Порекло презимена, село Шаркамен (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шаркамен, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Порекло становништва села Шаркамен, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шаркамен (Неготин)

Порекло презимена, село Шаркамен (Неготин)

Порекло становништва села Шаркамен, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Атар овога села је на странама Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Куће су на левој страни Шаркаменске и Врелске Реке а само их неколико има на левој страни Поповичке Реке, на десној страни Поповичке Реке има свега 2-3 куће.

Воде.

Село оскудева пијаћом водом, јер има само неколико бунара, који лети пресушују, па се пије „мутљаг“. Зими се користи вода са река. У синору су чесме: у Дугачкој Пољани, у Беглучком Ливађу, Једићева Чесма и један кладенац.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима зову се: Бело Поље, Дубоки Поток, Коса, Дубрава, Грађене Ливаде, Шиб, Бољевина, Суварје, Нерезина, Дугачка Пољана, Селиштанце, Ђип, Матејев Поток, Лазаревићева Главица, Пањеви, Испуст, Велико Поље, Шарени Поток, Ливађе, Дрењар, Клађе, Бара, Приплата, Беглучке Ливаде, Рчић, Тодоров Поток, Врело, Борски Поток, Браник, Ајдучка Главица, Томићево Брдо, Влашке Њиве, Богдановица, Граовиште, Ручевица, Плоча, Живков Поток, Љиљар, Живковица, Рт, Ртски Поток, Кориџан и Ивор. Шуме су Врело и Плаз а утрине Осојна, Пристање, Плаз и Део.

Тип села.

Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане.

Име селу.

Прича се да је село добило име по неком шареном камену.

Старине у селу.

Најстарији остатак из прошлости је Шаркаменски или Латински Град, који је око 4 километра западно од села, на левој стране Врелске Реке. У југоисточном делу Града постоји крупна гомила камења и то место зову Црква у Граду. На Врелској Реци, према Граду, има остатака од моста којим се ишло у Град. Северно од Града су рушевине од старог купатила. Незнано Гробље и Краљичко Грбље су, по предању, остали из времена пре настанка Шаркамена. Селиштанце је место у атару са кога се село преместило на данашње место.

Врело Шаркамен, археолошко налазиште

Врело Шаркамен, археолошко налазиште

Писани подаци о селу у прошлости.

Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866 – 107 а 1924. године 170 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.

У осниваче Шаркамена убрајају се:

-Ђорићи, Цојкићи, Жикићи и Мартићи су један род, славе Никољдан. Отац досељен из Беле Реке у Црној Реци са осам синова. Прво су се настанили поред Поповичке Реке, где су саградили седам „бурдеља“ али по наговору „обор кнеза“, који је становао у Брестовцу убрзо преместили на садашње место и „ударили колац селу“.
Стари род су и:
-Шушићи, Миловановићи, Недићи, Живанићи, Сушићи или Видићи, Цојкићи, Младеновићи, Ивићи, Ђуричићи, Петковићи или Николићи и Гадићи су један род, славе Илиндан. Дошли су из Беле Реке одмах после заснивања Шаркамена и настанили се поред Поповичке Реке. Бојећи се да нови досељеници не заузму поља поред Шаркаменске Реке, неки се преселе на њену леву страну, где су им потомци и данас. Предед им је „био војник Хајдук Вељков“.
-Томићи и Пајићи су један род, славе Ђурђевдан. Преци су им из Беле Реке.
-Калићи, Јенићи, Миљковци, Лазаревићи, Берићи, Лападићи, Цојићи-Исаковићи, Вељковићи и Бећарски су један род, славе Никољдан. Досељени су из Уровице а пореклом су са Косова.
-Јоцкићи, Пајићи, Павлићи и Шнајићи су један род, славе Лучиндан. Досељени су из Беле Реке, неки су се одселили у Милошево – „Горњи Вилајет“. Од овога рода је био „кнез Еремија Шаркамен“, чији је брат погинуо у боју на Малајници и Штубику.

Родови досељени у 19. веку:

-Станићи, Јовањдан, су од старинаца у Сиколу.
-Карићи, Св. Вартоломеј, су од Станића у Сиколу
-Гољићи, Петровдан, су из Видровца а старином су са Косова.
-Марићи, Ђурђевдан. Прадед се доселио из „Косоваца“ у Поповици.
-Цонићи и Јелићи су један род, славе Трифундан, су из Видровца а старином су са Косова.
-„Бугари“, Никољдан, су из Старе Србије.
-Ђорђевићи, Никољдан, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Поповице.
-Милосављевићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Рготине у Црној Реци.
Сеоска заветина је Илиндан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top