Порекло презимена, село Пресечина (Лесковац)

7. априла 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Пресечина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пресечина се налази на око девет километара јужно од Лесковца. Од јужне периферије Великог Трњана једва да је удаљена око 500 метара, па изгледа да ова два суседна села чине једно село. Пресечина лежи једним делом на најнижој тераси Рударске Чуке, а другим, већим делом у алувијалној равни Ветернице. Ово село је са западне стране опасано Баром, која се кроз пресечинско поље провлачи змијолико..

Тип села.

Село је збијеног типа. Удаљено је од главног пута кроз Поречје за око 300 метара и са њим спојено са два сеоског пута. Ова два пута се у источном делу села спајају и заједно чине слово „П“, повезујући тако са главним путем све домове села.

Село Пресечина је подељена у два махале – Горњу и Доњу.

Име села.

У давно време становници Поречја, у жељи да из Поречја пређу у Туловску Реку и Јужну Мораву, открили су на месту садашњег села Пресечине усек кроз Рударску Чуку, кроз који се лако може пролазити, па су се у том циљу служили овом пресечином – па је по том топониму село названо – Пресечина.

Земље и шуме.

Атар села Пресечине граничи се са атарима села Зољева и Загужана и са запада атаром села Паликуће, на северу је Велико Трњане а и на југу је село Шаиновац. На источној страни атара су брежуљци Рударске Чуке благо заобљени, без дубоких удолина и стрмих падина, са благим долинама. На западу атар села чини алувијална раван на десној обали Ветернице. На истоку су забрани и виногради, затим, пашњаци, сада претворени у плантажни воћњак, али има и њива, јер је овде земљиште прекривено дебелим слојем хумуса. На западу ове равни су њиве, баште и ливаде.

Поједини локалитети овог села носе ове називе: Долинар, Липарска Долина, Горунска Долина, Кукино Трње, Крушљар, Лимчиште, Кале, Врбљанке, Папрат, Горње и Доње Поље, Големи Друм, Ограђа, Пашиница, У Ливаде, Селиште, Чивачики, Отаве, Пред Јаругу, Пашина Арница, Павлово Браниште, Средње Било, Јазбине и Шаиновачко.

Воде.

Текућу воду чини Бара, која тече поред западне ивице села. У долини изнад Пресечине, подизањем бране зајажена је слаба текућа вода која извире из потеса Јазбине и Горунске Долине и ојача у доба отапања снега или обилних киша. Тако је створено прво вештачко језеро у Поречју, чија вода служи за наводњавање. Ово језеро је порибљено шараном.

У овом селу изданске воде су веома блиске па готово свака кућа има свој бунар из којих користи воду за своје потребе.

Занимање становништва.

Пресечанци су земљорадници. Највише сеју пшеницу и кукуруз, затим јечам, раж па и овас. Под кукурузом њиве су подсејане подкултурама: пасуљ и тикве – бундеве. Кромпир сеју само за домаћу употребу. У својим баштама поред воде саде паприку, црни, прази и бели лук, купус. Имају мале винограде – од грожђа праве вино за своје потребе. Имају нешто воћа, јабука и шљива. Од воћа и комине пеку ракију.

Од индустријских биљака раније су производили кудељу и бавили се ужарским занатом. Више тога нема.

Сточарство је искључиво стајско. Свака кућа има по две краве. Нека домаћинства разносе млеко по Лесковцу или праве сир који продају на пијаци у Лесковцу.

У Пресечини има пет регистрованих занатски радњи: зидари, два превозника, трактористе и једног механичара.

Имају 16 запослених у Вучју. Село је електрифиицирано.

Пресечина нема основну школу, ђаци иду у школу су суседном Великом Трњану.

Постанак села и прошлост.

На простору овог села, на локалитету Горње Селине и Старог Села, постоје докази да је на овом месту или око њега било насеља пре него што је Пресечина настала.

Пресечина је под Турцима било господарско село и имало три господара пред крај турске власти. У Горњој Махали био је господар Турчин Мула Алија, који је живео у Лесковцу, његов надзорник у селу био је неки Мук док је господар Доње Махале био Јоргаћ Костић Тотин по народности Грк, хришћанске вере. У селу се налази локалитет Гумниште, где је било гумно Јоргаћа. Трећи господар је је био неки Арбанас из Пусте Реке, који је имао само једну кућу.

После ослобођења од Турака Пресечанци из Доње Махале плаћали су накнаду за земљу Јоргаћа, из Горње Махале нису плаћали ништа, јер се Турчин Мула Алија није појавио са својим захтевом за одштету.

Порекло становништва.

Према попису из 1959. године у Пресечини је било 62 дома и спада у мања села Поречја.

Становништво овог села чине ови родови:

-Ристинци су досељени из Катуна код Ристовца.

-Антићи су пореклом из Шоплука („из Шопско“).

-Вучићи су досељени из Жабљана.

-Јеличкини (по Јелици) су староседеоци.

-Тишљерови – Денићи су староседеоци.

-Трајкови су из Клисуре – Босилеград.

-Кочини су староседеоци.

-Станчини су досељени из Шоплика.

-Пешићи су староседеоци.

-Филиповићи, Милча из Загужана усвојен.

-Горчини су староседеоци.

-Ранђелови – Гајдарџици (Ранђел је свирао у гајде) су досељени из Шаиновца.

-Павлови су староседеоци.

-Зоркови су пореклом из Губеревца.

-Џеваплици су староседеоци.

-Колини су староседеоци.

-Загужанчани су из Загужана.

-Качамакови су из Горњег Буниброда.

-Воденичарови су из Гиљанске околине.

-Миткини су староседеоци.

-Кевини су староседеоци.

-Тошини су староседеоци.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.