Poreklo stanovništva sela Roždace, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Dolina Roždačke Reke u gornjem toku duboka je i gotovo sva pod šumom, koja je prema stancima Roždačke i Male Reke umnogome proređena. Selo je u onom delu doline, gde su strane prostrane, manjeg nagiba a šuma proređena. Kuće su po stranama doline, nede dalje a neke bliže reci; sve su na okrajcima imanja, a bliže šumi, te izgleda da je selo u šumi.
Najveći visovi po ovoj kosi, koja se od granice pruža prema stancima Roždanske i Male Reke. Svi su pod šumom i to: Velja Glava i Zdravči Kamen, ispod kojeg nastaje dolina Račovac, od koje su sa leve strane Spanički Kamen i Ravne Bare.
Roždačka Reka jeprava planinska reka, koja pri nadolasku ne nanosi nikakve štete kućama i imanjima.
Vode.
Bunara u selu nema. Meštani koriste vodu za piće sa reka i izvora (kladenaca), od kojih su poznati: Lepa Voda, Zeleniče, Vrčva, Čorin Kladenac, Lazarev Kladenac, Pašinica, Blagune i dr.
Zelje i šume.
Njiva ima poglavitro na mestima gde su kuće, a i van kuća na mestima zvanim: Ćelije, Ramna Padina, Ostra Glava, Leska, Svinjska Padina, Vrčve, Balinovo Kućište, Zelenič, Jezero, Makovište, Slupce, Katerski Rid, Markova Trševina, Srednji Rid, Repa i dr.
Paše (utrine) ima na mestima zvanim: Pardina Livada, Ornice, Pepelova Ornica, Struja Ornica, Krive Lazine, Jabukovo i dr. Ostala im je od starih (od pretka Duruka).
Šuma oko sela nosi ove nazive: Priče, Velja Glava, Mrtvica, Spanički Kamen, Zdravči Kamen, Golemi Lug i dr.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa. Malo je i u njemu nema izdvojenih pravih ma(ha)la, već samo začetaka budućih mala. Tako, naprimer, meštani kažu; idem u lepu Vodu, u Ramnu Padinu i dr, kada pođu pojedinim kućama na tim mestima, gde ima kuća, jedna ili dve. Do 1878. godine ovo selo je sa obližnjim selom Stancem činilo jedno selo; Stance je bilo Donja a Roždace Gornja Mala.
U selu ima oko 27 kuća.
Starine u selu.
Sa leve strane Roždačke Reke postoji Selište, gde je bila kuća osnivaoca ovog sela Gruje Duruka. Tu su danas njive i bašte.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ovo je selo zaselio Gruja Duruk, koji se doselio iz Masurice. Bio je hajduk. Imao je dva brata, od kojih je jedan kao hajduk poginuo a drugi se poturčio i ostao u Prekodolcu (u Masurici), gde su od njega bili Duranjci. Gruja se najpre doselio u Gradnju, gde se oženio. Roždace je tada imalo gospodara Turčina, od koga je Gruja Duruk kupi celo selo (zemlju) za 60 groša i tamo se preslio. To je bilo pre, oko 120 godina. Od njega danas vode poreklo svi stanovnici sela Roždaca, po čemu je svakako selo nazvano (roždaci – rođaci); samo je njih nekoliko privedeno – posinjeni ili prizećeno. U početku su živeli u velikoj zadruzi, koja je bila poznata u celoj Poljanici. Zvali su se:
-Duruci.
Gruja je praded starcu od 90 godina (Stanku Stevanoviću). Potomci su mu neki u četvrtom a neki su dosegli i sedmi stepen srodstva. Do skoro se stanovnici ovog sela nisu uzimali među sobom, jer su im starci „branili“; tek prre 20 godina bio je prvi slučaj ženidbe-udaje među njima.
Priča se da je zadruga brojala preko 70 ukućana. Pričaju, kada su ih jednom napali Arnauti, da se iz kuće diglo 12 pušaka.Čuvali su po 800-1000 brava sitne stoke.
Danas preovlađuju prezimena po očevima i dedovima:
-Stošići, Cvetkovići, Ivanovići, Stamenkovići, Jovići i dr..
Svi slave Aranđelovdan i Nikoljdan. Neki, zbog siromaštva, slave samo jednu slavu.
Doseljenici u selu su:
-Pavlović (Jova) je iz Golemog Sela (Doinci), doselio se kao prizetko.
-Mijajlović (Dimitrije) je iz Vlasa. On je posinjenik.
-Spasić (Dimitrije) i;
-Avramović (Milan) su iz Streška – oba se prizetila.
Seoska slava („krste“) je u Beli Nedelju.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)