Порекло презимена, село Дрћевац (Лесковац)

19. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Дрћевац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дрћевац је подпланинско село. Подигнуто је у долини потока на најнижој дилувијалној тераси. Издуженост је облика запад-исток. Садашње село је настало спајањем села Дрћевац и Дрћевачког Чифлика, који је био нешто изнад села. Данас Дрћеваћки Чифлик као засебно насеље не постоји. И село и чифлик чине јединствено сосеко насеље – Дрћевац.

Тип села.

Дрћевац је насеље збијеног типа.

Име села.

На постоји легенда која објашњава због чега се ово село зове Дрћевац нити се може проникнути у смисао настанка имена овога села.

Воде.

Кроз село протиче поток који у горњем делу изнад села има ссвоје две компоненте. Једна се зове Мечка и иде из правца Црковнице. Друга компонента долази из правца Големе Њиве и не носи никакви име. Испод села Дрћевца у поток се са леве стране улива вода поточића који носи име Списки Поток, чије се извориште налази на месту званом Списки Кладенац. Вероватно је право име потока Спахијски Поток а кладенац Спасијски Кладенац, што подсећа на неког тимарника из доба турског спахијског система чијем је лену припадао и овај крај. Дрћевачки Поток се улива у Јужну Мораву на локалитети Селиште.

У атару села и у самом селу постоје кладенци: Списки Кладенац, Чесма, која је до 1947. године била кладенац. Налази се у самом селу, има две цеви са јаким млазевима лаке воде. Трећи кладенац носи име Јерковачки Кладенац.

Већина кућа у селу има у својим двориштима бунаре чија дубина износи од 5 до 12 метара.

Село Дрћевац има и свој водовод са извориштима на локалитету Јака Вода у атару села Црковнице. Изграђен је 1971. године и из овог водовода доведена је текућа вода у 40 домаћинстава.

Земље и шуме.

Дрћевачки атар простран је 672 хектара. Од ове површине на њиве и баште спада 405, воћњаке 8, винограде 59, ливаде 8, пашњаке 86, шуме 56 док је неплодно 56 хектара.

Земља носи ове називе: Шубарина Долина, Јерковица, Селиште, Рид, Било, Вирови, Шакин Гроб, Турски Брес, Параспур, Циганско или Куртине Гробље, Тошин Чукар, Бања, Куртина Чука, Јанкова Долина и Латинско Гробље.

Постанак села и прошлост.

Дрћевац је пописано у сумарном турском тефтеру са почетка XVI века као тимарско село под именом Дрћевци што указује да је ово село настало у периоду старе српске државе. У његовом атарау налазе се локалитети Селиште и Латинско Гробље, са траговима давнашњег људског боравка у овом крају. Локалитети нису истраживани. Будући да се налази на линији неолитског насеља Градца вероватно да је и у овом делу обитовао неолитски човек, пролазили Келти, живели Римљани.

Дрћевац је био пред крај турске владавине господарско село. Последњи господар је био Факија.

На неким географским картама је обележен Дрћевски Чифлук као насеље. Међутим, у првом попису места после ослобођења ових крајева, није забележено никакво насеље под тим именом. Већ само Дрћевац са 19 кућа.

Порекло становништва.

Дрћевац је код првогсрпског пописа, како је већ речено, имао 19 домаћинстава. Приликом попису 1953. године у овом селу је било 124 дома а 1977. године 136 кућа.

У Дрћевцу живе ови родови:

Староседеоци.

Деда Јовинци, Пиштинци, Јанкови, Петровци, Тодоровци-Вуци, Костадинови, Живковци-Ћукарци, Марићови-Дункинци и Каравиљкини (Ценићи).

-Милошевци или Добричњаци су из Добрича.

-Трампаџије су из Големе Њиве.

-Ћосинци су из Црковнцие (Старо Село).

-Најкинци или Гочобије су из Сијарињске Бање.

-Џинини су из Пертата.

-Миленкови су непознатог порекла. Оснивач рода био је Миленко „Белочелшир“.

-Мањкини су из Црковнице (Старо Село).

-Несторовци-Албатини су из Ораовице.

-Стојан Лазин је из Ораовице из рода Санћилци.

-Кочкини су из нишког Гара.

-Гарци су из нишког Гара.

-Грчики су из Самокова, сродни су Степановцима из Горње Локошнице.

У Дрћевцу живе и ови Роми.

-Севдићи су непознатог порекла.

-Живка Конић (жена му из Турековца) је непознатог порекла.

-Феризовићи су из Горње Купиновице.

Занимање становништва.

Дрћевчани се баве земљорадњом као основним занимањем. Гаје пшеницу и кукуруз. Производе и кромпир за пијацу. Баве се и виноградарством. Неки износе грожђе на пијацу. Неки још гаје конопљу. Дуван сади свака друга кућа. Баве се и повртарством. Производе шаргарепу, роткву, рен, купус и индустријске паприке више врста. Произвде износе на београдску пијацу, иду у Ниш и Крагујевац.

Од стоке у селу има око 50 оваца. Краве има скоро свака кућа, једну до две. Коња има преко 50. Свиње гаје са сопствене потребе. Имају девет трактора, два приватна електрична млина за млевење паприке, шест комбајна и једну вршалицу. За превоз пољопривредних производа користе путниче аутомобиле – караване.

У селу постоји четвороразредна основна школа. Школска зграда није у потпуности завршена, оставља веома лош утисак. Ученици су брали лековито биље да  би помогли завршетку једне учионице.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.