Порекло презимена, село Кутлеш (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Кутлеш, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На месту где се неогени брежуљци, који се протежу од Кремена североисточно од Лебана до Добре Главе, завршавајуи настаје алувијална равница Јужне Мораве, где се у давнашњој прошлости уливала Пуста Река у Јужну Мораву, налази се село Кутлеш. Село нејвећим делом лежи у алувијалној равници. Неколико домова, укључујући и основну школу, лежи у северним падинама завршнице Добре Главе на чијој је крајњој североисточној тачки кутлешка црква.

Тип села.

Кутлеш је село збијеног типа.

Име села.

По казивању мештана Кутлеша, село је добило ово и ме по томе што се заселило у куновој шуми.

Воде.

На око 300 метара северно од села тече Пуста Река, највећа текућица у овом селу. Кладенци у овом селу носе ове незиве: Код Цреевни Брег, Код Уши и Рамнов Кладенац. Бунари су у селу на дубини од 7 до 9 метара. Некада је најбољу воду у селу имао црквени бунар, сада запуштен и неупотребљив. Вода из сеоских бунара је тешка – кречњачка, непогодна за прање а није добра за пиће јер је нездрава. Многе куће у селу користе хидрофор за узимање воде из својих бунара.

Земље и шуме.

Атар села Кутлеша граничи се са атарима ових села: Пуковца, Драшковца, Међе, Шарлинца, Чекмина, Липовице и Брестовца. Простире се на 505 хектара, од које површине њиве и баште захватају простор од 211, воћњаци 4, виногарди 57, ливаде 1, пашњаци 15, шуме 81 док је неплодно 25 хектара.

Земља носи ове називе: Потерка, Селиште у оквиру кога су Аџиниџе и Ашанке, Преко Реке, Ливаде, Старо Село, Арџе, Параспур, Шумске Ливаде, Дрењак, Уши, Шарлински Поток, Гложе, Лисичји Поток,  Трајков Поток, Орлово Гнездо, Мирин Поток, Црвени Брег, Чука и Тршевине.

Постанак села и прошлост.

Кутлеш је у XVI веку био тимарско село што потврђује његово постојање још из доба српске средњевековне државе. Брег изнад села, на коме се налази црква подигнута после ослобођења од Турака, са својим старим куновима, као да је било култно место и пре хришћанства. У црквеној порти и данас постоји огроман камени споменик, за кога се не зна чији је. Народ поштује овај камен, о празницима га посећује, пали свеће и кити цвећем, како пишу претходни хроничари овог села.

После реформе турског царства 1839. године, Кутлеш није успео да очува своју слободу. Далеко од Лесковца и Ниша као центра турске власти, које су могле, ако су хтеле, да пруже заштиту српским селима која се хтела да се одупру почитлучавању, а у близини Пусте Реке, настањене Арбанасима, оно је подлегло неком Роману, вероватно пусторечком Арбанасу, који га је почитлучио. Траг о имену овог господара села Кутлеша очувао се у имену кладенца у близини Црвеног Брега, који се зове Романов Кладенац.

Порекло становништва.

Кутлеш је одмах после ослобођења од турака имао 30 кућа. Када је оснивач Драговачког рода дошао из Драговца, под притиском Арбанаса који су се у масама насељавали у Пустој Реци, било је у селу само 12-13 кућа. Било је то отприлике пре 150 година. Према резултатима пописа из 1953. године у Кутлешу је те године било 134 домаћинстава и 752 становника а 1971. године 178 домаћинстава са 772 становника.

У Кутлешу живе ови родови:

-Драговачки досељени из пусторечког Драговца.

-Јужарци су староседеоци.

-Придворичани (Стефановић) су из пусторечке Придворице.

-Паракатинци су староседеоци.

-Липовчани (Недељковићи) су из Липовице  – Власотинце.

-Јовини су староседеоци. (“К’д Ктлеш населија Јова имаја воденицу на Пусту Реку“)

-Јовинци су староседеоци.

-Спасинци (Јовановићи) су староседеоци.

-Бојничани (Јовићи) су досељени из Бојника за „турско време“.

-Јовићи су непознатог порекла.

-Китановићи су досељени из Шоплука.

-Бојишови су из околине Крушевца.

-Дупљанци су из Дупљана – садашње Живково.

Занимање становништва.

Кутлешани су земљорадници. Сеју на њивама пшеницу, кукуруз и остале основне културе. Од поврћа саде лубенице – бостан. Производе кромпир са тржним вишком. Имају винограде на доста великом простору. Вино праве за своје потребе. Воће гаје по баштама. Имају јабуке и друго воће, од чега нешто продају али углавном од тога пеку ракију.

Познати су као изврсни одгајивачи пчела. Имају највећи број пчелара и кошница у целој области. Производе мед и восак.

Кутлешани чувају краве, у просеку по две по домаћинству

Свиње тове за јесен док прасиће продају на лесковачкој и пуковачкој пијаци.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.