Порекло презимена, село Кумарево (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Кумарево, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Кумарево се налази на око 4 километра источно од Лесковца, у алувијалној равници Јужне Мораве. Као и друга села у Лесковачком Пољу и Кумарево има готово у средини села простран празан простор облика четвороугла на чијем је северном крају је бетоном ограђен култни храст, под којим је био крст а непосредно до овог култног места налази се пространо двориште кумаревске основне школе.

Тип села.

Куће су пређане око овог празног простора и низ неколико сеоских сокака, а највише уз пут из Лесковца, који иде средином Кумарева, и наставља даље за Јелашницу. По типу Кумарево спада у села збијеног типа.

Име села.

По легенди, Кумарево је добило своје име по томе што су људи доносили своју новорођенчад у кумаревску цркву на крштавање из удаљених села, и то често без кума, па би, по савету свештеника који је обављао чин крштавања, узимали неког из села да буде кум њиховој беби. Тако је Кумарево постало село кумова, па је тако село добило име Кумово село – Кумарево. Како је кумаревска црква мађег датума, саграђена крајем XVIII, пресељена у Кумарево из Горње Слатине тако да претходно објашњење нема историјско утемељење.  Тешко је објаснити име села на тако једноставан начин, како се то чини наведеном легендом. Име села Кумарева крије у себи неку дубоку тајну из живота и веровања нашег народа из његове далеке прошлости.

Воде.

Кумарево лежи у средини алувијалне равни коју је Јужна Морава измоделирала, али је њено корито од села доста удаљено на истоку. Јужна Морава је оставила свој траг у североисточном делу Кумарева, у Црном Виру, који једним делом припада суседном селу Малој Биљаници. Из тог вира отиче танак млаз воде. Некада је то била дубока вода пуна шарана, а било је и јегуља, које су, ради мреста, излазиле из вира и одлазиле коритом Јужне Мораве далеко ради оплођивања. Осим Црног Вира, у близини цркве кумаревске, извире вода која се претвара у бару која протиче поред северних ивица ограде цркве. Земља је овде веома ниска и подводна, а ливаде око ове баре доносе максимални принос сена. У оквиру ове баре постоји једна дубок извор одакле вода избија као гејзир.

У селу су чести бунари чија је дубина од 2 до 4 метра, што указује на веома плитку издан који је последица притиска Јужне Мораве.

Земља.

Атар села Кумарева се граничи са селима Мале Биљанице, Јелашнице, Губеревца, Бобишта, Навалина, Братмиловца и Манолојвца. Простран је на 294 хектара. Од ове провршине њиве и баште захватају 226 хектара, воћњаци 1, ливаде 21, пашњаци 34 док је неплодно 12 хектара. Кумарево нема винограде и шуме.

Земља носи ове називе: Састанци, Кулиште, Тршевине, Запис, Јаруге, Црни Вир,  Беговина, Горње Поље, Забарје и Топлик.

Постанак села и прошлост.

Када је настало село Кумарево не може се са сигурношћу рећи. Терен на коме се село налази је најнижа тераса Јужне Мораве а на њеној североисточној страни и данас су баре у којима воде на пресушује.

Према казивању једног од старијих мештана становништво села Кумарева потиче из Горње Слатине, одакле је пресељен манастир горњослатински. Могуће је да је Кумарево настало у доба Кочине Крајине, када је спаљен манастир у Горњој Слатини а његови калуђери повешани од стране турске војске, која је надирала према побуњеној Србији. Мора де је иста судбина снашла и село Горњу Слатину, чији су се људи раселили и нашли уточиште на левој обали Мораве, далеко од саобраћајница којима је турска војска крећући се из Цариграда и обратно. Прем тој претпоствци село Кумарево је посатало негде у другој половини XVIII века.

Кумарево је према путописцу Фон Хан-у 1858 године имало 20 кућа.

После реформе турског царства и укидања спасијског система Кумарево се није одржало као слободно село. Имало је два господара, од којих се један звао Шабан док другом није познато име. Обојица су имала у свом делу села своје куле. Једна је била на локлитету Кулиште а друга на садашњем плацу рода Шопци.

Када је Лесковац ослобођен од Турака, у Кумареву је било 25 кућа. Село је припадало општини богојевачкој и постало је један од четири школска центра за основно образовање у Лесковачком Пољу и Бабичкој Гори.

Порекло становништва.

Према резултатима статистичких пописа становништва из 1953. године у Кумареву је те године било112 кућа са 611 становником а 1971. године 179 кућа и 759 становника. Село је у сталном порасту захваљујући близини Лесковца.

У сели живе ови родови:

Непознатог порекла:

-Пападици (Петковићи) „стари су им били попови“, Пешићи други, Мазуљци (Илићи и Мичићи), Антинци, Божанци (Митићеви), Јањићи, Ђокићи, Зајчеви, Пешићи трећи, Игњатовићи, Ибриковци-Јовчини, Чаврдици, Стојилковци, Лазини и Тричекичови (Стојановићи).

-Пешићи су из Горње Слатине. Доселио се Пеша оснивач рода, деда Душана Пешића старог 80 година.

-Шопчики су из Црне Траве.

Занимање становништва.

Земљорадња је главно занимање села Кумарева. Сеју пшеницу и кукуруз. Произвођачи су кромпира. Баве се баштованством, производе; парадајз, паприку, купус и друго поврће и износе на лесковачку пијацу. Баве се производњом дувана у знатним количинама.

Од стоке чувају краве за млеко и сир – што продају у Лесковцу.

Омладина је орјентисана на занате и запошљава се по разним предузећима у Лесковцу. За земљорадњу се опредељује мањи број.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.