Порекло презимена, село Доња Локошница (Лесковац)

19. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Локошница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доња Локошница је велико село подигнуто на десној обали Јужне Мораве, на најнижој дилувијалној тераси, на месту где се Локошничка Река, силазеићи са свог изворног дела на падинама Бабичке Горе, ову терасу продубила, од ње начинила своју алувијалну раван изнад ушћа у Јужни Мораву. Та мала река у зони села има широко корито засуто шљунком и камењем што указује на њену ерозиону снагу која се показује повремено у кишним данима и код наглог отапања снега на планини.

Тип села.

Доња Локошница је село згуснутог типа, готово на гомили.

Име села.

На основу лескичког тумачења речи Локошница изводи се закључак о постанку имена Локошница, везујући га историјским могућом предпоставком да је на месту Горње Локошнице било позно римско или рано византијско насеље под тврђавом из тога времена, од којих и данас постоје трагови, које су изградили Ромејци, и када су наши далеки словенски преци овде дошли, од покорених Ромејаца су прихватили реч ЛОКУС, што, према једном од њених значења, означава кућу, стан или варош. Од те ромејске речи Словени су начинили своју реч Локошница.

Разуме се, када је створено сеоско насеље испод Горње Локошнице оно добило име Доња Локошница.

Воде.

Локошничка Река настаје спајањем два поточића од којих један иде из правца Бабичког а други из праваца Црковнице, па се састају изнад Горње Локошнице и одатле теку као једна водени ток.

Ши рина речног корита код села Доња Локошница је преко 50 метара. Бујичног је карактера. Године 1929. је тако набујала да је припрежне куће поплавила и однела.

У селу има бунара у свакој кући а има и сеоских бунара.

Земље и шуме.

Атар села Доња Локошница захвата простор 792 хектара. Од ове површине њиве и баште су на 515 хектара, воћњаци 4, виногради 10, ливаде 20, пашњаци 5, шума 35 и неплодно је 87 хектара.

Земља носи ове називе: Церовац, Моравиште, Лугови, Горњи Лугови, Тршевине, Средњача, Горња Утрина, Ширине, Турска Њива, Аниште, Моравиште, Кука и Сели Агушеве Врбе.

Постанак села и прошлост.

Село Доња Локошница се налази међу тимарским селима у нахији Дубочица, али име села Горње Локошнице, указује да је у то време постојала Доња Локошница, али је вероватно остала ван тимарских добара.

Доња Локошница је вероватно после Гилханског хатишерифа из 1839. године, почитлучена. Сачувало се име њеног господара Сели Агуша.

При првом попису из 1878. године убележен је у Локошнички Чифлик као насеље од 9 кућа.

Локошничани су после рата плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

После ослобођења Доња Локошница је имала 71 домаћинство и припадала је првој формираној општини са седиштем у Разгојни.

Полажући право на утринско земљиште, у општини Разгојни је вођен спор са потомцима Јованче-Јована на земљиште Аниште, јер се од тад Доња Локошница нашла на атару ове општине. Међутим Локошнички Чифлик је припадао општини јањушкој.

У односу на Горњу Локошницу Доња Локошница се брже развијала балгодарећи пространом и плодном земљиште, нарочито на левој обали Јужне Мораве. Прем апопису из 1953. у њој су била 263 домаћинства са 1604 становника а 1971. године 361 домаћинство са 1682 становника.

У Доњој Локошници живе ови родови:

Непознатог порекла:

-Стаменковци, Дуцини, Масковци, Цакини, Масларци, Мишини, Велковци, Јованови, Коњарци (оснивач рода чувао сеоска говеда и коње, па род добио ово име), Костинци, Стојанови, Миленкови-Милосавци, Ничинци, Зукарци, Николини, Стаменковци, Денинци, Цонличики, Коцини, Тополанци, Шиљопарте, Цекини, Гускини, Реседарци и Ђулини.

-Мејанџинци су из Црковнице.

-Грданичани су досељени из Грданице.

-Пршњаци, по забелешци попа Стојана Лазаревића у Летопису цркве локошничке потичу из Пуковца.

-Шопци су досељени из Шоплука – вероватно из Црне Траве.

-Копчини су пореклом из Лазаревца.

-Глуванови су из Црковнице.

Занимање становништва.

Доњолокошничани се баве земљорадњом. Гаје све врсте жита. Нарочито се истичу у повртарству. Први су произвођачи индустријске паприке која је позната у науци као „локошничке паприка“. Производе попарику у огромним количинама и испоручују „Моравки“ у Лесковцу, затим, суше је и мељу и као такву продају. Свака друга кућа има сушару за паприку.

Некада су имали воденице, воденице пловке на Јужној Морави, „лађе“ (скеле) за прелаз преко Јужне Мораве. Данашња ћуприја је изграђена 1960. године и више нема потребе за том врстом занимања. Локошинчани су и у другим областима били предузимљиви,посебно као  механџије и трговци.

Од стоке чувају две краве. Имају и коње за превоз баштованских производа.

Омалдина се опредељује за живот изван села, мада одлив није тако велики као у планинским селима.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.