Порекло презимена, село Ћурковица (Сурдулица)

25. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Ћурковица, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ćurkovica

Положај и тип села.

Ћурковица је село поред реке, у равни долине Врле Реке и по странама њене долине од ушћа Ћурковичког Потока, леве приточице Врле Реке, па уз Врлу Реку до ушћа потока Студенца у њу. Раван долине је негде ужа а негде шира. Са леве стране пут води до ушћа потока Студенца по равни, која се терасасто диже. Куће са леве стране има у близини насипа и око ушћа Ћурковачког Потока, а недалеко од имања. Махала Јасен је на десној страни дубоке Јасенске Долине, на једној равни, по којој су куће распоређене дуж сеоских путева, а близу њива и шуме. Неке куће ове мале са леве стране Груачке Долине. Мала Деда-Крстинци налази се на десној страни Ћурковачке Долине, близи Деда-Крстинске Чуке, која је под гором. Куће су распоређене појединачно или у  групама, удаљених 3-5 минута. Изнад ових су Машинци, високо изнад долине, нису долинског положаја а даље од њих су Ђорђинчани, који чине део Горњих Романоваца. Крајње куће уз Врлу Реку су са леве стране Манастирског Потока, у чијем почетку је Калимански Рид и на њему једна кућа.

Од села у равни долине до Деда-Крстинаца има пола сата хода а од ових до Јасена 45 минута хода.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са реке и кладенаца, као што су: Цветков Кладенац, Два Кладенца и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паше и шума се налазе на местима, која носе ове називе: Трница, Калдрма, Јаз, Баре, Јазбина, Ружина Долина, Цремуш, Широка Падина, Јанкова Ливада, Козарник, Вучја Рупа, Дрвенска Долина, Мечо Рамниште, Мече Дупке, Пољанче, Бачевиште, Пченичиште, Китке, Држаљски Рид, Саорски Рид, Мртвица, Присоје и Златолска Долина.

Старине у селу.

У почетки манастирског Потока, горе у Грлу, био је манастир, по коме је поток и назван. Ту су и раније биле „зидине“. Големо Рамниште, које је у залеђу Манастирског Потока, било је манастирско.

Порекло становништва.

-Чулејанци* су старинци, прешли су, веле, 15 појасева, овде су од пре 500 година. Они су најстарији род уселу. Били су када је самоков радио. Слабо се множе, имах их свега пет кућа.

Остали су се после њих населили:

-Деда-Крстини* су из Стајовца је дошао са дететом, када је самоков радио, Доселио се са дететом и био козар, па га бег оженио. Код данашње Деда-Крстине Чуке, која је по њему названа, имао је појату и имање. Около је било све пусто а доле самоков.

-Бошковићи, Петровдан, су из Божице. Живели су најпре у Машинцу – где су сада Машинци (разуме се и као село), а у Јасену, где су сада, била су трла Млађинских. Усејин Паша нареди Бошку, који се родио у Божици, да буде угљар у насели га у Јасену. Од њега воде порекло Бошковићи. Они су најпре дошли у Горње Романовце са Михајлом. Његоди су потомци у Горњем Романовцу били Страхиња, Петко и други, који су иста породица са Бошковићима.

-Павловци или Вучиделчани, Никољдан и Петровдан, су из Вучиделаца. Доселио се њихов деда Павол. Када је самоков запустео Турчин је поставио Павла да чува мајдан и он се тако населио.

-Јовановски* (Мита) је од Власине, дошао као призетко пре 50 година.

-Марковић* (Ђорђин), Никољдан, је дошао из Ржане пре 40 година.

-Станојковић* (Коца) је из Божице, одакле је сошао пре 1878. године као призетко.

-Машинци* (Цветковић Милош) је „из Бањско“, одакле им је дошао предак Новко; неки веле да су из Гложја. Названи су по неком Цветку Маши.

-Милошевић (Петар), Аранђеловдан, је из Манајла, био је чивчија, па ту и остао.

-Ранчиловић Костадин, Никољдан, је старији досељеника, не зна се одакле.

-Богдановић* (Јанко) је из Доњег Романовца.

-Парапудини, Јовањдан и Никољдан, су из Вучиделаца.

-Цветковићи или Грујићи, Јовањдан, су из Клисуре, одакле им се доселио прадед, који је био ковач.

-Марковић (Ђорђин) је у мали Јасен. Не каже се његово порекло ни коју славу слави.

-Марковић (Коста) је из Топлог Дола (тада у Бугарској). Доселио се на купљено имање. Не каже се коју славу слави.

-Јовановићи, Аранђеловдан. Не каже се одакле су досељени.

-Цветковић (Милош) је из Црноштице. Не каже се коју славу слави.

*Не каже се каоју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.