Порекло презимена, село Драшковац (Лесковац)

19. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Драшковац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Драшковац лежи у доњем току Пусте Реке, на њеној левој обали. На овом месту река је усекла своје корито уз најнижу неогену терасу на којој је село подигнуто.

Тип села.

Драшковац је село збијеног типа.

Име села.

По легенди „први насељеник, који је овде побио колац, звао се Драшко, па је њему село добило Драшковац“.

Воде.

Главна текућица на којој лежи Драшковац је Пуста Река. Она опасује село са југоисточне стране. Између села Шарлинца и Драшковца протиче Суви Поток. Овим потоком протиче вода у време киша и топљења снега. Овај поток је лева притока Пусте Реке.

На Сувом Потоку према Доњем Дреновцу налази се извор са водом подесном за пиће на месту званом Бучало. Осим тога, раније је био кладенац и у самом селу. У селу постоји сеокси бунар. Сада је запуштен и вода неупотребљива. Осим овог бунара постојао је Велков Бунар дубок 12 метара. У то време у Драшковцу је било 40 кућа, па су ова два бунара била довољна да задовоље потребе за водом за пиће. Данас свака кућа има свој бунар. Неке куће су саградиле и хидрофоре и тако увели воду у кућу текућу воду.

Земље и шуме.

Атар села Драшковца је велики 623 хектара, од које површине њиве и баште захватају простор од 561, воћњаци 7, виногради 18, ливеде 2, шуме 9 док је неплодно 27 хектара.

Земља носи ове називе: Арџа, Преко Реке, Ливаде, Низин Поток, Лојзарке, Клечево, Средње Њиве, Лазине Корије и Страна.

Постанак села и прошлост.

Драшковац је старо српско село. Врло јемогуће да је некада било лоцирано на локалитету Страна. Помена села Драшковца нема у актима српских средњовековних владалаца. У Турском тефтеру из прве половине XVI века помиње се село Драшковац у нахији Дубочици као тимарско село.

У периоду почитлучавања наших села Драшковац је себи преузео неки Саил или Сали Ага. Могуће је да је пре њега село било у власништву неког другог Турчина. У сваком случају Сали Ага је био последњи господар овог села.

Сали Ага је имао свој чардак на плацу Томислава Ћирића, али није живео у Драшковцу, већ је у њега повремено долазио послом или на теферич са својим пријатељима. Када је господар села долазио у свој конак, припремала му је јело и спремала банице на маслу лепа и чиста жена Тасе Банковића, Анђелија. Када су Турци напустали наше крајеве 1877. године, Сали Ага је Анђелији и још неким женама, поклонио по једна хектар земље на месту Тршевине у потесу Ливаде, па ову земљу и данас држе њихови потомци. Драшковчани су плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

Драшковац је једно од ретких села које одржава своју популациону стабилсност у односу на друга села ове области која у том смислу брзо назадују. Према попису из 1953. године у њемује било 135 домаћинстава са 763 становника а 1971. године у њему је пописано 178 домаћинстава и 826 становника.

У селу живе ови родови:

-Дошљаци (Здравковићи, Ђорђевићи, Цветковићи и Станковићи) су један род, славе исту славу  – Аранђеловдан, доселили су се из села Штулца – Пуста Река.

-Сулчани (Денићи, Митровићи), славе Митровдан, су досељени из Штулца.

-Петровчики (Петровићи, Ристићи, Аврамовићи, Павловићи), Аранђеловдан, досељени су из Придворице.

-Бадњевчани (Бранковићи) су из Бадњевца.

-Аламандрини (Митићи) су из Доњег Бријања.

-Залудњаци су из Топличног Шарлинца.

-Банковци су из Житног Потока.

-Магинчики су досељени из Магаша.

-Димитријевићи су из Штулца.

-Здравковићи други су из Штулца.

-Ћирници (Ћирићи) су непознатог порекла.

-Дупљанци (Тихомир Ђорђевић) су из Дупљана.

-Цоцкови су непознатог порекла.

Занимање становништва.

Драшковчани се баве земљорадњом. Гаје пшеницу, кукуруз, кромпир. Винограде користе само за домаћу употребу.

Дуван сади 20-30 домаћинстава док се раније цело село тиме бавило, када су откупне цене биле стимулативније. Од воћа гаје шљиву „моравку“. Повртарством се баве само за сопствене потребе.

Од стоке су некада су сва домаћинства гајила овце. Данас то чине само два рода. Чувају 10-15 брава. Биволи су одавно ишчезли. Краве има свако домаћинства, по два грла. Млеко се троши у кући а сир се износи на пијац у Пуковцу. Свиње гаје за домаћу употребу. Продају се само прасад.

Омладина се опредељује за занате; металске, керамичке, иду у фабрике у Нишу. Велики број се њих бави зидарством. Имају активне официре, правнике, учитеље и наставнике. Са суседним Шарлинцем су изградили зграду основне школе на десној обали Сувог Потока. Шарличани су дали земљу за школу и школско двориште а Драшковчани озидали школу.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.