Порекло презимена, село Трњане (Неготин)

6. септембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Трњане, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сеоски атар је на површи са обе стране Јасеничке Реке, западно од Карбулова. Куће су на обема странама Јасеничке Реке, која и кад она надође не плави куће.

Воде.

У селу су две безимене чесме и многи бунари. У синору има доста кладенаца, точкова и бачуруа.

Земље и шуме.

Трњане има много зиратне земље. Места са њивама, ливадама и гајевима носе следећа имена. Трсје, Главица, Бојиште, Требеж, Равна Гора, Црни Поток, Мало Трњане, Бела Стена, Саставци, Шибовитица, Јерачка Река, Обложје, Чавићево Блато, Ливађе, Плоча, Липар, Нерезина, Бунар, Бело Поље, Падалиште, Кочица, Дубрава, Чука, Луг, Броћиште, Козја Грбина, Чокотар, Велико Брдо, Доња Чука, Селиште, Средњак, Дрењар, Крушар, Раковац и Љиљар.

Тип села.

Село је збијеног типа. Подељено је на махале које се зову по родовима: Једићева, Панићева, Кукићева, Јерићева, Човићева, Ружићева, Вељковићева и Лекићева Мала. Број кућа у махалама је приближно једнак. Размак између кућа у махалама је од 10 до 40 метара, а између махала је нешто већи.
Гробље је на брежуљку источно од села.

Име селу.

По народном казивању село је добило име од „трња“ кога је, веле, било много у атару.

Старине у селу.

За „Латинске Зидине“ кажу да су најстарији остатак у селу из прошлости и да су остале од „Латина“. Постоје два Незнана Грбоља и прича се да су остаци из времена када није постојало данашње Трњане. Селишта има два; једно где је село најпре засновано а друго је тамо одакле се преместило на садашње место. У Старом Грбљу се укопавало у 18. веку.

Писани подаци о селу у прошлости.

Трњане је старијег постанка. На аустријским картама – Лангерова и „Темишварски Банат“ – забележено је под именимаTergniana, Tirnana; али је у манастиру Букови 1836. године постојао запис: „в лет З Р З В – 1654…и кир кнез ктитор Симеун из Трњана““ а 1736. године село је забележено под именом Трнава а 1784. године Ternianu. У 1807. години помиње се „Стојан Тержански кнез“ а 1811. село Трнине. Године 1846. село је имало 135; 1866 – 187 а 1924. године 225 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Предање каже да је Трњане засновано „пре 300-400 година“. Његови оснивачи су преци садашњих родова, пре тога су живели у неготинској равници, негде у околини Радујевца. Како су тада становници овога краја били сточари и насељеност била слаба, то су они пуштали стоку да сама себи тражи пашу и она је увек ишла и задржавала се у атару садашњег Трњана. Како је ово место било далекко од места у неготинској равници, и тешко се могла надзирати стока, поједине породице су отпочеле, а убрзо и остале, пресељавати у овај крај и село је засновано на месту Јерачки Биљуви (Ливаде) у чијој близини је једно незнано гробље, које су назвали Јерачко Гробље. После неког времена село је премештено у Селиште, које је на месту Малог Трњана код Црног Потока. Како овде није било доста места за развитак села убрзо се преместило у друго Селиште, које је на путу за Сиколе. Село је премештено на садашње место због „великог пожара“, који је уништио цело село, јер су куће биле „бурдељи“ покривени сламом и кровином а на том месту није било воде па се пожар није могао угасити. Већина родова у Трњану су потомци оснивача села, који су и најстарији родови у Крајини и Кључу.

У „старинце“ се рачунају:

-Јецићи, Андријевдан;
-Кукићи, Никољдан;
-Панићи (Стакићи), Ђурђевдан;
-Човићи, Никољдан;
-Ружићи, Ђурђевдан;
-Доцићи, Никољдан;
-Латићи, Ђурђевдан;
-Дидићи и Нејкићи, Пантелијевдан;
-Миловићи, Ђурђевдан;
-Вељковићи, Петровдан;
-Мартиновићи, Ђурђевдан;
-Којићи, Петровдан;
-Милићевци, Ђурђевдан;
-Стојачићи, Петровдан;
-Нујкићи, Ђурђевдан;
-Бизићи, Св. Петка и;
-Рашковићи, Петровдан.
Мисли се да су поједини родови са истом славом истог порекла, али су се у међувремену разродили. Прича се да су ранији преци Јецића бежали у Дебели Луг у Поречу.
Неки предак Кукића (Симеун) био је сеоски кнез, па је вероватно то био „кир кнез Симеун из Трњана“.
Латићи су, веле, названи по томе што су раније становали код Латинских Зидина.
Панићи су старо кумство имали у Неготину а Ружићи у Сиколу.
Стари род су и:
-Јерковићи, Банаћковићи, Јеликићи, Бошковићи и Лекићи су исти род, славе Ђурђевдан, који су са горњим родовима „ударили колац у Трњану“. Преци су им били сточари и дошли су „од Браничева“.

Родови досељени после старинаца:

-Јерићи (Ерићи), Ђурђевдан, су из Велике Мутнице у Морави, род су са Саковићима и Лекићима у Сиколу, који су „од Арнаутлука“.
-Влачићи, Св. Петка, су из Браничева.
-Савићи, „Бугари“, Ђурђевдан, су из Бугарске.
-Шилићи, Илиндан, су дошли у почетку прошлог века из тимочке Беле Реке.
-Јанковићи, Никољдан, су из Чубре а пореклом „од Косова и Старе Србије“.
-Бугарчићи, Аранђеловдан, су из Битоља.
-Николићи, Ђурђевдан. Отац је дошао из Прилепа, ушао у Јерковиће.
Црква слави Св. Тројице а сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.