Порекло презимена, село Борова (Лепосавић)

11. март 2018.

коментара: 6

Порекло становништва села Борова, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Борова (Глава). — Село је са обе стране Дреновске Реке код њена ушћа у Ибар.

Воде.

Употребљава се вода с три извора, један је поред пута у доњем крају села, други код Минића кућа, трећи повише села. Појила за стоку су на Дреновској Реци и на Ибру.

Земље и шуме.

Њиве су добре родности. Оне су с ливадама y окућницама, поред Ибра, а у потесу Спасевици су помешане с њивама власника из суседних села Подкомља и Дренове. Ниже засеока Језерина су утрине Јагодар и Сланице. Ту је и испаша. На Сланицама осипа се земља према реци и прави „осулине“ (сипаре). Када падају кише, онда се на том месту појаве привидно слани извори. Стока долази на та места да пије воду и да лиже слану земљу.

Старине и остали подаци о селу.

Назив села је Борова Глава, али се узима скраћено: Борова. И сада се употребљава придев „бороглавски“. На рту косе у селу је старо гробље, у коме су се одржали остаци црквине. Ту је и садашње гробље. Село је старо иако се не спомиње у писаним изворима. Данашње село заселио је Крсто Вукадиновић, предак Васиљевића око средине 19. века. Године 1948. у њему је било 171 становник.

Порекло становништва.

-Вукадиновић, Васиљевић, 1 кућа, Св. Арханђео, дед Морачанин овамо дошао из околине Иванграда.

-Тијанићи, 7 кућа, Ивановић, 1 кућа, Минићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи, дед се доселио из рожајске Буковице; имају одсељене одељаке у Топлици.

-Вучићевићи, 2 куће, су од Вучићевића у Дренови.

На десној страни Дреновске Реке имају куће:

-Башчани, 5 кућа, Митровдан, су Кучи, досељени из Башче код Рожаја.

-Стојановићи, 2 куће, Богојављење, су досељени из Цикошевине код Тутина.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. S.A.

    Nedostaje jos dosta prezimena u ovom selu : Simonović,Avramović,Veljović,Stefanović…Da li se navedena prezimena koja nedostaju rodjakaju na osnovu krsne slave sa prezimenima koja su navedena ?

  2. Војислав Ананић

    БОРОВА

    Положај и тип. Село се налази 10 км северозападно од Лспосавића, са леве стране Ибра. Око ширег сеоског атара су насеља Белуће, Поткомље и Гулије са засеоцима Дреновом и Језеринама. Куће су лоциране у непосредној долини Ибра, на благим пристанцима с обе стране Боровске реке и доста су изложене инсолацији. Село има правац пружања северозарад-југоисток. Западно од села су брда Спасевица и Гулијско брдо (553 м), а на југу и југозападу су Стрмац (538 м) и Равни (610 м). Средња надморска висина је 538 м.
    Сеоским и асфалтним путем преко моста на Ибру повезано је са Лешком и главном саобраћајницом која пролази Ибарском долином.
    Назив, прошлост, и старине. Назив села је фитоним и потиче од четинарског дрвета бор, рода Pinus из фамилије Abietaceae 0’аче прожето смолом и игличастог лишћа). Петар Ж. Петровић наводи да је у даљој прошлости у пределу Врачи било доста четинарске шуме, а и сада постоји по који бор. Током врсмена шума је сечом уништена. Није искључена могућност да назив села потиче од мушког имена Боро (антропоним), вероватно име старешине рода или оснивача насеља (?). Интересантно је да је на старим топографским картама село убележено под називом Борове Главе.
    Данашње име је скоријег времена и не помиње се у историјским изворима, али је, могуће да је насеље егзистирало под другачијим називом.
    Становништво и родови. По попису из 1948. године, Борова је имала 293 становника и 46 домаћинстава. Пет година касније, број становника се повећао на 276, а домаћинстава на 59. Највећи број становника, 304, село је имало 1961. године, када је било домаћинстава (56). По попису из 1971. број становника је смањен за 40, а број домаћинстава за два (54). 1981. године, број становника је смањен за 7 (47), а број домаћинстава за 7,47%. По попису из 1991. године Борова је имала 297 стаовника и 74 домаћинстава. У односу на 1961. годину, када је број становника и домаћинстава био највећи, смањен је за 7 или за 2,30 посто, а број домаћинстава повећан за 18, или 32,14%. 
    Данашње становништво чине родови чији су преци досељени углавном у другој половини XIX века, и то:
    Минићи (5 кућа), досељени су из Буковице код Рожаја. Воде порекло од Белојице, а стара постојбина им је Прелев Брег у Црној Гори (Братоножићи). Презивали су се Николићи по претку Николи. Зову их и Тијанићи по Тијани која јсе, по казивању Андрије Бошковића (89), потомак Тијанића, са своја три сина дошла у овај крај и настанила се у кући “дубороги” у Борови која и данас постоји. Данашње презиме носе по Мини, који је био трећи брат Иванов и Вељов. Минини синови су Томо, Никола и Рајко. Минићи славе св. Николу. Тијанића, (2 куће) има у Иван Кули где су се доселили 1928. године из Тачевца код Куршумлије. Није сигурно да су у сродству са Тијанићима у Борови.
    Вељовићи (9 кућа) такође су Тијанићи. Потичу од старијег Раковог сина Веља, по којем и носе презиме и по пореклу једно су родство са Минићима. Вељо и Мина су били браћа, а отац им се звао Рако. Вељо јс имао Михајла, Коста и Радомира. И Всљовићи славе св. Николу.
    Ивановићи (1 кућа), потичу од Ивана, другог Раковог сина и по њему носе презиме. Блиски су род са Минићима и Вељовићима и славе св. Николу.
    Петровићи (2 куће), потичу од другог Тијаниног сина, највероватније млађег Раковог брата, чије је име непознато. Он је имао три сина Петра, Марка и Милосава. Славе св. Николу.
    Тијанића, (2 куће) има у Добром Долу код Подујева где су се доселили 1928. године из Тачевца код Куршумлије. Славе св. Јована (20. јануар). Није сигурно да су у сродству са Тијанићима у Борови.
    Марковићи (6 кућа), потичу од Марка, брата Петровог и Милосављевог и по њему носе презиме. Маркови синови су Антоније и Урош.
    Вучићевићи (3 дом.) досељсни су нешто касније од Тијанића. Према породичном предању била су два брата; један је дошао у Дренову, а други, Тодор, у Борову. Досељени су из Кочарника код Тутина. Тодор је имао Божидара и Александра (Лека). Славе св. апостола Луку – Лучиндан (31. октобар).
    Васиљевићи звани Чокери (1 кућа) старином су из Црне Горе Морачани и славе Аранђеловдан.
    Млађи досељеници су:
    Петровићи (3 куће) досељени из суседног села Поткомља, засеок Гркаје, славе Аранђеловдан; Ћирковићи (1 дом.) досељени из Ћирковића, славе св. Ћирика; Анисијевићи (1 кућа) досељен је из Врачева од Анисијевића, а тамо су дошли из Руднице; славе св. Враче, јесење и летње; Стефановићи (1 кућа) досељени из Врбе у Врачеву, где су дошли из Беоца код Рашке, славе св. Ђорђа Алимпија Столпника; Радојевићи (1 кућа) досељени из Доњег Крњина од Радојевића, где су дошли из Зупча у Ибарском Колашину. Славе св. Апостола Луку; Минићи (1 кућа) досељени из суседног села Гулија од Минића, славе св. Јована Крститеља; Урошевићи (1 кућа) досељсни из Кошутице од Урошевића – Јагличића, старином из Црне Горе, Морачанин. Славе св. Архангела Михаила.
    У засеоку Стрмац населили су се родови: Аврамовићи – Башчани (6 кућа). Предак је досељен из Брњака, засеок Башча у Ибарском Колашину. Славе Митровдан. Стојановићи (8 кућа), предак је досељен из Лукавице код Тутина. Првобитно су славили св. Николу, а затим из непознатих разлога променили славу, и крсно име им је Богојављање; Симоновићи (1 кућа), према казивању Симоновић Драгослава (1921.) који живи у Новом Пазару досељени су из околине Тутина, село Лукавица, а старином су из Црне Горе. Славе славу Митровдан. После 1945. више породица овог рода одселило се из села, тако да их данас има у Новом Пазару (1 дом.), Панчеву (1 дом.), Брвенику код Рашке (1 дом.), Лешку (1 дом.) и Лепосавићу (1дом.).

    Извор: БЛАГОЈЕ ПАВЛОВИЋ – НАСЕЉА И МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА ОПШТИНЕ ЛЕПОСАВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА, ЛЕПОСАВИЋ, 2003.

  3. Vucicevic

    Da li znate nesto o povezanosti prezimena Jagodic-Vucicevic?