Порекло презимена, село Ракља (Александровац)

22. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Ракља, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село, у изворишту Ракљанског Потока, лежи на коси (билу) одакле користи две стране; једну окренуту према виноградима а другу изложену према потоку који утиче у Вратарницу код Лесеноваца Куће су груписане не само по билу већ и по обема његовим странама.

Земље.

У атару Ракље су и виноградарски потеси и пољане Велика Ракља и Прибојевац. Сеоски потеси под пољопривредним културама носе следеће називе: Селиште и Слатине, Присоје, Бабине, Ливаде, Клече, Виљан, Дундалица, Старо Лојзе – све под виноградима, њивама и воћњацима.

Воде.

У почетку су морали ићи по воду у долину поред потока, где се налазила заједничка чесма. Касније су копали бунаре поред кућа, дубине 18 метара.

Старине у селу.

На левој страни Ракљанског Потока налазила се „Римска Чесма“ и стари велики брест, који су неки Јовановићи исекли „због чега су пропали“ из чега произилази да је ту било култно место око кога се народ окупљао.

Постанак села и порекло становништва.

Старо Село, које је било на благој падини у Селишту, није поново насељавано. Нови досељеници дали су предност плећатом билу одакле се, као што је речено, могу користити сви делови атара. Горње Стране биле су посебно погодне за воћарство и сточарство.
Данашње становништво се није насељавало у Селишту, већ по билу брда, због веће сигурности.

-Жарковићи, Св. Ћирило и Методије. Предак је пореклом из Пипера. Био је најпре насељен у Латковцу, где и данас живе његови братственици. Од досељења у Ракље броје пет појасева-колена. Љубодраг (40 година), Радомир, Вилип и Павле. Деле се на две гране;
-Павловићи и Антићи. Кажу да је њихов предак Жарко био „силан“ и да је имао доста кумова у околини.
-Николићи, Андријевдан и Петровдан. Предак се доселио од Бијелог Поља у Горњем Полимљу – Црна Гора – пре 150 година. При сеоби један браат остао у Грчаку – Копаоник а други се насели овде. Раније су се звали Мутавџићи, по претку који се бавио мутавџијксим занатом.
-Пршићи, Аранђеловдан. Предак је досељен из Криве Реке – Копаоник – пре 100 година.
-Ћирићи кажу да су од Колашина. У роду са са Марковићима у Александровцу, званим Колашинци. Мењали су славу. Док су били у Стрменици (Копаоник), славили су Никољдан и стару славу Трнову Петку. Сада славе Св.Ћирила, као и Марковићи али прекађују и пређашње славе.
-Рајчићи* су досељени из Грчака и;
-Рилаци** из Криве Реке.
*Не каже се коју славу славе.
**Рилаци у Љубинцима славе Никољдан. И они су једно време живели у Кривој Реци.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.