Братишковци су село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припадају Граду Скрадину.
У селу се налази православна црква Светог Николе из 1592. године.
На попису 1991. године, била су 582 становника, од чега 572 Србина (98%), 4 Хрвата, 5 неопредељених и 1 непознат.
Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом
Српска презимена
БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)
ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ТРОБОЊАЧА (8) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић
19. фебруар 2018. у 21:49
Gojko Subotić
Primjetio sam da za sve žitelje, koje spominjete po rodovima, spominjete stalno kao su oni u tom selu prisutni od 18. stoljeću. Vjerovatno mislite na onaj popis primalaca zemlje 1709. godine i ako su oni u tom selu već “posloženi” najkasnije krajem 17. stoljeća. Za mnoge rodove nije problem utvrditi, na osnovu više izvora, da su on u Krčkom sandžaku još od polovine 16. stojeća. Zašto ne navedete da su oni prisutni na prostorima Krčkog sandžaka puno ranije nego su se naselili u to selo, makar u jednom dijelu. Okolica Kistanja naseljena je mnogim rodovima koji su tu bili za vrijeme Turaka; izvori od objavljenen knjige Krtistijana Jurana.
19. фебруар 2018. у 22:12
Igor Ruzic
За презимена пише да су била присутна у 18. веку, а не од 18. века, што је велика разлика. То је оно што је сигурно, на основу матичних књига и других извора. Наравно да је већина презимена била и раније од тог периода, али за многа немамо конкретне податке, па не би било згодно да се нека наводе у ранијем периоду, а нека у каснијем. Да скратим причу, 18. век је период докле сежу најстарије православне матичне књиге и које презиме је тада било присутно у селу, сматраће се стариначким.
Поздрав!
С. Зрнић
19. фебруар 2018. у 21:50
Gojko Subotić
Primjetio sam da za sve žitelje, koje spominjete po rodovima, spominjete stalno kao su oni u tom selu prisutni od 18. stoljeću. Vjerovatno mislite na onaj popis primalaca zemlje 1709. godine i ako su oni u tom selu već naseljeni najkasnije krajem 17. stoljeća. Za mnoge rodove nije problem utvrditi, na osnovu više izvora, da su on u Krčkom sandžaku još od polovine 16. stojeća. Zašto ne navedete da su oni prisutni na prostorima Krčkog sandžaka puno ranije nego su se naselili u to selo, makar u jednom dijelu. Okolica Kistanja naseljena je mnogim rodovima koji su tu bili za vrijeme Turaka; izvori od objavljenena
knjige Krtistijana Jurana.
20. јул 2018. у 23:31
Доброта Милош
Поштовање, занима ме историја презимена Доброта, Биовичино село, Книн, хвала у напред.
29. јул 2018. у 13:06
Zrno
Dobrote su najverovatnije nastale od prezimena Kricka koje potice sa severa Crne Gore i takodje su poznate po svestenickoj profesiji. Bilo bi pozeljno da testirate genetiku po muskoj liniji i potvrdite to.
24. новембар 2019. у 12:51
zoran
zanima me poreklo prezimena karabuva