Братства племена Косијери Reviewed by Momizat on . ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед је прављен према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетк ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед је прављен према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетк Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Небојша Бабић » Братства племена Косијери

Братства племена Косијери

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић

Преглед је прављен према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа.

Племе Косијери налази се у најсеверијем делу Ријечке нахије. На северу се граничи са подручјима катунских племена Цетиња, Ћеклића и Бјелица, као и Љешанске нахије, а са свих других страна окружено је Цеклином. Косијерима је припадао и један део данашње бјеличке територије, но, током 18. столећа, Бјелице су га преотели од Косијера. У турским дефтерима за Црну Гору са почетка 16. столећа (1521, 1523) као заселак Косијера уписани су Микулићи, који су касније ушли у састав племена Бјелица. Старије становништво Бјелица највероватније је било блиско или можда и сродно / орођено са старијим становништвом Косијера. Нови досељеници у Бјелицама (Орловићи и др.) су, након што су се умножили и ојачали, у 18. столећу чинили велико насиље и отимачине околним племенима, нарочито Косијерима који су им били први на удару, па чак и својим бјеличким суседима у Томићима и Микулићима. Тада се ово старије становништво јужних села у Бјелицама раселило, делом и у Косијере. Због сталних притисака већих племена око Косијера, косијерско становништво се много исељавало, те је матично племе увек било малобројно.

Према братственом предању, заснивачи варошице Косјерић у западној Србији су ту дошли из Косијера, и место где су се настанили назвали према завичају: http://www.poreklo.rs/2014/01/03/poreklo-prezimena-selo-kosjeric-kosjeric/

Насеље Косијери је веома старо. Овуда је у средњем веку пролазио важан пут из Приморја према унутрашњости Зете, те се уз друм развило насеље. Такође, постојала је и тврђава под називом Соко-град, чије развалине и данас постоје. Област где се зачело насеље називана је Корито, у данашњем засеоку Косијера, Плоча.

У племену постоје две веће целине, Косијери и Ђиновићи, које се могу сматрати засебним селима, а састоје се од више заселака. Косијери се састоје од заселака: Орашани, Плоча, Селишта и Посајке, а у Ђиновићима су засеоци: Студени До, Дубоки До, Јаблан-до, Кулендрија, Вуков До, Црна Корита, Љесковци, Воднички До, Под-соко, Подајглас, Зогове Лазине.

Први помен Косијера је из 1435. године у једном которском документу (Cossieri). Назив Косијер је вероватно коришћен и као презиме, тако је остао упамћен писар Ивана и Ђурђа Црнојевића, Никола Косијер. А 1565. у Котору се јавља неки Фрањо Косијерић, највероватније пореклом из Косијера. Није искључено да је назив племена настао од братственог имена старог братства које се овде прво населило.

Племенска слава Косијера је Мала Госпођа (Рођење Пресвете Богородице, 8/21. септембра).

Братства у Косијерима:

Старинци:

Перишићи (Мала Госпођа) у Косијерима су једино живо братство за које се поуздано зна да је стариначко у племену.

Ђиновићи су били велико стариначко братство, по којем је названо и матично село. У једном которском документу из 1496. године помиње се Брајан Ђиновић из Косијера, док jе у турском дефтеру из 1521. године, један Ђиновић уписан у поседу баштине у Драгосалићима у Љуботињу. Ђиновићи су се током 16, 17. и 18. столећа исељавали, све док се братство није сасвим иселило из Косијера.

Од родова за које се зна да потичу од косијерских Ђиновића су Ђиновићи у Васојевићима (Краље), Вукићевићи у Приморју (Ластва) и Сакари у Љешанској нахији и Враки.

Радијевићи су били велики стариначки род у Косијерима, који се вероватно иселио током столећа. Они су уписани као заселак Косијера у турским дефтерима из 1521. и 1523. године.

Досељеници из времена Црнојевића (друга половина 15. столећа):

Аџићи (Мала Госпођа) у Ђиновићима су досељени из Зете у време кад је Иван Црнојевић пренео престоницу на Цетиње.

Почетком 18. столећа цело братство се иселило у Далмацију, у околину Книна, где су били велико братство. После неког времена, четворица браће Аџића реше да се врате ближе Црној Гори, те се населе у Пиву. Од тројице су пивски Аџићи (славе Светог Јована), док се четврти, Вукосав, врати у Ђиновиће, и од њега су сви косијерски Аџићи.

Каснији досељеници:

Братићевићи“ (Мала Госпођа) су братство настало од претка Братића, који се око 1650. године доселио из Пипера, Од његова три сина су следећи родови: од Рајка су Рајковићи, од Рада Радовићи, и од (В)Латка Латковићи. Рајковићи и Радовићи су у Косијерима, а Латковићи у Ђиновићима. Братићевићи су раније славили Ђурђев-дан, што можда, као и време досељења, указује да су они од пиперских Лужана.

Од Рајковића потичу Митровићи у Паштровићима (Моровић), као и Рајковићи у Лици (код Оточца), који су већином покатоличени.

Заједно са Братићем, у Косијере је дошао и Марић, исто из Пипера, те би се могло закључити, а и по међусобним односима ових братстава, да су у питању сродници. Од Марића су Марићевићи (Мала Госпођа) у Косијерима.

Ђурковићи (Света Петка) у Косијерима су од бјеличких староседелаца из Микулића, који су се овамо склонили због насиља нових досељеника у Бјелице, око 1750. године.

Савићевићи (Мала Госпођа) у Ђиновићима су од претка Савића Војводића који се доселио око 1770. године из племена Грађана (Радомир). Савићева мајка је била од косијерских Марићевића, те се он доселио на мајчино имање. Војводићи су старином са Косова (Митровица), а у Ријечку нахију су дошли из Црмнице.

ИЗВОРИ: 

Ријечка нахија у Црној Гори – Андрија Јовићевић

Стара Црна Гора – Јован Ердељановић

Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића – Бранислав Ђурђев и Ламија Хаџиосмановић

„Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек)“ – Ристо Ковијанић


Коментари (27)

  • Eрор

    На Кордуну је до 1995. било бројно презиме Косијер/Косјер. Већином славе Митровдан, а према „Карловачком владичанству“ Милана Радеке и Никољдан. Генетика би вероватно могла да да неки одговор на њихово порекло.

    Одговори
  • Aleksandar

    Мени је баш нешто интересантно порекло оне водитељке Драгане Косјерина.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Је л’ ти интересантно порекло или водитељка?
    Мени оба 😉

    Одговори
  • goran saponjic

    Radijevici su iz kosijera otisli na sever u stari vlah na reku uvac.po njima je danasnje selo radijevici dobilo ime.po recima istoricara iz nove varosi selo se u 17veku zvalo drukcije a danasnje ime je po bratsvu koje je tu doselilo iz crne gore.radijevici su odatle otisli u bosnu gorazde gde takodje postoji selo ovog imena.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Да, видео сам да постоји село Радијевићи у Старом Влаху, али у побројаној литерaтури нисам нашао везу са Косијерима. Хвала на важном податку, Горане.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    На Српском ДНК пројекту имамо тестираног Аџића из Пиве, са утврђеном хаплогрупом Е1б:
    http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=E
    (ред.бр. 24)
    Пивљански Аџићи су огранак косијерских, о чему је писано у овом тексту.

    Одговори
  • Бањо Сакар Перишић

    Поштовање.
    Ако има саплеменика из Косијера, велики поздрав.
    Моји су се презивали Сакар, прадеда је променио у Перишић.
    Поседовао је велику земљу у Љешанској нахији, што се и подудара са
    овим писањем, да су Сакари прешли из Ђиновића у Љешанску нахију.
    Наравно славимо Малу Госпојину.
    Занимљиво је и то да се Соко град некада звао Сакаркут или Сакуркут,
    по коме су Сакари добили презиме. Моја фамилија има неку другу причу,
    а то је да је Сакар дошло од талијанске речи сакета, у преводу врећа, јер је по предању
    неко од њих био благајник на двору или тако нешто, чувао злато у врећама.
    Није споменуто у тексту одакле име Косијери.
    Косијеи су нешто као срп, али другачијег облика и служе за поткресавање лозе.
    Кад смо код лозе мммм…
    Поздрав.

    Одговори
    • Marko Djurkovic

      Pozdrav plemenice 🙂 Kosijer je orudje nalik srpu al je drska kao kod sjekire a svrha im je ista(za potkresivanje).Citajuci,prvi put cujem za prezime Sakar al cu naseg/vaseg Perisica upitat za isto.Nema nas puno al se okupljamo par puta tokom godine kao i na „Po$edak u zavicaju“,..Organizuje se svake godine krajem avgusta pa eto prilike da Vi i ostali iz naseg kraja a i sire,dodjete u stari zavicaj.
      Veliki pozdrav iz Kosijera 👍👋👋

      Одговори
  • Јоксим

    Косијер служи и за поткресивање дрвећа, и сјечење тањих грана, мотки, притака, прутова, прављење лисника…

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Поздрав, Бањо!
    С обзиром да си потомак Старих Ђиновића, било би веома занимљиво утврдити којој днк хаплогрупи припадаш.
    Тај резултат би, можда, разјаснио и само порекло братства и његову етничку припадност у средњем веку. Па, утолико, и порекло назива племена. Да ли од словенског „косијера“, или од неког страног презимена попут Cossieri, или томе слично.
    Старо братствено презиме Ђиновић је многе ауторе одвукло у уверење да се ради о патронимику Ђин = Јован, које указује на порекло са албанског подручја.

    Одговори
    • Бањо Сакар Перишић

      Како се може утврдити којој групи припадам?
      Најстарији породични документ који поседујем је из 186о. год.
      У потпису стоји Живо или Живко Сакар.
      Његов син се звао Филип Сакар, следећи је мој прадеда Ђоко Филипов Перишић.
      Ђоко је променио презиме у Перишић. Поседовао је велики део Љешанске нахије
      и био је познат под Ђоко Долар.

      Одговори
  • Небојша Бабић

    Бањо,
    на нашем сајту, а нарочито на форуму, имаш много података о начину тестирања.
    Ево, конкретно, данас имамо организовано тестирање у оквиру Српског ДНК дана. Цена је 6000 динара. По истој цени можеш и иначе да се тестираш преко неког члана Порекла. Па, ако си вољан, дојави, организоваћемо!

    Одговори
  • Бањо Сакар Перишић

    Јест, да платим шест тисућа па да ми се смејете ако сам шифтар хахаха.

    Одговори
  • Trile

    Pečat plemića Nikole Kosijera je nađen u njegovom grobu u crkvi u Krasojevićima na Rudniku iz 14 veka.

    Одговори
  • Бањо Сакар Перишић

    “Старо братствено презиме Ђиновић је многе ауторе одвукло у уверење да се ради о патронимику Ђин = Јован, које указује на порекло са албанског подручја.“

    На шиптарском се Св Јован Владимир зове Shën Gjon Vladimiri.
    Gjon се чита и изговара Ђон, а не Ђин.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Слажем се ја с тобом, Бањо, ни ја не повезујем патроним Ђино с Албанцима, само сам навео шта се сматра у делу литературе. Ђин(о) може бити име или надимак настао под романским утицајем из Приморја, а Косијери су јако близу Приморја. Словенски дефинитивно не звучи, што не мора имати никакве везе с онима који тај патроним носе као презиме. Зато, кад те засврби 50 еура у џепу, јави се 😉 Који год резултат испадне, наши смо, Словени, Срби, Власи, хајд’ данас неко да разлучи. Нити ће ти се ико овде због тога смејати. Имамо овде и Словена и Влаха и Нормана и Гота и свачега. Што ‘но говораше моја баба – брат је мио које вјере био, сам’ нек“ је Србин! Додајем: које хаплогрупе био…

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Данас добисмо днк резултат једног Рајковића:
    Рајковић, Мала Госпојина, Његуши, порекло – Косијери, хаплогрупа I2a Динарик југ.
    Детаљније на:
    http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.2520

    Одговори
  • Gašo

    Po čemu su Vojvodići iz Radomira imali nadimak „Kośerače“.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Резултат косијерских Аџића који, по свој прилици, оповргава везу косијерских и пивљанских Аџића:

    https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3437.msg97014;topicseen#msg97014

    Одговори
  • Milica Lj. Marićević

    Poštovani,
    moja porodica je iz Kosijera. Po pričama starijih došli smo iz sela Orašani u Kosijere.
    Slavimo Malu Gospojinu (21.09.)
    U Kotorskom arhivu su Marićevići upisani 1167 god. i u 14 veku na Njegušima (Cetinje).
    Iz Pipera su došli oko 1650 god.
    Marićevići iz Kosijera (Cetinja) i Verige (Boka Kotorska) su iz Pipera;kao što su i u Petrovom selu(Negotin) od 1858 god. Promenili prezime u Savović i Joković.

    P. S. Marićevići iz Orašca (Šumadija) su ogranak Bulatović iz Rovaca (Podgorica) ;Živinje, Herceg-Novi, Poblaće(Mojkovac).
    Marićevići sa Njeguša (Cetinje) su od ogranka – grane Punoševića(Cetinje) i nisu u srodstvu sa kosijerskim Marićevićima.

    Pozdrav od Milice Marićević iz Kosijera, Cetinje.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Милице, како ствари стоје, а показују генетички резултати, Марићевићи су највероватније староседеоци у Косијерима. Наиме, резултат Рајковића (од Братићевића који су исти род са Марићевићима) се сасвим добро слаже са резултатима Аџића и Перишића. Сви су носиоци хаплогрупе I2a PH908. Имајући у виду да су Перишићи староседеоци у Косијерима, као и да Аџићи немају везе са онима из Пиве (који су хаплогрупа Е), те да сви побројани косијерски родови славе исту славу, највероватније је да се ради о старим међусобно сродним косијерским родовима, који ту живе још од времена Црнојевића.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Судећи према документацији коју је доставио тестирани Перишић, из које се види како је настало њихово презиме, проистиче да су Перишићи (презиме је настало почетком 20. века) заправо косијерски Сакари и да су потомци старијег рода Ђиновића, по којима назив носи и насеље у Косијерима.

    На основу ових и генетичких податка, могло би се закључити да сви ови родови (Сакари, Перишићи, Аџићи, Марићевићи, Братићевићи, можда и још неки), као и њихови исељеници, представљају огранке Ђиновића који су у Косијерима још у 15. веку.

    Одговори
  • Бањо

    Поштовање свима.
    Ево и ја да се јавим и испричам оно што знам о свом пореклу, преко писмених и усмених података које сам добио.
    Зовем се Бранко Перишић, од оца Предрага Перишића, његов отац се звао Бранко Перишић, а Бранков отац се звао Ђоко Филипов Перишић звани Долар. Отац Ђока Перишића звао се како стоји у једном документу Филип Живов Сакар, а Филипов отац, Живо Сакар, који је и најстарији мој предакза кога знам, а чије име се налази у једном документу о тапији из 1860. године.
    Из овога долазимо до закључка да је Ђоко Филипов Перишић био тај који је променио презиме Сакар у презиме Перишић. Знам да је Ђоко рођен у Љешанској нахији у Доњој Горици, касније јеживео и радио може се слободно рећи по целом свету, од јужне и северне Америке, до Француске и још неких земаља (за све ово поседујем документе који то доказују). Био је члан Удружења Црногораца Француске. Е сад, да мало скратим и пређем на оно занимљивије.
    Сада ћу вам поставити текст копиран из архива о томе одакле су Сакари, са ким су повезани и куда су се селили.
    Ово је текст о Ђиновићима из књиге о становницима Враке на Скадру.

    Đinovići potiču iz plemena Kosijera u Riječkoj nahiji. Prezime se prvi put spominje još 1496. godine kada je u sudsko­notarskim spisima, u Kotoru, zapisano ime izvjesnog Brajana Đinovića nastanjenog u Kosijerima. Ove prodice, prije odlaska u Vraku, živjele su na području Zališa. U drugoj polovini XIX vijeka, Đinovići se iz Kosijera sele prvo u Lješkopolje, a zatim u Vraku. Pretpostavlja se da je selo Đinovići dobilo ime upravo po ovom bratstvu. Poznati su i kao Sakari po lokalitetu u Kosijerima­ Sakarkut.21Živjeli su u selu Stari Borič i Gril.

    Овде имамо потврду да су се Сакари селили из Косијера (овде се мисли на племе, а место се зове Ђиновићи) у Љешкопоље, вероватно је један део остао у Љешкопољу, а други део је отишао за Враке.

    Морам да напоменем да у самом месту Косијерима постоје Перишићи, али ми немамо никакве везе са њима.

    По причи мог познаника са Цетиња, Андрије Марићевића, Сакари су како он каже староседеоци Илирског порекла, што сам пронашао и у још једним списима, а сви други су словенског који су ту долазили у периоду од Х до ХV века.из других крајева, те су се Сакари као мањина асимиловали и почели да славе славу и да се презивају Ђиновићи, али су их ови због поштовања и даље звали Сакари. Још додаје да је оригинална постојбина Сакара испод Дебељака, између Косијера и Бокова.

    Оно што мене буни је следеће, са једне стране стоји да су Сакари ако може да се каже Илирског или староседелачког порекла, а са друге имамо днк резултате који кажу да смо хапло група која је словенског типа или како год, ја се у то не разумем, па ме интересује да ли и староседеоци могу имати ту групу I2-PH908?

    Поздрав и извињавам се ако сам претерао са информацијама.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Бањо, тај податак који ти је пренео познаник са Цетиња је он сам вероватно прочитао у неком интернет чланку неког монтенегринског аутора, од оне екипе која на све начине хоће да докаже несловенско и несрбско порекло Црногораца, па хаплогрупу I2a и њене подгране које се данас могу наћи на западном Балкану проглашава „илирским“, за шта не постоји ни један озбиљан аргумент.

    Одговори
    • Бањо

      Да, истина је да се Марићевић национално изјашњава као Црногорац, међутим подаци су из књиге Николе П Рајковића, који је вероватно сад упокојен, мада када видим да је Рајковић на црногорској капи имао извезену златну петокраку, све што је исти написао долази под знак питања.
      Када сам Марићевићу рекао која сам хапло група и за кога се она везује, написао ми је да онда ја вероватно и нисам од Сакара, што је сад већ би се могло рећи неко инаћење и негирање мојих корена из беса и незадовољства.
      Поздрав.

      Одговори
  • Небојша Бабић

    Као што је речено, резултати су блиски, па се показало да сте сви ви истог порекла, шта год мислио твој познаник…

    Одговори
  • Мирослав Б..

    Ето коначно ја нађох и своје племе! Моја баба се презивал Косијер.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top