Порекло презимена, село Плавна (Неготин)

10. септембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Плавна, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је планинско, пошто је у извориштима реке Зимне и њене притоке Медвеђе, које извиру на Дели Јовану и његовим огранцима. Већи део атара чине брда и косице а у јужном крају је заравњена површ где су најбоље ливаде и гајеви у Крајини. Куће су у групама на неколико места у атару, а мало их је у „селу“, које је на странама дубоке и нешто проширене долине Медвеђе, где је раније било село.

Воде.

У Плавни су многи извори и чесме („фитене“) и неколико бунара.

Земље и шуме.

Земљишта има више под ливадама, утринама, шумама и гајевима а мање за обрађивање, јер је већином слабе родности. Због веће висине усеви тешко успевају. Земљишни називи су: Мали Мироч, Црни Поток, Пештера, Попадија, Дрењар (Корнет), Медвееђа, Медвећко Поље, Фериџе, Топољар (Броскари), Медвеђе Брдо (Ђал Урсула), Суваја, Тупађал, Замна, Страна и Страчево Брдо. Општинск шуме су на местима: Голи Вр’, Црни Врф и Мироч а утрина је Велики Дрењар (Корнет Маре), који је веома кршевит и цео под великим и дубоким вртачама.

Тип села.

Плавна је до половине прошлог (19) века била село збијеног типа и цело село је било у долини Медвеђе, где је данас „село“. Због јачег сточарског занимања становништва, неподесног земљишта и малог простора отпочеле су се куће премештати у атар, где су се настањивали и нови досељеници. Данас је село углавнм разбијеног типа а у „селу“ има мало кућа. Поред пута Неготин-Доњи Милановац су црква, школа, механа, општина и пар кућа. Остале су куће „на салашима“, мање или више груписане и размакнутије уколико су веће окућнице. Обично су међусобно удаљене око 100 метара а често 200 до 300 метара, а између групе кућа (крајева) размак је од 500 метара до два километра. Крајеви су у вези обичним сеоским путевима, који се стичу у „селу“ или излазе на поменути пут. Групе кућа (салаша) се зову: Турија, Црни Поток, Попадија (за овај крај веле да је назван по некој „попадији“ која се у путу затрпана снегом и смрзла се од зиме), Медвеђе Поље, Замна и Врело. Део села који је најближи „селу“ зову При Селу.
Гробље је јужно од села у потесу Замне.

Старине у селу.

У Медвеђи постоје зидине од „Лаћина“. Незнано Гробље („Морминц Парасиц“) је такође у Медвеђи али се о њему ништа не зна нити шрича. У Старом Гробљу (Морминц Батрњ) се укопавало до средине прошлог, 19. века.

Писани трагови о селу у прошлости.

Село је новијег постанка, јер се први пут помиње 1783. и 1784. године. Тада је имало „око 70 влашких и српских кућа“. Године 1807. забележено је „Плавна: Станко кнез“, а 1811. године село Плавна. Године 1846 село је имало 157; 1866. – 186 а 1924. године 320 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Плавна заснована „пре 200 година“ и да су њени оснивачи дошли „од планине“ и настанили се на месту данашњег „села“. Најпре су се бавили „хајдуковањем“ и крили се по пећинама а тек када су им Турци допустили да се настане, одали су се сточарству. Доцнијим досељавањем и прираштајем становништво се толико умножило да није било места за становање, па се још почетком прошлог века, појединачно или у мањим групама, одсељавало и околину и по целој области. Од половине 19. века премештало се у атар, где и данас живи већина становништва.

По предању су најстарија два велика рода „Унгурјана“:

– Адамоњи или Савоњи (Цикуловићи или Цикулани, Новаковићи или Новакоњи, Бађићи – у Црном Потоку, Миленкоњи, Степановићи, Траиловићи или Фиокоњи, Страиновићи, Васиљевићи и Буљиге), славе Јовањдан и:
-Ликићи или Здравкоњи (Младеновићи, Кукуљани, Пударевићи и Пандурешти), славе Аранђеловдан.
Адамоњама и Савоњима су родначелници браћа Адам и Сава а Ликићима (Здравкоњима) су непознати.
-Његојевићи и Његоидешти, славе Велику Госпојину. Њихов предак, Њагоје, се нешто касније доселио као путник „с оне стране Дунава“.

До краја 18. века а после поменутих родова су досељени:

-Пичитуловићи, Мркоњићи (Мркоњи), Микуљешти, Гацоњи, Сурдоњи, Луцулоњи, Филиџани и Степановићи су један род, славе Никољдан, али су се разродили. Они су „Унгурјани“, досељени из Дебелог Луга у Поречу.
-Барбуловићи, Богдановићи, Вацићи, Пуцулешти, Журкоњи, Милицани, Петрујкићи, Шегете и Репеџићи су један род, славе Св. Петку. Преци су им као „избеглице“ дошли од Видина.
-Војиновићи (у Турији), Моњићи, Пацићи, Маринђоњи, Брндушани, Крецоешти и Белешти су један род, славе Алимпијевдан. Разродили су се. Њихови прачукундедови и чукундедови су као сточари дошли из пожаревачког краја.
-Мертићи, Св. Петка. Чукундед им се доселио из Чунгуруса у Бугарској.
-Нисулешти, Св. Петка, су пореклом из пожаревачког краја.
-Војиновићи (у Врелу) и Бађићи су један род, славе Митровдан. Њихови чукундедови, Бађа и Мања су били браћа. Доселили су се из Метовнице у Црној Реци, где имају род – Горњаци.
-Соколани, Св. Петка. Прадед, старцу од 80 година, је из Метовнице, ушао у неку кућу која слави Св. Петку.

Родови досељени у 19. веку:

-Бађићи, Митровдан, који су „При Селу“, доселили су се из Балта Верђи у Румунији.
-Новичићи, Митровдан, су „Унгурјани“.
-Чергани (Димитријевићи), Танасојкићи и Матејићи су један род, славе Спаовдан. Досељени су из пожаревачког краја.
-Точакоњи, Аранђеловдан, су из Јабуковца а пореклом су „Унгурјани“.
-Видићи, Митровдан. Прадед је дошао из Балта Верђи.
-Рошулани, Аранђеловдан. Отац је досељен из Подгорице у Црној Гори.
-Коловићи, Алимпијевдан, су пре 50 година досељени из Старих Патика(!) у Румунији.
-Чокоњори (Матејићи), Митровдан, су из Чокоњара.
-Николићи, Никољдан, су трговци, досељени од Видина.
-Ђорђевићи, Ђурђевдан, су од Карића у Штубику.
-Мосори, Никољдан, су из Црнајке.
-Србу, Велика Госпојина, су из Штубика а пореклом су са Косова.
-Илићи, Св. Петка и:
-Јовановићи, Св. Петка су Цигани-Роми ковачи, досељени из Оштреља у тимочкој Црној Реци.
-Ружићи, Св. Петка, су из „Влашке“ а овде су дошли из Штубика.
-Трајковићи, Никољдан, ћурчија, су пореклом из Прилепа.
-Стевановићи, Никољдан, је Циганин-Ром ковач, доселио се из Јасенице.
-Јекић, Св. Петка и:
-Драгинешти, Св. Петка су из Клокочевца у Поречу.
-Маринковићи, Аранђеловдан, су досељени из Црнојке.
Црква слави Св. Тројице а сеоска заветина је у недељу после Тројица.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.