Братства племена Грађани Reviewed by Momizat on . ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава Грађана прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показ ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава Грађана прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Небојша Бабић » Братства племена Грађани

Братства племена Грађани

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић

Преглед братстава Грађана прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа.

Грађани су најјужније племе Ријечке нахије. Северном страном граничи се са Љуботињом, а са свих осталих страна окружено је Црмницом, и то племенима Подгор, Брчели и Дупило. У давнијој прошлости, Грађани су сматрани делом Љуботиња. Под називом Грађани, племе се помиње тек од 16. столећа. Ранији назив био је Шишојевићи (односно, Шишовићи[1]). У повељи Ђурђа Црнојевића о границама у Црној Гори, из 1494. године, описано подручје Шишојевића подудара се са каснијим племенским подручјем Грађана (при чему се Грађани уопште не спомињу), па се може закључити да је реч о истом племену. Данас су Шишојевићи пусто селиште у Грађанима.

 

mapa stara CG

 

Зашто се ово племе назива Грађанима није разјашњено. Нема доказа да је ту некада био неки град, па је логично закључити да назив долази по становништву које се ту доселило из неког града (нпр. Ријечког), за шта, међутим, такође нема историјских доказа.

Подручје Грађана је природно заштићено и повољно за живот, те је било насељено у великој давнини. Поуздано се зна да је насеље ту постојало још у 12. столећу.

У Грађанима у модерно доба постоје три села: Грађани, Гађи и Радомир. Грађани су се у горњем току речице Ораховштице. У оквиру насеља су остаци некадашњег великог села Шишо(је)вића. Гађи су на североисточном ободу племенске територије, у мањој ували између брда Зелења, Лаштика, Ројишта, Драгорада и Наљешковца. Иако се не помињу у средњевековним документима, вероватно су и Гађи старо насеље. Радомир се налази између Грађана, Гађа и Дупила.

У турском дефтеру за Црну Гору из 1521. године, пописано је село Шишовићи, са засеоцима Грађани и Шишовићи. Но, већ две године касније, у наредном турском пописном документу, наводи се село Грађани, „другим именом Шишовићи“, и у оквиру истог и заселак Шишовићи. Дакле, од 1523. године почиње да преовладава племенски назив Грађани.

 

шишовићи

Шишовићи

После Другог светског рата у грађанским селима живело је око 370 становника, док данас укупно, према попису у Црној Гори из 2003. године, живи 23 становника (и то у самим Грађанима, док су Гађи и Радомир сасвим запустели током 1990-их).

Братства у Грађанима:

Ни за једно братство у Грађанима се не може сасвим поуздано рећи да је стариначко, док, с друге стране, старинцима треба сматрати она братства која су засновала насеље, иако знају одакле и у које време су се доселили. Зато ћу овде братства навести по хронологији насељења.

Од изумрлих и исељених родова, за које се каже да су најстарији у Грађанима, памте се: Бискупићи, Боснићи, Бошковићи и њихов огранак Колари (иселили се у Мркојевиће, где су исламизирани), Ђурићи, Лончари, Спановићи (у Црмницу – Сотониће, где њихових потомака има и данас[2]), Трхаљи (у Боку)

Ивановићи (Ђурђев-дан) у Грађанима. За њих нема посебних података о досељењу, и сматрају се старинцима.

грађани

Грађани

Шишо(је)вићи и Липовци потичу од претка из Старе Србије (Призрен) који је побегао због неког убиства у Зету, још у 12. столећу. Његов син, именом Љеш, преселио се у Грађане. Љеш је имао четири сина: један је постао епископ зетски, Иларион, постављен за епископа од Светог Саве око 1220. године у Врањини[3]. Од следеће двојице синова су Шишовићи, а од четвртог Липовци. Ови последњи су носили презиме Љешевић у време Црнојевића и касније у 16. столећу, да би се касније разродили и били названи заједничким братственим именом Липовци (вероватно по неком топониму).

Шишовића данас више нема у Грађанима. 1614. године, према извештају Марјана Болице о Скадарском санџаку, у Шишовићима је било 60 кућа. Нису у питању само Шишовићи, већ и остала грађанска братства, но свакако да су Шишовићи били већина, самим тим што је и племе називано по њима. Током 17. столећа, много су се исељавали, да би последњих 10 кућа предигло у Зету крајем 17. столећа због убиства једног Липовца, када им је претила освета сродничког братства. Шишовића и данас има у Зети (Понари и Бистрица)[4].

„Липовци“ (Ивањ-дан) су највеће братство у Грађанима и истоименом насељу. Деле се на родове: Кнежевићи, Поповићи, Петровићи, Вуковићи и Милановићи. Кнежевићи су презиме понели по кнезу Илији Љешевићу с краја 15. столећа, који се помиње у једном документу Ђурђа Црнојевића из 1494. године, као и у дефтеру из 1521. године[5].

Од Липоваца је био чувени генерал Јован Поповић – Липовац[6].

jovan_popovic_lipovac

 

Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана.

Од Кричија су Радановићи у Врањини.

Михаљевићи (Ђурђев-дан) у Грађанима су се доселили вероватно у 14. столећу из Гацка.

Црнојевићи или Црновићи (Ивањ-дан) у Грађанима су, према свом предању, потомци једне бочне гране Црнојевића. Јовићевић, међутим, сматра да је ово предање измишљено и да је ово братство стариначко, а да им је право презиме Црновић.

Сами, пак, Црнојевићи за себе кажу да потичу од бочних сродника Ивана Црнојевића (од Ђурђа, Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или од Иванових стричева Ћурашина или Којчина). Повлачећи се пред турским освајањем, Иван Црнојевић је преселио престоницу са Жабљака на Ријеку Црнојевића (1475. године), а затим на Цетиње (1485. године). Део Црнојевића је остао да живи на Ријеци, на породичном земљишном поседу. Половином 17. столећа, вероватно под притиском потурчењака (у братственом предању се каже – због крвне освете), преостали Црнојевићи селе се у Грађане. „…за цијело вријеме постојања породице Црнојевића у селу Грађане нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осјећали, то слиједи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице“.

Као један од аргумената у прилог сродству с владарском лозом Црнојевића, грађански Црнојевићи истичу и сличност имена у оба родослова, где се нарочито често јављају имена Радич (односно Раич), и Ђурашин – Ђурађ (Ђуро).

https://sites.google.com/site/crnojevicrodoslov

Барјамовићи (Ивањ-дан) у Грађанима и Војводићи (Ивањ-дан) на Радомиру су старином са Косова (Митровица), одакле им је дошао предак у другој половини 15. или почетком 16. столећа. Предак је био војвода, отуд презиме. Наводно му је име било Јањо[7]. Он се настанио у Грађанима, а његово потомство је прозвано Барјамовићи. Они који су остали у Грађанима се и данас тако зову, док се део братства иселио на Радомир, па су прозвани Радомирци, а негде у другој половини 19. столећа узму Војводић као званично презиме.

Њихов огранак су Савићевићи (Ђурђев-дан) у Косијерима.

радомир

Радомир

Ђукановићи, Укашевићи, Ђурашевићи и Баше (Ђурђев-дан) у Гађима су потомство два брата добегла, незнано када, због крви из Комана. Најпре су се населили у Црмници (Глухи До), а касније пређу у Гађе. Потичу од команских староседелаца од којих је данашње братство Радеч у Команима и код Спужа.

Гађи

Гађи

Бајковићи (Свети Стефан) у Грађанима су потомство тројице браће Бајковића-Перовића из Цуца, добеглих због убиства негде крајем 17. или почетком 18. столећа. Од грађанских Бајковића су Бајковићи и Бани у Грбљу (Главати)[8].

С обзиром да су цуцки Бајковићи огранак Орловића, можемо закључити да и грађански и грбаљски Бајковићи, као и Бани, припадају хаплогрупи Е1b1b-V13.

_____________________________________________________________

ИЗВОРИ:

Ријечка нахија у Црној Гори – Андрија Јовићевић

Стара Црна Гора – Јован Ердељановић

Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића – Бранислав Ђурђев и Ламија Хаџиосмановић

Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек) – Ристо Ковијанић

Фотографије села у Грађанима са:

http://www.tripmondo.com/montenegro/montenegro-general/radomir/picture-gallery-of-radomir/

_____________________________________________________________

[1] Шишо(ј)евићи је старији назив који се користи до краја средњег века, већ у 16. столећу преовладава облик Шишовићи.

[2] Они се данас зову Бајковићи (славе Аранђелов-дан). Према Јовану Вукмановићу („Црмница“), они су досељени из Ријечке нахије у 18. столећу. За њих остали у Сотонићима кажу да потичу од пиперских Шпања. Упечатљива је веза презимена Спановић и Шпањи. Оно што може да збуни је презиме Бајковић, које може да укаже на везу са цуцким Бајковићима, којих има досељених у Грађане.

[3] Епископ Иларион се помиње се у оснивачкој повељи Манастира Орахово у Црмници, 1233. године.

[4] У књизи „Зета и Љешкопоље“ (1926) Андрија Јовићевић наводи да су Шишовићи у Понарима и њихов огранак у Бистрици пореклом из Љуботиња од братства Шишовића, те да се, због племенских сукоба Љуботињана и Грађана, десетак кућа Шишовића иселило у Зету, негде у 18. столећу. У књизи “Ријечка нахија” наводи другачију верзију.

[5] Међутим, већ у следећем дефтеру, само две године касније, он се не помиње.

[6] Јован Ђорђев Поповић – Липовац (1856-1919) био је бригадир црногорске војске, ађутант краља Николе, генерал руске војске, песник, путописац и преводилац. Истакао се у Руско-јапанском рату, о чему су писали светски листови. Био је и полиглота: поред србског језика говорио је и руски, француски, енглески и италијански. Одликован је са 33 ордена.

[7] Јовићевић сматра да је предање о тобожњем војводи Јању из Митровице, заправо спој братсвеног предања и народне епике, јер у епским песмама постоји војвода Јањо, из Митровице, али оне сремске.

[8] Оно што је спорно је неподударност времена досељења Бајковића у Грађане и прелазак неког од њих у Грбаљ. Наиме, према ономе што је Саво Накићеновић записао као предање у Грбљу, преци Бајковића и Бана дошли су у Грбаљ у 16. столећу, што је немогуће, ако узмемо у обзир предање грађанских Бајковића о доласку из Цуца у Грађане негде крајем 17. или почетком 18. столећа. Имајући у виду родослов и развој братства Бајковића у Цуцама, вероватнија је каснија верзија.


Коментари (4)

  • Milan

    Djurici jesu izumrli ili iselili se?

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Јовићевић за грађанске Ђуриће не наводи ништа посебно. Обично за исељена братства наведе где су се иселили и ко од њих потиче, док изумрле само наведе. Што, опет, не значи да су Ђурићи изумрли, али аутор не зна ништа даље о њима. У области племена Грађани, топонимија указује на некадашње братство Ђурића, али не и шта је даље с њима било.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Неки занимљиви наводи са странице грађанских Црнојевића:

    „Повлачећи се пред надирањем Турака, господар и оснивач Црне Горе, Иван-бег Црнојевић је своју престолницу са Жабљака на Скадарском језеру преселио прво на Ријеку Црнојевића (око 1475. године) а затим, и дефинитивно, на Цетиње (око 1485. године). Историјски је познато да су при повлачењу Иванбега пратили: породица, најближи рођаци и државни службеници. Послије пресељења престолнице са Ријеке Црнојевића на Цетиње, дио породице је остао да живи на Ријеци Црнојевића, гдје је био дио земљишних добара породице Црнојевић. У XVII вијеку из разлога крвне освете тај дио породице Црнојевића се преселио у село Грађане, које је од Ријеке удаљено око 18 км. Према историјски познатом родослову владајуће куће Црнојевића, а који је дат у прилогу овог текста, тешко је казати од којега од потомака Радича Црнојевића – оснивача некадашње династије водимо поријекло. Оно што се скоро са сигурношћу може казати јесте да не можемо бити директни потомци најстаријег Иванбеговог сина Ђурђа чији су потомци завршили у Италији, као ни од љеговог најмлађег сина Станка потурченог под именом Скендербег …

    Главну линију династије Црнојевића чинили су Стеван, Иван и Ђурађ, дакле, отац, син и унук. Око њих породица Црнојевића је била веома разграната са веома јаким родбинским везама. У самој породици постојали су чести сукоби између присталица породичног владања и власти истакнутих појединаца. Историјски подаци о остатку породице су веома скромни. И поред тога познато је да је Иван послије напуштања тврђаве на Жабљаку бригу о њој препустио неком свом рођаку, који се послије пада Жабљака 1478. највјероватније преселио на Ријечки Град гдје је био и сам Иван-бег. По првом повратку из изгнанства 1480. Иван је ступио у контакт са неким својим рођаком који му је помагао ¬вјероватно са братом Ђурађем или, чак прије, с његовим сином, који је послије пада Црне Горе живио у Котору. Није познато гдје су ти рођаци живјели послије Ивановог повратка на власт 1481. године. Дио породице се преселио на Косово и познато је да су неки промијенили вјеру и били турске спахије. У историјским списима помињу се двојица спахија Црнојевића. у Пећи и Плаву, под именом Радич. …

    Узимајући у обзир, да према народном предању, за цијело вријеме постојања породице Црнојевића у селу Грађане нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осјећали, то слиједи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице. Обзиром да у родослову недостаје неколико генерација са којима би се дошло до XV вијека када је династија Црнојевића била у пуној снази, то једино коректне претпоставке о поријеклу стоје на располагању. …

    Према томе, логично је претпоставити да водимо поријекло или од Ћурађа – Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или, пак од Иванбегових стричева Ћурашина или Којчина. Ово је веома коректна претпоставка, јер како је Иван повјерио на чување напуштеног Жабљака неком веома блиском рођаку, а што је историјски познато, тако је сасвим нормално било да је по напуштању Ријечког Града и одласком на Цетиње, бригу о вођењу старих Доњих породичних добара, са виноградима и рибњацима, повјерио неком свом блиском рођаку. Обзиром да су блиски Иванбегови рођаци брат и браћа од стричева то слиједи да је неко од њих остао на Ријеци Црнојевића. Како је неко од наших предака, по породичном предању због крвне освете, из Ријеке Црнојевића дошао у Грађане, то слиједи да морамо водити поријекло од тог веома блиског Иванбеговог рођака – Радичевог потомка. Као допунски елемент који говори о заједничком поријеклу, који може, а не мора пуно да значи, јесу имена која се појављују у оба родослова – некадашње и наше породице Црнојевић. Наиме, није ни најмање занемарљиво што се у оба родослова јављају иста имена Радич, односно Раич, и Ђурашин – Ђурађ, односно новија варијанта тог имена – Ђуро.“

    https://sites.google.com/site/crnojevicrodoslov

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Дакле, грађански Црнојевићи су озбиљни кандидати за сродство са средњевековном владарском кућом у Зети.

    Овим путем, позивам Црнојевиће из Грађана да тестирањем утврде своју хаплогрупу, чиме би у многоме расветлили своје и порекло династије Црнојевића.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top