Порекло становништва варошице Брусник, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Село је на Тимоку. Земљиште поред Тимока је „равница“ а западно је брдовито и површ са мањим узвишењима. Куће су већином на плећатом брду а многе су у њиховом подножју.
Воде.
У Бруснику се пије вода са Кладенца (Чесме) и из многих бунара. У синору су кладенци: Дејановац, Милековац, У Глибану, У Плочару, У Рипару и У Радоњицу и Павличка Чесма.
Земље и шуме.
Земљиште је плодно за све усеве, наочито за кукуруз а много га има и под виноградима. Њиве, виногради и ливаде су на местима: Баре, До, Кладенчина, Брестовачко Поље, Витлиште, Милековац, Заједница, Попљескац, Јање Ливааде, Стублина, Тудорча, Сојиц, Жуљеавац, Средњи Рт, Пољана, Девица, Тимок, Велико Поље, Гумниште, Ковилово Поље, Глибан, Грујинац, Главица, Брдо, Крушар, Неразина, Лривуша, Кућача, Стражевица, Раниште и Мастика. Шума Врбовац је заједничка са суседним селом Кленовцем. Утрине су: Нерезина, Радоњинац, Дејановац, Поље, Врбовац и Бача.
Тип села.
Брусник је збијеног типа. Куће су размакнуте од 5 до 40 метара. Крајеви су: Горњи Крај, Грљан или Селиште, Средина Села (Варошка Мала), Доњи Крај (Ранска Мала – Чекерска Мала) и Радићева Мала. У крајевима има више родова и куће су им измешане. После 1918. године Брусник је порглашен за варошицу.
Гробље је заједничкоо са селом Кленовцем и оно је на брежуљку између оба насеља.
Име насељу.
Мисли се да је име селу постало по камену „бруснику“ а делови села (крајеви) су названи по положајима или по најбројнијим родовима.
Старине у насељу.
У Бруснику има остатака из прошлости. У Кућачу, на међи са Тамановцем, постоји Латинско Гробље. Прича се да су ту укопани и неки „туђинци“, који се се овде бавили копањем злата. Ту су налажени метални клинци, бакарни, сребрни и златни новац, бакарно прстење, људске кости, које су биле веће него овдашњих људи. Једно место на овом гробљу се зове Црквиште где се раније познавао темељ од неке цркве.
Русалиско Грбоље је на путу за железничку станицу. Прича се да су ту укопане изгинуле „русалке“, које су се, долазећи са Мораве и Тимока, на том месту сусреле и потукле.
Селиште је место где је најпре било ово насеље, које се због „турског зулума“ растурило, па и неке породице „преко планине“ отишле у Аустрију“ а друге у Бугарску и Румунију. Од тог насеља остало је Старо Гробље више Селишта, на коме има великог надгробног камења. Старих горбаља има и у Средини Села, у Брештару и Попљаски. На месту садашњег гробља била је црква брвнара, која је саграђена почетком 19. века.
Постанак насеља и порекло становништва.
Брусник је старије насеље, јер се на обема помињаним аустријских картама забележено насеље Brusnik. Године 1784. село је забележено истим именом а 1807. године помиње се „кнез Станко бруснички“. Брусник се помиње и 1811. године а 1846. и 1866. године заједно са тадашњим засеоком Кленовцем имао је 151 односно 231 кућу да би 192. године имао 265 кућа. На поменутим двема картама (Лангерова и „Темишварски Банат“) на даншњем месту Грујинац забележено је место Gruina Gruintz, што показује да је пре аустријске окупације било више насеља у овом крају.
По предању Брусник је старо насеље. У њему има родова чији су преци „дошли са Косова одмах после косовске битке“ и доцније због „турском зулума“ бежали у „Аустрију“, Бугарску и Румунију.
У најстарије родове спадају:
-Банини (Поповићи), Никољдан;
-Радићи (Цајићи,Ђуринци или Пинкићи, Ковачићи, Петровићи, Цокинчићи, Богосављевићи и Мисићи) су један род, славе Јовањдан. Старо кумство имали су у Браћевцу преко Тимока, где су бежали од „турском зулуму“, а неки су отишли у „Горњи Вилајет“ и нису се враћали.
-Ранци (Пазаровићи, Јелкићи и Томићи), славе Никољдан. Имали су кумство са Мутуловим у Рогљеву.
-Полиђанци-Танчићи, Цар Константини Царица Јелена. Прво презиме је старије а друго је по прадеди. Имали су кумство у Рогљеву.
-Петрушићи, Никољдан, су имали старо кумство у Тамничу. Предед Мија био је „војник Хајдук-Вељков“.
-Живанићи, Аранђеловдан. Њихов прадед Цока био је „коњаник Хајдук-Вељков“ и после Вељкове погибије спасао се на коњу преко Неготинског Блата.
-Јелчићи и Станојловићи, славе Стевањдан. Њихови прачукундедови, браћа Велоје и Вељко, са породицама су бежали у Лозовик у „Доњем Вилајету“, одакле се Велоје повратио а Вељко преселио у Клоку и од њега су тамошњи Ивановићи.
-Милутиновци и Лукићи, славе Никољдан. Имали су кумство у Вражогрнцу – Црна Река.
До почетка 19. века досељени су:
-Ђурићи, Ђурђевдан, су „Косовци“ и род су са Косовљанима у Браћевцу, преко Тимока.
-Мандићи (Ристићи, Шарковци, Николићи, Пауновићи и Јовановићи), Никољдан. Доселили су се из Старе Србије, бежали у „Горњи Вилајет“ а неки у Браћевац, преко Тимока, од којих је тамо заостао Павле, прачукундед тамошњег свештеника Станоја Недељковића (Павковићи Милановци), коме је дед Здравко причао да је од својих старијих слушао како је тада у Браћевцу било само 30 кућа.
-Веловићи, Живанчевићи (Којинци и Стојадиновићи), Срђевдан, су досељени из Црне Горе.
-Грујићи (Живуловићи), Јовањдан, су се доселили од Ужица.
-Величковићи (Кузмановићи, Којићи, Микићи), Јовањдан, су пореклом са Косова а овамо су дошли из Микрања.
-Рашанчићи и Голубовци, Благовести, су један род, досељени из тимочког краја.
Родови досељени у 19. веку.
-Војновци (Маринковићи), Никољдан су досељени после „Хајдук-Вељкове крајине“ из Велике Јасикове а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Васићи, Никољдан. Прадед се доселио из Неготина.
-Мариновци, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи, не знају за своје порекло.
-Бачкићи, Ваведење, су досељени из Бачке.
-Салашчићи, Благовести, су досељени из Салаша а старином су са Косоова.
-Поповићи, Митровдан. Дед, поп Балан, доселио се из Велике Јасикове а пореклом су из Влашке.
-Веселиновићи, Јовањдан, су из Браћевца а пореклом су из Старе Србије.
-Ивићи, Св. Врачи, су пореклом од „Карановца“ (Краљева) а овде су дошли са Рајца.
-Ивићи, Никољдан, су Цигани-Роми ковачи, дошли из Браћевца.
-Поповићи, Св. Петка, су из Велике Јасикове а порекло су из Влашке.
-Живковићи, Ђурђевдан, су досељени из Браћевца.
-Малићи, Ђурђевдан, су из Јелашнице а пореклом су из Видина.
-Николићи, Аранђеловдан, су из Боровца у Бугарској.
-Недељковићи, „Мађари“, Јовањдан, доселили су се из Мађарске.
-Станојевићи, Св. Петка, су из Велике Јасикове а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Пауновићи, Ђурђевдан, су из Табановца а пореклом су из Горњана у Поречу.
-Вучковићи, Аранђеловдан, су из Зајечара.
-Милошевићи, Никољдан, су дошли из Метриша а пореклом су су из Кривог Вира.
-Милићи, Никољдан, су из Ресаве.
Црква слави Спасовдан, а заветина је Недеља по Тројицама.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
19. новембар 2015. у 11:49
Један делимично Брусничанин
Којинци се такође званично презивају Којић, као и друга фамилија Којића, али славе св. Срђу (Сергија и Вакха) а не Јовањдан као ови потоњи.
Веловићи су Јеличићи, не Јелчићи.
19. новембар 2015. у 11:51
Један делимично Брусничанин
Пардон, Јел[и]чићи немају везе с Веловићима, само је поента да се пише с [и], а не *Јелчић без [и].
21. март 2016. у 02:49
Saša
Dobro veče… Deda i otac su mi iz Brusnika.Otac mi se zive Radomir. Pokojni deda se zvao Živoin Jeremić, a njegov otac Čeda. Više od toga ne znam a interesuje me poreklo. Slava je Car Konstantin i carica Jelena. Ako imate neku informaciju pišite mi. Hvala unapred
21. март 2016. у 08:58
Јовица Кртинић
Поштовани Саша, упућујемо Вас да прочитате текст о родовима који славе Св. цара Константина и царицу Јелену: http://www.poreklo.rs/2015/09/26/rodovi-koji-slave-svetog-cara-konstantina-i-caricu-jelenu/
29. март 2016. у 00:23
Saša
Pročitao sam ali nisam izvukao nijednu informaciju
24. јул 2016. у 15:02
Slobodan
Sasa, mislim da mogu malo da ti pomognem u vezi tvog brusnickog porekla.Kuca tvog pokojnog dede Zivojina (nadimak Šara) ne postoji vise. U knjizi Koste Jovanovica “Negotinska Krajna I Kljuc”spominje se familija Polićanci, medjutim oni se u originalu zovu Polušanci.Tvoj pradeda I deda su iz te familije kao I vase komsije sa leve I desne strane od bivse kuce. Ove informacije dobio sam od 86-to godisnjeg starosedeoca. Toliko od mene,pozdrav
9. август 2020. у 18:04
Jedna Ž
Ево једног Којића (Којинци) на пореклу с анализираном хаплогрупом
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg139796#msg139796
11. новембар 2016. у 19:02
Branislav Ivanović
Dobro veče. Pomoć treba i meni. Baba po ocu mi je rođena u Brusniku 1924. u porodici Marjanović, od oca Vladimira, dede Stanoja (sahranjen na srpskom vojničkom groblju u Bizerti, u Tunisu) i pradede Marjana, po kome porodica i nosi prezime. Ono što mene zanima je kom rodu pripadaju Marjanovići iz Brusnika s`obzirom da to prezime nisam našao u ovom spisku rodova u tekstu iznad. Ako neko nešto bliže zna, POMOZITE. Unapred zahvalan, Bane Ivanović iz Zaječara.
11. новембар 2016. у 20:28
Милодан
Branislav Ivanović!
У целој књизи “Неготинка Крајина и Кључ” постоје Марјановићи само у селима Брестовцу (уз Ђурђевиће) и селу Уровице (огранак рода Златојевићи).
Поздрав!
22. новембар 2019. у 03:53
Мали весељак
У матичним књигама рођених и венчаних за Брусник (покривају Брусник, Кленовац и Табаковац, који се од пре неку годину званично зове “Табановац” иако га тако нико у самом Табаковцу не зове) има подоста Златојевића до негде 1870-их и после се више не појављују.
1. јун 2021. у 06:55
Древни истраживач
Ако је прадеда ваше бабе Марјан Јоцић, рођен 1849. године, син Милосава Јоцића рођеног 1812/13 и Стојане, рођене 1822. године, онда сте од Јеличића, конкретно Јована Јоце Јеличића, поменутих горе погрешно као “Јелчићи”.
Они имају различите славе: Сретење, Симеона Богопримца, једина кућа која је славила Стевањдан је ако се не варам изумрла, тј могуће је да има једна жива жена потомак која живи далеко од Брусника и не знам шта слави.
13. новембар 2016. у 14:43
Branislav Ivanović
Znači, trebalo bi dopuniti demografsku građu novim podacima, pošto su Marjanovići do pre pedesetak godina živeli i u Brusniku, a sada su njihovi potomci raštrkani od Zaječara, preko Niša, pa sve do Leskovca. Pretpostavljam da su pre prezimena Marjanović nosili neko drugo prezime, na osnovu koga bi se moglo bliže odrediti kom rodu pripadaju. U svakom slučaju, hvala što ste me udostojili odgovora. Pozdrav.
10. март 2019. у 19:04
Denis
Puno netačnosti, što se tiče naziva sinora, Dejanovac-Dojinovac, Milenkovac-Miljakovac,susedno selo Tamanovac-Tabakovac. Inače ja sam brusničanin, po majci sa ženske strane od Milića, ranije su nosili prezime Gočič, po majčinom ocu od Ristića, od oca iz Klenovca od Mišića, ali očeva majka je isto iz Brusnika od Kojića. Živim u kući Milića, ranije Gočić. Čudi me da se Gočići ne spominju ovde, a oni su kolko znam star rod. Evo ispratiću rodoslov Milića-Gočića koliko ja znam, svojih direktnih predaka. od mene pa unazad. Denis-Slavica-Zagorka-Stojan-Dragutin-Petar Gočić-Milija Gočić. Inače Petar Gočić je nosio nadimak Pera Milin, otuda prezime Milić, inače imao je tri brata i tri sestre, sva braća su u selu i svi su nosili prezime Milić. Slava sveti Nikola. Pretežno imanje i torovi u M.zv. Deo. eto toliko.
11. октобар 2019. у 19:05
Anna
Od kojih Kojića vam je majka, Denise? Crnogorskih poreklom tj “Kojinaca” (Kojinci) koji slave Svetog Srđu ili južnosrbijanskih Kojića kojiu slave Jovanjdan?
19. јул 2020. у 01:22
Брусничанин пореклом
Денисова баба је Вера Мишић, девојачко Којић, од Којинаца Срђевштака, кћи Станисава Којића, кога су комунисти убили као виђенијег човека пред крај II светског рата и Софије Којић, девојачко Пацић.
Дакле потомак Костандина Које Николића рођеног 1798. или 1799. године, по синовима Милоју и Станоју (Вера конкретно по Милоју) а не потомак Којадина Које Ивановића рођеног око 1806, који је имао три сина, Кузмана, Јована и не знам како се звао трећи.
29. јул 2021. у 15:17
Naša dika sve uslika
Na velikom popisu 1863. godine Milija Gočić u Brusniku ima 45 godina, ženu Stojanu istih godina, taštu Mandu (70 godina), decu: Milosava (12), Jocu (8), Mijaila (5), Saru (4) i Jelenu (3).
Očigledno, Petar tad još nije rođen, kao ni njegova najmlađa sestra.
7. децембар 2022. у 15:15
Микоша
Милија Гочић, сведок на тапији из 1960их:
https://twitter.com/UnderThunderous/status/1599122298748878848