Порекло презимена, село Вражогрнци (Александровац)

19. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Вражогрнци (по књизи Вражогрнце), општина Александровац, Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Жупски Вражогрнци леже на падинама косе која се постепено спушта у долинску раван.

Воде.

Мештани су раније користили воду из бунара дубоких од 15 до 20 метара. У новије време спроведена је вода у сваку кућу са извора испод Чуке.

Земље.

Село је окружено је потесима под њивама, воћњацима и виноградима који носе следеће називе. Старо Село, Лазови, Крушик, Расаде, Пршевине и Варине. Раније је већи значај за биљне културе имало брдо док је раван коришћена као испаша за стоку.

Име селу.

Под овим именом постоје још три села под овим именом и то у Бјелопавлићима у Црној Гори, у околини Новог Пазара и у Тимочкој Крајини. Свакако је назив села у вези са грнцима (грнчарима).

Постанак села и порекло становништва.

Данашње село није засновано у Старом Пољу већ на средњим и горњим странама косе. Ни ново гробље није тамо где је старо, у Забрану.
Преци данашњег становништва Вражогрнаца су досељеници из скорашњих времена:

-Петровићи, Никољдан и Св. Агатоник. Предак Петар Џугурдић доселио се из Златара (Расина), где још имају рођаке. Предак Џугурдића је дошао из Тетова у село Горе код Крушевца, отуда у Златаре а потом у Вражогрнце.
-Васићи, Стевањдан и Илиндан. Предак дошао из Плоча (Копаоник) а у Плоче „од Црне Горе“. Имају рођаке у Малој Врбници. Од досељења броје пет колена: Миљко (30 година),Милорад, Мијат, Грујо и Милош.
-Кљајићи, Томиндан. Предак се доселио из Плеша (Копаоник) а тамо из Црне Горе преко Санџака.
-Атанацковићи, Аранђеловдан су пореклом из Црне Горе.
Та насељавања су овде била у брду Гложане.
-Пауновићи, Трифундан и Велика Госпојина, су досељени пре четири колена из Велике Врбнице. Тамо су им рођаци Бежановићи.
-Симчевићи* кажу да су из Црне Горе али у то нису сигурни.
-Прибаковићи* су из Виткова – Жупа.

*Не каже се ккоју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.