Порекло презимена, село Липовица (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Липовица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Липовица се налази у северном делу Лесковачког Поља, у средини алувијалне равни коју је извајала Јужна Морава. Смештено је између железничке пруге и Мидхад-пашиног друма.

Тип села.

Липовица је село збијеног типа и дели се на Горњу и Долњу Махалу. У најновије време нека домаћинства се подижу уза сам друм.

Име села.

Несумњиво је да је село названо по липама, дрвећу које се често среће у нашим брдским пределима.

Воде.

Липовица је на око два километра од Јужне Мораве, од Јабланице доста више а још више од Пусте Реке. Тако да се ово село налази у троречју без сопствене текућице ако се не рачуна слабашни Чекмински Поток. Под притиском Чекминског Потока и Шаренице у равници извире Сдуденска река или Студенка, која лети пресушује.

У атару овог села постоје два кладенца. То су Стара Чука или Старо Лозје и Дрењак, испод шуме. Оба лети пресушују. Вода из Дрењака је здрава и питка. У селу данас има мало бунара док је свака кућа начинила пумпе у својим двориштима  а око пола домаћинстава се служи хидрофором. Из бунара само поје стоку.

Земља.

Атар села Липовице граничи се са атарима Брестовца, Кутлеша, Чекмина, Печењеваца, Грданице и Заплањске Топонице. Захвата површину до 777 хектара од које 428 покривају њиве и баште, виногради 55, ливаде 5, пашњаци 79, шума 116 док је 45 хектара неплодно.

Земља носи ове називе: Језава, Стари Друм, Аниште, Бунарина, Куниче, Тршевине, Спаиско, Мустафино Гумно, Корије, Ливаде, Потерке, Црквиште или Селиште, Испод Друм, Више Друм, Чука, Стара Чука, Дрењак, Сипкаво Било, Ситнар, Рајково Пландиште, Кулиште, Адровље, Мустафа Агина Корија, Орлова Долина, Сланиште, Бегове Ливаде, Јабучје, Црно Трње, До Грданице и Параспурке.

Постанак села и прошлост.

У турском сумарном попису села нехије Дубочица с почетка XVI века помиње се Липовица као тимарско село. Није сигурно да ли се овај податак односи на ово село или на Липовицу на падинама Гољак Планине или ону Липовицу изнад Власотинаца. Липовицу помиње француски путописац Ами Буе и наводи да се у њој 1838 године налазио хан. Вероватно је мислио на хан на локалитету Аниште, који се налазио поред пута а не у селу.

Под Турцима Липовица није очувала своју слободу после Гилханског хатишерифа о реформи турске државе, већ је била почитлучена.Она није припадала једном читлук сахибији, већ је имала два господара, којима је припадала по једна махала, Горња и Доња. Први се звао Ајдар а други Мустафа Ага. У Липовици и сада живи род Ајдарци, а и сама Горња Махала се још увек зове Ајдарци, по некадашњем, и вероватно последњем, господару.

Локалитет Параспурке говори о томе да је један од господара села Липовице оптерећивао своју рају и овим теретом.

После ослобођења Липовчани су плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

У Липовици је 1953. године било 226 кућа и 1401 становник а 1971. године у њој је пописано 334 куће и 1517 становника.

У Липовици живе ови родови:

-Славујевци су сиз сушичког Славујевца.

-Анђелковци су досељени из Биничке Мораве, бежећи од Арбанаса. То је било за време Турака.

Непознатог порекла:

-Ђоринци, Мијајловци, Николићи, Миљковићи, Илијинци, Ристинци – у овом роду има женско име Краљица, Перинци (Перићи и Милошевићи), Јањинци, Стојнинци, Ценинци и Ђуминци.

-Баба-Маринци су из Врлог Гара.

-Гилини-Пешинци су непознатог порекла. У овом роду има надимака Ђувеч, Вампир и Чурил.

-Благојевци су из Шумадије.

-Лазићи су из разгојнског Чифлука. Овом роду припада Никола Лазић, ковач у селу и новатор.

-Врањанци су из околине Врања. Дошли су за време Турака.

-Антићи су пореклом из Јабуковца.

-Толинци су из Бинче Мораве.

-Шопкини (Станковићи) су непознатог порекла. Из дела овог рода Станко је довео другу жену из Шоплука – Заплање, па су по тој жени названи Шопкини.

-Дисинци (Дисићи) су староседеоци.

-Ајдарци су староседеоци.

Занимање становника.

Липовчани су пољопривредници. Сеју пшеницу и кукуруз у којима се јавља и тржишни вишак. Дуван се сади у малим количинама. Гаје кромпир. Поврће само за сопствене потребе.

Виногради им служи за домаће потребе. Ракију пеку од шљива и грожђа. Од стоке чувају само краве, у просеку по две домаћинству.

Многи су радници у железничким радионицама у Нишу и другим предузећима. На посао и са посла путују локалним возом Грделица-Ниша и натраг.

Омладина се школује и опредељује за разна занимања.

У народном животу овог села ваља навести занимљиву појаву  гуслара и певача духовниих песама.

Пева се и гусла највише по црквеним саборима.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.