Порекло презимена, село Велико Трњане (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велико Трњане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Велико Трњане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велико Трњане (Лесковац)

Порекло презимена, село Велико Трњане (Лесковац)

Порекло становништва села Велико Трњане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На око четири километра јужно од села Рударе налази се село Велико Трњане на најнижој тераси Рударске Чуке а делом у алувијалној равни реке Ветернице. И Велико Трњане са западне стране опасује Бара, многе куће су прешле Бару, па се на западу село прострло до самог пута кроз Поречје а у најновије време нека домаћинства граде своје куће и са друга стране друма.

Тип села.

Велико Трњане спада у већа села Поречја. Према попису из 1953 године оно је бројало 175 домова, док сада има преко 220. Збијеног је типа и дворишта појединих домаћинстава су спојена једно уз друго.

Име селу.

Село је добило име свакако по трњацима у којимма се заселило. У Лесковачкој Котлини има три Трњана. Два се налазе у долини средње Јабланице, на око 6 километара западно од Лесковца. Да би се разликовали, они носе ове носе ове називе: Доње, Горње и, најзад, у Поречју Велико Трњане. Велоко Трњане, које је највеће село у Лесковачкој Котлини са називом Трњане.

Земље и шуме.

Атар села Великог Трњана налази се између атара села Рудара на северу и Пресечине на југу; на истоку границу чини разводна линија на Рударској Чуки а на западу се протеже до атара села Горњег Јајна. На овом простору се налазе побрђа и равнице, па је земљиште различито: под шумама, под пашњацима и ливадама, као и под њивама и баштама а има и винограда.

Земља носи ове називе: Прешњетина, Цигански Рид, Циганско Падалиште, Широки Дел, Средњи Рид, Трлиште, Каменити Рид, Голи Рид, Косарке, Тршевине, Шамак, Мустаагино, Благуње, Оматовица, Горње Ливаде, Соње Ливаде, Кука, Меанска Крушка, Ботуња, Пржар, Плавиште, Крсјанице, Буковић, Врбљанке, Папрат, Црна Бара, Угари, Јањина Долина, Јасен, Петкова Крушка, Горње Селиште и Доње Селиште.

Воде.

Сталну текућу воду чини Бара. У време великим атмосферских падавина, као и топљења снега у пролеће, из  долина са Рударске Чуке потеку потоци одкојих се воде стаче у долину која пролази кроз североисточни део села.Обиље изданске воде, која је у равници веома близу земљиној површини, омогућава сваком домаћинству да ископа бунар за пиће и остале потребе домаћинства.

Постанак села и прошлост.

На месту на коме је данас лоцирано село велико Трњане обитовао је још неолитски човек. Локалитети Горње и Доње Селиште говоре о томе да се село  као словенско насеље помештало, али је овде постојало континуирано постајало сеоско насеље.

Велико Трњане је у доба читлучења успелода сачува своју слободу мада се, као локалитет, помиње Мустафа-агин забран. Кад је пред крај 1877. године избио рат између Србије и Турске међу добровољцима наредника српске војске Влајка Стојановића нашло се неколико Великотрњанчана су пушкама, пиштољима, косама и мотикама.

Како Велико Трњане није било читлучко село, они нису морали да плаћају накнаду за земљу Турцима, па чак ни за посед Мустафа-аге, који се по одласку Турака није није ни јавио за накнаду, па су је мештани међу собом поделили.

Занимање становника.

Великотрњанчани су углавном земљорадници. Сеју пшеницу и кукуруз, од индустријских биљака конопљу, мада у далеко маљим количинама него у време између два светска рата.

Сточарство је стајско. Пред Други светски рат село је имало 3000 оваца да би услед разоравања утрине тај број свео на најмању  могућу меру. Исти је разлог смањеног узгоја свиња. Свако домаћинство има по две краве. У селу је било 1960. године око 150 бивола.

У селу има 23 регистроване занатске радње: ковача, кројача, албата, столара, зидара и др. Осим занатом они обрађују и своју земљу а чувају и по неко грло ситне или крупне стоке. Многи раде у фабрикама у Вучју и  Лесковцу. Велико Трњане је повезано аутобуским превозом за Вучје и Лесковац.

Велоко Трњане има осморазредну основну школу. Имају и библиотеку, истурено одељење из Вучја.

Порекло становништва.

Село је подељено у шест махала, које носе ове називе: Доња, Средња, Корејска, Шорејска, Горња и Ђурина махала.

Укупан број становника по попису из 1959. године износио је 1027 становника а 1979. број становника се попео на 1200.

У Великом Трњану живе ови родови:

-Врањанци су досељени из околине Врања – село Стубал.

-Терзиски су староседеоци.

-Јањини су досељени из Великог Потока.

-Лука Стојиљковића род су староседеоци.

-Јовини су староседеоци.

-Џандарови су пореклом из околине Врања.

-Савчини су староседеоци.

-Стојиљковићи су досељени из Гагинаца.

-Коцини су староседеоци.

-Род Радисава Стојановића – домазет код Станка Зурка.

-Пућкини су староседеоци.

-Криланци су староседеоци.

-Шарејци (Шурејци) су староседеоци. Зову их још и Барјактарови, јер је њихов предак Стојан носио устанички заставу 1877. године.

-Трајчини су староседеоци.

-Зуркини су староседеоци.

-Анђелкови су досељени из Мале Грабовнице.

-Жљаткини су староседеоци.

-Јованчини су староседеоци.

-Китанови су староседеоци,

-Манџини су досељени из Лесковца.

-Ђорини су староседеоци.

-Јерини су староседеоци.

-Деда-Јанкови су староседеоци.

-Симиџици су староседеоци.

-Подримци су из Подримаца.

-Денкинци су досељени из Ладовице.

-Ранђеловићи су староседеоци.

-Мичковци су досељени из Братмиловца.

-Подпудајкини су староседеоци.

-Ђурини су староседеоци.

-Јанаћковићи су досељени из Доњег Трњана.

-Савини су староседеоци.

-Баба-Стојнини су староседеоци.

-Ђелошеви су са Копаоника (катранџија).

-Титини-Стојиљковићи су староседеоци.

-Мишини су из Трна.

-Стојкови су староседеоци.

-Миладиновићи –Шопче су из Доброг Поља.

-Накаламци су староседеоци.

-Стојановићи (Борко и Славко) су из Мораве.

-Шуткови су староседеоци.

-Цакини су староседеоци.

-Божанкини су староседеоци.

-Маријини су староседеоци.

-Коларци су староседеоци.

-Милосављевићи су пореклом из Ладовице.

-Цветановићи су староседеоци.

-Ђорђевићи су пореклом из Вучја.

-Корејци су староседеоци.

-Костадинови су староседеоци.

-Тодорови-Митинци су староседеоци.

-Цветковићи су пореклом из Печењеваца.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top