Порекло презимена, село Доња Купиновица (Лесковац)

19. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Купиновица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доња Купиновица се налази на благим падинама два паралелна брега између којих је, у нижој језерској тераси, Купиновачка Река издубила своје корито.

Тип села.

Село се састоји од пет махала које носе имена родова који су у њима настањени: Милошајци, Тренчини, Митинци, Јованчини – Гмитровци и Стојановци. Махале су групе збијених кућа међу собом одвојене од 200 до 1000 метара, па цело насеље захвата велики простор.

Име села.

По казивању старијих мештана „овде никипут био пустињак ураснуја у купињак, па су га крстили Купиновица“. Пошто изнад ове Купиновице постоји још једна Купиновица и како је она на вишем терену, добила је име Горња а ова на нижем Доња Купиновица.

Воде.

Средином села, по дну долине, тече Купиновачка река. То је поток чије се извориште налази под гребеном Бабичке Горе. Силазећи у ниже терене овај поток се обогаћује водом из разних извора на падинама планине. Осим тога, он са једног пространог терена прикупља површинску воду у време киша и топљења снега, па у доњем току има снажну ерозиону моћ. На месту званом Челијак ниже села Доња Купиновица, Купиновичка Река се састаје са потоком који тече из правца села Јасенова и протиче кроз потес Гољак, па у том дели носи назив Гољачки Поток, и од  овог места где се ове воде сливају у један водоток, Купиновачка Река носи и име Јелашничка Река. У махали Тренчини постоји и извор Стублина. На падина брегова свако домаћинство има свој бунар, постоји, близу корита реке, усред села, и сеоски бунар са бистром, хладном и пријатном водом. Дубина сеоских бунара није велика. Креће се од 7 до 20 метара. Двадесетак домаћинстава, осим тога, изградило је водовод са изворишта код манастира Св.Јована и за своја дворишта и куће увело здраву планинску воду.

Земље и шуме.

Доња Купиновица има атар од 202 хектара, од које површине њиве и баште захватају простор од 110 хектара. Остали део атара захватају воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, шума и неплодно земљиште.

Земља носи ове називе: Јашуњско, Делови, Росуља, Пландиште, Под Гробљиште, Челијак, Горње Реке, Рид и Голема Орница.

Постанак села и прошлост.

Под Турцима Доња Купиновица је била чифлик у личној својини јањушког господара Мемет Бега. При првом попису после ослобођења од Турака 1879. године, Доња Купиновица није пописана као сеоско насеље, већ уз Јањушу као чифлик Купиновачки.

Доњокупиновчани су свом бившем чифлик-сахибији Мемет Бегу плаћали „господарлук“. Ово је чињено ссве до 1912. године уз порез.

У слободној држави чифлук Купиновачки развио се у село Доњу Купиновицу, као што је чифлик поред Јарсенова развио у село Горња Купиновца.

Порекло становништва.

Није познато колико је домаћинстава било настањено на чифлику Купиновачком под Турцима, нити који је број затечен приликом ослобађања од Турака. Међутим, према попису извршеном 1953. године у Доњој Купиновици  је било 46 домаћинстава са 246 становника а 1971. године 59 домаћинстава са 241 становником.

У Доњој Купиновици живе ови родови:

-Ђикићи су пореклом из заплањског села Личја.

-Тренчини су досељени из Дрћевца.

-Милошајци (Такини) су досељени из Горњег Гара.

-Гмитровци (Јованчини) су досељени из Тулова.

-Симоновци су из Шишаве.

-Стојановци су из Ломнице.

-Бардуљци су из Бардуља – Власотинце.

-Гуњетинчани су из Гуњетине – Власотинце.

-Богдановци су из Горњег Ораха.

-Степановић Стојан је из Великог Крчимира – Заплање.

-Милошкини (Стојковић Драгомир) су из околине Врања.

Занимање становништва.

Основно занимање чини пољопривреда. Гаји се пшеница и кукуруз. Од индустријских биљака гаји се дуван, чиме се бави већина домаћинстава. У последње четири године у просеку је у селу засађивано око 870 000 струкова. Почели су са узгојем јагода. Виноград има свака кућа, углавном, за сопствене потребе. Тако и кромпир. Баште су им у кориту реке, па произведено поврће користе у сопствене потребе.

Од стоке раније је свака кућа имала овце. У 1977. години само једно домаћинство чува 30 брава оваца. Краве има свака кућа од једне до три. У селу има 7 коња.

Омладина се школује и учи занате. Познати су као циглари и као такви раде у Трдбенику  – Београд.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.