Порекло презимена, село Даниловићи (Рудо)

7. октобра 2017.

коментара: 0

Порекло становиштва села Даниловићи, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Од Добрунске Ријеке у правцу према Увцу са јужне стране друма и леве стране потока Будимлије, налази се село Даниловићи а са друге стране потока и друма је његов заселак Ваган.

Куће су у Даниловићима у осојној а у Вагану на присојној страни.

Воде.

Село обилује пијаћом водом а најбољи извор је Ђедова Вода.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је груписана око кућа. Испаше има довољно уселу, хуријама, околним шумама, Вижу, Сувој Гори, Варди, Врановини, Сировој* …, Роговима, Вјетренику и Странама до Бијелог Брда. Местимично се стока гони и по два сата хода од сеоских кућа.

Шума има свуда око села, то су: Врановина и Варда, које допиру до самог села.

Тип села.

У селу су две групе кућа; једна је у Даниловићима и друга, у којој су свега две куће, у Вагану. Њих, као што је речено, дели поток Будимлија и друм Вишеград – Увац. Између кућа има растојања и до пола километра. Већина кућа је у омањим групама, које чине куће једног рода. Ове група кућа су на различитим одстојањима. Тако између Милановића и Ђукановића има око 100 корака, од кућа Милановића до кућа Томића има 50-80 корака а две куће Лучића су далеко од кућа Милановића читав километар. Кућа Јеремића удаљена је од кућа Ђукановића 100 корака. Куће Бошковића је удаљена од горњих кућа за један, а од кућа Оровића са 2 километра. Куће су у групама удаљене су по 20-30 корака. Оне две куће у Вагану су близу једна другој. Усамљене куће су доцнијих досељеника, који су се населили на искрчене читлучке земље.

У селу има 22 куће, од којих су 20 у Даниловићима и две у  Вагану. Породице су ове: Ђукановићи (5 кућа), Милановићи (7), Томићи (3), Видаковићи (2), Лучићи (2), Јеремићи (1), Бошковићи (1) и Ђукановићи (1).

Име села.

Село је добило ово име, како се прича, по некаквом Данилу, који је овде седео и заповедао. Ваган се овако назвао по тме што су тамо биле ваге, на којима се мерило манастирско* .. или, како други веле, манастирско млеко.

Старине у селу.

На месту званом Опћине постоји једно селиште. Причају да је на том месту било село, онда је у њему била општина, те је отуда је и овом месту дошло име. На староме друму а у близини горњег места (Опћине), има место Ковачевац, где су, по причању, били ковачи.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је на месту овог села било насеље од старина. Некадаашњи становници су му били Турци, који суисељени уз Карађорђеву Крајину.

Данас су уселу ове породице:

-Милановићи су досељени пре  *…  година из Раванаца. Ово је најстарија породица у селу. Славе Јовањдан.

-Лучићи су досељени из Штрбаца пре 100 година. Старо име је Дробњаковићи. Садашње презиме је по деда Луки. Славе Св.Ђорђа.

-Ђукановићи су досељени из Будимлије после Карађорђеве Крајине. Славе Никољдан.

-Томићи су се доселили пре 80 година из Бована. Мати их је, преудавши се, довела Томићима у кућу, те им садашње презиме није право. Славе Андријевдан.

-Оровићи су се доселили пре 50 година из Шипа у Соколовићима. Славе Јовањдан.

-Видаковићи су се доселили пре 50 година из Будимлије. Славе Лазаревдан.

-Бошковићи. Отац им је дошао пре 30 година из Доњих Соколовића и призетио се у Милановиће. Славе Св. Стјепана.

-Јеремићи су се доселили пре 30 година из Мокронога ка Ђукановићима, а после тога на засебан читлук. Старо презиме им је Милановићи, али нису сродници са првим Милановићима. Славе Јовањдан.

Гробље им је на коси код Лучића куће.

*Не виде се у књизи прва или последња 2-3 слова у редовима.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.