Порекло презимена, село Поповица (Неготин)

10. септембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Поповица, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Popovica

Положај села.

Село је северно од Сикола, на високој површи, у подножју и страни Дели Јована. Куће су у присоју на голој кречњачкој заравни којаје између Банићке Реке и потока Сибина; на истоку је удолина Ливађе а на осталим странама су косице: Смиљчица, Љиљар, Блатанац и Стојево Брдо. Између кућа теку потоци: Дубоки Поток и Бориканац, који утичу у Сибин али не наносе штете кућама јер имају дубока корита и мало воде.

Воде.

Пијаће воде у селу су: Мијајлов и Лазин Кладенац, Бориканац (Извор), Точак, Чесма и неколико бунара. У синору су: Велико Врело, Мало Врело и други извори док су бунари „на свеће“.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима зову се: Поље, Ливаде, Селиштанце, Ливађе, Липар, Градиште, Криви Поток, Тупан, Селиштанска Река, Капавац, Шумања, Ивор, Душановац, Врело, Кориџан, Кадијина Главица, Нерезина, Горњи и Доњи Дрењњар, Смрдљива Бара, Суваја,Репеђина Коса, Поноре, Зовна, Трњанска Коса, Папрадна, Срејскина Ливада, Старо Село, Трновица и Селиште. Општинске шуме су на местима: Влашке Ливаде, Крстићева Пољана, Стојин Тор, Бачариште, Црна Главица, Вучја Главица, Сојина, Петлово Бачиште и Мала Главица. Утрине су на местима Љиљар и Смиљчица.

Тип села.

Село је збијеног типа, осим 20 кућа растурених „на торовима“, којих има највише на Кадијиној Главици. Село је подељено на Горњи и Доњи Крај а крајеви на махале: Барикићеву, Чучојкову, Влашку, Ђурковићеву, Циганску, Кумрићеву, Иконићеву, Ружићеву, Ветрењску, Шнајићеву, Милићевићеву, Богићеву, Симићеву и Рајковићеву Малу. Куће су међусобно удаљене од 15 до 20 метара а на искрајцима и до 40 метара. На „торовима“ куће су размакнутије, негде по 100 и више метара.

Име селу.

Поповица је, по предању, добила име по „попу“ који је дошао са првим досељеницима, оснивачима села.

Старине у селу.

Најстарији остатак из прошлости је Градиште, где је, веле, некада био Град, од кога су раније ископавали камење и цигле. У Селишти је најпре засновано ово село. Старо Село је место где је доцније било премештено село а из Селиштанца су, пре 100 година, у Поповицу пресељени родови, који су живели у „будељима“. Старо Гробље и Црквиште су из времена када је село било у Старом Селу.

Писани подаци о селу у прошлости.

Најстарији помен о селу је не аустријској карти „Темишварски Банат“, где је забележено место Popvitz. Село Поповица се помиње 1736. године а 1784. године Popovitza. Године 1807. помиње се „Миша поповички кнез“ а 1811. године село Поповица. Године 1846. село је имало 125; 1866. – 192 а 1924. године 350 кућа.

Постанљак села и порекло становништва.

Поповица је старије насеље. Најпре је засновано у Селишту, касније премештено у Старо Село а пре 100-150 година на данашње место. Оснивачи села у Селишту су дошли „из Крсне на Косову“ и кратко време живели у Луци. По предању пресељавању из Луке и заснивању Поповице били су узрок њихови коњи, који су на пашу ишли далеко од Луке, прелазили преко Дели Јована и увек се задржавали на данашњем месту, Ливађу. Прича се да је због добре паше и видински паша на овом месту држао своје коње.
Велики број данашњих родова су по предању потомци оснивача села, досељених „из Крсне на Косову“, а како многи имају исту славу, верује се да су од истог рода, али су се у међувремену разродили.

У ове родове се убрајају:

-Нунићи, Јовањдан;
-Ђурковићи, Ђурђевдан;
-Вемићи, Јовањдан;
-Фрикула (Радојевићи), Ђурђевдан;
-Савковићи, Јовањдан;
-Цонићи, Ђурђевдан;
-Кумрићи, Св. Петка;
-Чејкићи и Јањићи, Јовањдан;
-Шнајићи, Ђурђевдан;
-Голубинци (Голубичићи), Св.Петка;
-Богићи, Јовањдан;
-Матићи, Ђурђевдан;
-Ивановићи, Јовањдан;
-Јагликићи, Ђурђевдан;
-Милинци (Голубови и Рајићи-Цокићи), Јовањдан и:
-Симићи, Симеундан.
Петко, прадед Ђурковића и дед Милинаца били су „војници Хајдук Вељкови“.

После поменутих родова досељени су „Косовци“, а то су:

-Трифунци, Јеремићи, Ружићи, Пајићи и Главашеви су један род, славе Јовањдан. Старо кумство су имали у Пржићима – Карбулово.
-Ђуричићи и Маркуличићи су један род, славе Ђурђевдан. Куство су имали у Видровцу. Прадед, старцу од 90 година, Ђурица, кажу да је рођен када се село преместило у Старо Село.
-Рајковићи, Никољдан, су имали кумство у Сиколу.
-Кучајнци и Паунци су један род, славе Јовањдан. Имали су кумство у Сиколу. Кучајнци се зову због тога што су пре досељавања становали неко време „испод Кучајнских Планина“.
-Остојићи, Алексићи и Јованчевићи су један род, славе Св. Петку.
-Ветринци и Влашчићи су један род, славе Св. Петку. Влашчићи се зову тако јер су „катири“ (мелези), пошто је баба Марина била „Влахиња“ из Плавне.
-Милојци, Клинчићи и Сарићи су један род, славе Ђурђевдан. Имали су кумство у Банаћковићима – Трњане.

Родово досељени у 19. веку, после „Косовааца“:

-Борикићи, Никољдан, су из Бучумата у Јужној Србији.
-Боцићи, Илиндан, су из Јагњила у Јасеници.
-Стоиловићи (Николићи), Трифундан. Чукундедови су се доселили из Видровца а старином су са Косова.
-Чучукани или Чучукановићи, Никољдан. Чукундед се доселио из Нереснице у Звижду.
-Павлићи (Делићи), Лучиндан. Прадед је из Шаркамена а старином су из Шумадије.
-Стефановићи, Никољдан;
-Стојанови, Ђурђевдан и:
-Мишићи, Св. Петка су Цигани-Роми, ковачи и свирачи – не знају за своје порекло.
-Николићи, Св. Петка. Дед је од „Унгурјана“ у Плавни, ушао у Кумриће.
-Гицићи, Ваведење. Дед дошао из Штубика а пореклом су са Косова.
-Илићи, Николићи и Јоновићи су један род, славе Св. Петку и;
-Димитријевићи, Св. Петка, су Цигани-Роми досељени из Чубре.
-Михаиловићи, Аранђеловдан, су из Метриша а пореклом из Леновца.
-Ђурђевићи, Аранђеловдан, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Уровице.
-Петровићи, Аранђеловдан, су из Метриша а пореклом из Леновца.
Црква слави Св. Тројице а сеоска заветина је Спасовдан.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.