Порекло презимена, насеље Будимлија (Бијело Брдо – Рудо)

Порекло становиштва насеља Будимлија, засеока Бијелог Брда, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај засеока.

Од села Даниловића у правцу прем Увцу налази се насеље Будимлија. Насеље је подељено друмом и потоком Будимлијом на два дела, те су куће растурене по осојним и присојним странама потока Будимлије.

Куће су већином разбацане по странама и косама брда. Крајеви и косе у којима су куће су: Арсићи, Брдо, Видаковићи, Мисаиловина у осоју и Будимлија, Ковачевина и Вреоца у присоју.

Воде.

Село обилује пијаћом воцом а најбољи извори су: извор потока Будимлије у Превији изнад села и Пандуровска Вода у Сувој Гори изнад села.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је сва, као и непокосница, груписана је око кућа. Земља је врло родна као и у добрунском пољу.

Испаше има довољно по насељу, хуријама и околним шумама, као у: Вижу, Сувој Гори, Варди, Врановини, Ђурковцу, Сировој Гори, Роговима, Вјетренику и Странама до Бијелог Брда. Местимично се стока гони и по два сата хода од села.

Са свих страна насеља има шума, а то су: Превија, Сува Гора, Врановина, Ђурковац, Сирова Гора, Рогови, Вјетреник и Стране. Поменуте шуме су удаљене од насеља од 15 минута до сат и  по пешачког хода.

Тип насеља.

Већи део кућа налази се у неколико група а мало је кућа које су раштркане и усамљене. Групе кућа су у Арсићима, Брду, Видаковићима, Мисаиловини, Будимлији, Ковачевини и Вреоцима. Усамљене куће су обично између између ових места. Поменуте групе кућа су на различитим одстојањима; тако између Арсића и Брда има два километра а растављене су њивама и ливадама; између Арсића и Видаковића, који су растављени једним потоком, има километар; од Видаковића до Мисаиловине има 3 километра а растављени су ливадама и њивама. Горње три групе су на јужној страни при планини Варди а северно од њих а преко пута Вишеград – Увац, на даљини од 15 до 30 минута хода, леже групе: Ковачевина, Вреоца и Будимлија, између којих има од 1 до 3 километра. У самим групама куће су негде ближе а негде даље једна од дуге. Најближе су једна другој у Арсићима, Брду и Будимлији, где су удаљене од 30 до 100 корака. У осталим крајевима између појединих кућа има по 100 до 500 корака. Куће у тим групама чешће припадају истом роду и све су постале деобом од једне. Усамљене куће новијих досељеника су удаљене од појединих група кућа од 500 метара до километар. У врху села, на путу Вишеград – Увац а на месту Бијелом Брду, које се пре окупације звало караула, постоје три хана и војничка касарна који су касније подигнути.

Свега у насељу има 56 кућа, од којих у Арсићима 11, на Брду 4 Видовића, у Видаковићима 4 куће Видаковића и једна кућа Ракића, у Мисаиловини и око ње на осами 3 куће Бакића, једна кућа Анђића и једна Марковића, у Ковачевини и Вреоцима 3 куће Видаковића, у Будимлији 10 кућа Јањића, 4 куће Кепића и 14 кућа Микавица.

Име насеља.

Предање вели да је ово насеље добило име на овај начин: Када је некад овуда прошла нека краљица, видевши како у овом насеељу напредује пшеница, рекла је као да расте у Будиму. Арсићи и Видаковићи су добили име по називу рода; Мисаиловина је названа по Мисаиловићима, који су ту живелипа се одселили у Кремна у Србији. Ковачевина је названа по неким ковачницима, које су ту биле.

Старине у селу.

По Сировој Гори има неких селишта, која ће, када се узме у обзир велика висина, бити селишта станова (трла) а не насеља.

Постанак насеља и порекло становништва.

На месту насеља Будимлија види се да је раније било насеља, пошто се у њему и око њега налази много остатака од старих гробаља и развалина неких зграда. Али је прекинута веза између старог становништва и данашњег, јер данашњи насељеници причају да су дошли на пусто ненасељено земљиште. То се старо становништво највероватније разбежало од морије, која је овуда пре Крађорђева времена беснела, пошто се прича да су мештани бежали у планине – Превије, Ђурковац и Шаинов Чаир. У време Карађорђеве Крајине у селу су биле свега 4 куће; по једна Арсића, Видаковића, Јањића и Ђукановића. Од те четири породице Ђукановићи су се одселили у Даниловиће.

У насељу су ове породице:

-Арсићи, не знају за своје порекло. Зна се да су овде били у време Карађорђеве Крајине. Славе Св. Ђорђа.

-Јањићи су по старини Пејовићи и у сродству су са Пејовићима у Омаринама и Милановићима у Даниловићима. Доселили су се из Раванаца пре Карађорђеве Крајине. Славе Јовањдан.

-Видаковићи су досељени из Колашина много раније од Карађорђеве Крајине. Тамо су се звали Књажевићи. Најпре је дошао неки Видак зету, те су од њега и садашње презиме добили. Славе Лазаревдан.

-Бакићи су досељени из Јабланице у Србији пре 100 година. Први је дошао Митар Бакић. Славе Аранђеловдан.

-Видовићи. Прадед им се пре 100 година доселио и призетио код Видаковића. Славе Јовањдан.

-Микавице су се доселиле из Раванаца, где су се звали Аћиловићи. Неки веле да су се најпре звали Њикавице. Славе Св. Ђорђа.

-Кепићи су досељени после Карађорђеве Крајине, али се не зна одакле. Славе Јовањдан.

-Анђићи или Станићи су се доселили пре 60 година из Раванаца, где их и данас доста има. Доселио се Милисав Анђић. Старином су из Цикота у Црној Гори. Славе Св.Ђорђа.

-Ракићи су се доселили пре 30 година из Борановића. Први који је дошао призетио се код Видаковића, па је после прешао на читлук. Славе Јовањдан.

-Марковић је дошао из Раче код Прибоја у Ковачевину удатој сестри за Видаковића, па је после прешао на читлук у Мисаиловину. Славе Аранђелован.

У селу има три гробља у која се мештани сахрањују: У Ковачевини, Микавичком Долу и Арсићима на Брду.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.