Порекло презимена, село Шарлинце (Лесковац)

2. априла 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Шарлинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Шарлинце се налази у алувијалној равници кроз коју је Пуста Река издубила своје корито. Село се држало леве обале реке и ширило на запад.

Тип села.

Шарлиинце је село збијеног типа са доста широким шоровима. На северозападу, испред зграде основне школе, празан је простор четвртастог облика. Служи за спортске приредбе омладине. По северној и вици села, одмах до школског дворишта, налази се удолина којом тече површинска вода у време већих падавина. Та удолина одваја село Шарлинце од суседног Драговца. Ова два села су се толико једно другом приближила да чине насеобинску симбиозу. Драшковац је на вишем терену за разлику од Шарлинца који је у равници.

Име села.

Према легенди, мештани новооснованог села су спољашње зидове својих кућа-чатмара, због оскудице у кречу, замазивали овде-онде кречом, те су зидови били шарени. Тада је наишао неки Турчин и питао мештане како се зове село, ови му одговорише да му још нису наденули име, те им он рече да онда, због шаренила кућа, село добије име Шарлинце. И тако и би.

Воде.

Главна сеоска текућица је Пуста Река, која тече поред Шарлинца са његове источне стране. Неки нови насељеници су почели да граде куће и са друге стране реке. Осим ове реке других текућица нема, изузев поменуте удолине између Драшковца и Шарлинца.

Земље и шуме.

Шарлинце имају атар величине 663 хектара, од које површине њиве и баште захватају простор од 568, воћњаци по двориштима 6, виногради 21, ливада нема, пашњаци 9, шуме 15 и неплодно је земљиште на 34 хектара.

Земља носи ове називе: Гарда, Прогон,  Јесење или Јасење, Доњ Селиште, Сали-агине Њиве, Шекин Луг, Ретке Њиве, Стара Утрина, Сами Дуб, Параспур, Шарлински Потоки Црквиште.

Постанак села и прошлост.

Шарлинце је старо српско село настало у време српске феудалне државе. Турци су га као село затекли и уврстили у тимарско село, па се тако помиње у сумарном попису села у нахији Дубочици са почетка XVI века, тако да легенда о настанку имена овог села нема утемељења у историјским чињеницама.

Када су крајем XVIII века у ове крајеве почели да продиру Арбанаси, спуштајући се низ Пусту Реку и стали се насељавати у Шарлинцу, село је названо Арнаутско Шарлинце, за разлику од суседног Топличког Шарлинца. По народном предању старо село Шарлинце било је на месту које се зове Бајмаков Брег, под Добром Главом. Како су из Арбанаси из Добре Главе чето нападали, пљачкали, људе уцењивали, отимали децу за откуп у злату, због чега су људи решили да своје село поместе у близину старијег села Драшковца, да би безбедније живели и заједнички се бранили. Они су затражили заштиту од господара села Доњег Бријања, Асана, кога су окумили. Асан је био богат и моћан.

Када је дошло до ослобођења, Асан је дошао својим кумовима да се поздрави, па им је рекао да иде у Турску те да им поклања једну њиву по којој ће га спомињати. Та њива се зове Асанова, велика је 1,60 хектара и налази се на атару села Међа.

Порекло становништва.

По првом српском попису 1878. године шарлинце је имало 24 куће и припадало је новообразованој општини у Брестовцу. По попису из 1971. године оно је имало 200 домаћинстава и 258 становника.

У селу живе ови родови:

Староседеоци:

-Мицанци, Миљковци, Стевановци.

-Касапци, названо по неком из рода који је био касапин, досељени су из неког села под Селичевицом.

-Бањци су се доселили из Саки Цола, после сукоба са Арбанассима и убиства једног од њих.

-Мршанци су из Мрвеша. Утекли су Арбанасима.

-Ђинђушани су дошли из Ђинђуше због притиска Арбанаса.

-Игличани су из заплањског села Иглича.

-Обрџинци су непознатог порекла.

-Тончинци су сродни и одељени од Бањаца, истог су порекла – из Саки Цола.

-Кожучар Никола су из Доњег Бријања.

-Лазинци су непознатог порекла.

-Валџици су сродни са Мађупцима и њихова „поделбина“ је пореклом из Смрдана.

-Грци или Дегинци. Назив су добили по томе што је код њих живео Грк, који им је оставио и свој новац. По речима мештана овај род потиче од Влаха,пастира.

-Јовинци су староседеоци, поделбина из рода Мицанци. Родови Мицанци, Миљковци и Јовинци потичу од истог  претка. Сви славе Аранђеловдан и носе назив Пајташи, што на мађарском значи свирачи.

-Толинци су непознатог порекла.

-Мађупци су пореклом из Смрдана, по казивању мештана они су први досељеници у Шарлинцу. Музикални су, али имају и негативне особине.

-Реџинци су пореклом из неког села на Малом Косову, код Подујева. Сукобили се са Арбанасима, једног убили, напустили завичајно село да избегну освету и населили се у Шарлинцу.

-Бургиџије,чергари, музикални, свирају виолину – су непознатог порекла.

-Феризовићи су непознатог порекла.

Родови: Реџинци, Бургиџије и Феризовићи су ромске националности.

Занимање становништва.

На својим њивама Шарлинчани сеју пшеницу и кукуруз. Прозводе и кромпир. Саде и бостан. Дуван око 20 кућа. Винограде има свака кућа од 10 до 30 ари. Поврће само за сопствене потребе.

Сточарство је стајско. Свакакућа има у просеку по две краве. Овце гаји само три домаћинства – 7 до 8 брава. Раније су више чували биволе више него волове. Сада нема ни бивола ни волова. Пољопривреда им је механизована. У селу има 20 трактора у приватном власништву.

Око две трећине домаћинстава има једног или два радника у Нишу – по разним предузећима.

Шарлинце са суседним Драшковцем има једну четвороразредну школу као истурено одељење осмогодишње школе у Брестовцу.

Многи Шарлинчани се школују и везују своју будућност за њу и разне занате.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.