Братишковци су село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припадају Граду Скрадину.
У селу се налази православна црква Светог Николе из 1592. године.
На попису 1991. године, била су 582 становника, од чега 572 Србина (98%), 4 Хрвата, 5 неопредељених и 1 непознат.
Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом
Српска презимена
БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)
ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ТРОБОЊАЧА (8) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић
19. фебруар 2018. у 21:49
Gojko Subotić
Primjetio sam da za sve žitelje, koje spominjete po rodovima, spominjete stalno kao su oni u tom selu prisutni od 18. stoljeću. Vjerovatno mislite na onaj popis primalaca zemlje 1709. godine i ako su oni u tom selu već “posloženi” najkasnije krajem 17. stoljeća. Za mnoge rodove nije problem utvrditi, na osnovu više izvora, da su on u Krčkom sandžaku još od polovine 16. stojeća. Zašto ne navedete da su oni prisutni na prostorima Krčkog sandžaka puno ranije nego su se naselili u to selo, makar u jednom dijelu. Okolica Kistanja naseljena je mnogim rodovima koji su tu bili za vrijeme Turaka; izvori od objavljenen knjige Krtistijana Jurana.
19. фебруар 2018. у 22:12
Igor Ruzic
За презимена пише да су била присутна у 18. веку, а не од 18. века, што је велика разлика. То је оно што је сигурно, на основу матичних књига и других извора. Наравно да је већина презимена била и раније од тог периода, али за многа немамо конкретне податке, па не би било згодно да се нека наводе у ранијем периоду, а нека у каснијем. Да скратим причу, 18. век је период докле сежу најстарије православне матичне књиге и које презиме је тада било присутно у селу, сматраће се стариначким.
Поздрав!
С. Зрнић
19. фебруар 2018. у 21:50
Gojko Subotić
Primjetio sam da za sve žitelje, koje spominjete po rodovima, spominjete stalno kao su oni u tom selu prisutni od 18. stoljeću. Vjerovatno mislite na onaj popis primalaca zemlje 1709. godine i ako su oni u tom selu već naseljeni najkasnije krajem 17. stoljeća. Za mnoge rodove nije problem utvrditi, na osnovu više izvora, da su on u Krčkom sandžaku još od polovine 16. stojeća. Zašto ne navedete da su oni prisutni na prostorima Krčkog sandžaka puno ranije nego su se naselili u to selo, makar u jednom dijelu. Okolica Kistanja naseljena je mnogim rodovima koji su tu bili za vrijeme Turaka; izvori od objavljenena
knjige Krtistijana Jurana.
20. јул 2018. у 23:31
Доброта Милош
Поштовање, занима ме историја презимена Доброта, Биовичино село, Книн, хвала у напред.
29. јул 2018. у 13:06
Zrno
Dobrote su najverovatnije nastale od prezimena Kricka koje potice sa severa Crne Gore i takodje su poznate po svestenickoj profesiji. Bilo bi pozeljno da testirate genetiku po muskoj liniji i potvrdite to.
30. август 2025. у 09:46
Мишел Билић
Хвала на одговору јер и мени је занимљиво било питање . Поготово зато што је мој предак Андрија Доброта прото из Братишковаца као и његов син Дамјан Доброта. Дамјанова ћерка Ана Доброта се удала за мог чукундеду ,такође свештеника, Симеона Добрића из Добропољаца. Нисам знала да су Доброте пореклом из Црне Горе.А поготово од Кричка.
Нисам схватила да ли сте хтели да кажете да су и те Кричке из Црнеј Горе били свештеници ….?
Срдачан поздрав !
26. април 2026. у 10:49
Небојша Новаковић
Доброте (раније Поповићи) не припадају генетичком роду Крича. Они припадају другој подграни: J2b > L283 > Z638.
30. август 2025. у 09:50
Мишел Билић
Поштовање ! И моји преци су из Братишковаца ,Доброте 🙂.
24. новембар 2019. у 12:51
zoran
zanima me poreklo prezimena karabuva