Poreklo prezimena, selo Srezojevci (Gornji Milanovac)

Poreklo stanovništva sela Srezojevci, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

-Selo leži po širokim i plećatim kosama i stranama ispod brda Galiča, Visa, Kamenite i dr. i oko rečice Rijeke i potoka Carevića, koj izviru ispod Galiča. U novije vreme nastanjuje se i u „planina“ među brdima Bubalištem i Vaskovom Glavom (622 m) u zapadnom delu seoskog atara. Kroz selo vodi drum za Čačak.

Vode.

-Selo prilično oskudeva sa vodom. Važniji izvori su: Vasilića Izvor, Gagića Česma, Bugarka (u Kosmaju), Zlatića Česma i dr. Zapadno od sela teče Čemernica, u koju se ulivaju potoci koji teku kroz selo.

Zemlje i šume.

-Potesi u selu zovu se: Vaskova Glavica, Čukara, Vis, Đorđevića Brdo, Bubalište, Groblje, Galič, Belo Groblje, Kosmaj, Godevina, Kamalj, Osoja, Ružin Grob, Kobilište, Širkovac, Debeli Gaj, Kamenita, Ovsina, Carević, Cer, Pajevića Brdo, Rudine, Goden, Paljevine, Batinac, Ladinovci, Čačanski Brijeg (preko njega vodi put iz Leušića za Čačak), Kotarine, Vučijak i Selište (u planini). U selu ima dosta šume. Nekada je selo posedovalo utrinu, koja je postala opštinska. Postoji samo jedna vodenica, koja radi samo kada ima vode. U selu se nalazi rudnik magnezita „Šumadija“, koji selo snabdeva električnom energijom za osvetljenje (oko 25 kuća) i za pogon jednog mlina.

Tip sela.

-Sredinu sela čini Đorđevića Brdo, gde se nalaze mnoge kuće, koje su blizu jedna drugoj. Ostalo su zaseoci: Bor, Vukovići, Marići ili Obalaši, Osaćani, Rubakovići i Planina. Selo je uopšte razbijenog tipa u kome su 165 domaćinstava. Pojedina domaćinstva imaju kuće u selu i u planini – gde imaju kuće i neki iz Leušića. U sredini sela je škola i Zemljoradničk nabavljačko-potrošačka zadruga, od 1921. godine.
Seosko groblje je u zaseoku Rubakovićima. Litija se nosi na Beli Četvrtak, po Trojicama a na drugi dan Vaskrsa je sastajanje na Kotarinama u „planini“.

Starine u selu.

-Priča se da je u selu nekada bilo „Madžara“ te da je bila „madžarska“ crkva u sastavcima potoka Carevića i Konjske Rijeke. Bila su i dva „madžarska“ groblja. Jedno je bilo Bijelo Groblje u Osaćanima. Beli se zvalo stoga što su nadgrobni spomenici – ploče i stubovi – bili od belog kamena, magnezita, koji su razneti. Prilikom oranja i kopanja nailazili su na ljudske kosture. Drugo „madžarsko“ groblje je bilo na mestu Orašću niže Antonijevića kuća, ali ni na njemu nema više spomenika. Po Kosmaju, na Baščici pod Visokom glavicom i drugde ima šlaknje.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Ajdučka Kosa u planini nazvana je tako što su na njoj pobijeni neki hajduci a brdo Cvetni Vrh se ranije zalo Karaula. Opšte je predanje da su preci današnjeg stanovništva došli na „pustaiju“ te su zagrađivali koliko je ko hteo. Najpre su se naselili u okolini Čačka, ali su odatle pobegli zbog komaraca u brdska sela. Kuće su na početku bile u potocima; krili su se od Turaka. Posle oslobođenja izmestili su kuće po kosama. Ranije su na planini bile samo kolibe i svinjci. Posle deoba i zauzimanja utrine, u toku poslednjih decenija tamo su se mnogi premestili iz sela i podigli kuće. Prvi je i planini stekao ličnu svojiunu Jevrem, ded Stanimira Đorđevića. Na kamenitoj ima rovova iz Velikog rata.
-Vukomanovići čine najveću rodovsku grupu u selu, slave Lučindan. Poreklom su od Nikšića. Jedan od njih je rekao da su postali od „Crne Gore, Bosne i Hercegovine“. Značajno je da svim Vukomanovićima i njihovim ograncima i danas kumuju Mandići iz Premića kod Čačka i to kumstvo potiče iz vremena kada je Gvozden Mandić krstio kneginju Ljubicu. Od predaka – braće Vuka, Sima, Dmitra, Petra i Đorđa – rod se posele namnožio. Vukomanovići, koji su se ranije zvali Simovići;
-Vukovići, Petrići i Đorđevići.
Dve porodice Đorđevića žive među Petrićima pa se zovu Petrići. Po njihovom predanju, Vukomanovići su podigli crkve u Brezni, na Savincu, u Miokovcima, Gorevnici i Pranjanima.
-Antonijevići (Pašići), Nikolići i Ratkovići su jedan rod, slave Lučindan. Starinom su od Ratkovića u Crnoj Gori, odakle je predak pobegao zbog ubistva Turčina. Antonijevići se zovu i Pašići i tvrde da se tako prezivao predak, koji je došao iz Crne Gore pa ovde promenio prezime.
-Pajovići. Po predanju, prvi je došao u selo Bondžula Pajović i zauzeo najbolje mesto u selu. Imao je samo suludu kćer, koja se „sjaranila“ sa slugom, pa ih je Bondžula isterao iz kuće i dao im „krug“ zemlje. Od tog sluge postali su:
-Rubakovići, slave Nikoljdan, koje zovu Arnautima. Ime „Rubak“ je dobio taj sluga – kažu – na Zasavici, gde je, budući da je bio opkoljen, kosirom porubio mnoge turske glave. Bondžuli je posle došao neko od Jovčića iz Beršića i od njega su sadašnji Pajovići, slave Đurđevdan.
-Ostojići, Filipovići, Krsmanovići, Stojanovići. Oni su jedan rod i slave Tomindan. Poreklom su iz Osata u Bosni, iz kojih razloge ih zovu „Osaćani“. Od Ostojića je jedan nedavno otišao u Teočin a jedan od Krsmanovića, posle deobe, u Vraniće, na deo koji mu se dopao. Iz Osata ih je došla nekolicina, bežeći od turskog nasilja. Krsman je bio majstor.
-Radovanovići, slave Jovanjdan. I oni su starinom iz Osata.
-Marići ili Stanići, i Stefanovići-Stepanovići ili Šeage slave Lazarevdan. Marićima je došao preded Nikola Marić iz Sevojna kod Užica a preci Šeaga su došli iz Sječe Rijeke; jedan od braće otišao je „na imanje“ kod udovice Zlate i od njega su:
-Zlatići.
-Ivanovići, slave Alimpijevdan. Nepoznato im je poeklo.
-Starčevići, zvani „Turci“, slave Nikoljdan. Praded im j došao iz Bele Crkve pod Javorom, pošto je ubio Turčina sa one strane granice. Turci mu ukrali konja. Najpre je bio u Plajnovici (nečitko), pa posle prešao u ovo selo, gde mu je bio rođak Marinko.
-Veskovići, slave Stevanjdan. Oni su potomci Veska za kojeg se na zna odakle se doselio.
-Kovačevići, slave Nikoljdan prekađuju Lučindan. Stari im prešli „na imanje“ iz Brezne.
-Čolakovići, slave Nikoljdan. Ded im je donesen iz Bosne u kolevci.
-Perišići, slave Đurđevdan. Oni su došli iz Leušića na svoje imanje, pre 50 godina.
-Matijevići, slave Sv. Vrače prekađuju Tomindan. Otac došao iz Gorevnice „na miraz“, pre 25 godina.
-Marković je došao iz Drenove, pre 25 godina, u Mariće „na ženino imanje“.
-Marjanovići ili Đivše, slave Đurđic. Oni su došli iz Leušića pre 20 godina posle deobe na svoje imanje.
-Gačić, slavi Lučindan. On je došao iz Loznja „na miraz“ u Vukoviće, pre 15 godina.
-Paunović, slavi Đurđevdan. Došao iz Gornje Gorevnice na kupljeno imanje, pre 15 godina.
-Čuljković, slavi Lučindan. On je došao „na miraz“ iz Loznja, 1937. godine.
-Čutovići, bez muškoh članova. Otac došao iz Pranjana.
-Mijajlovići, slave Sv. Vasilija-Novu Godinu. Oni su posrbljeni Cigani-Romi, ranije kovači, sada zemljoradnici. Praded je bio već u Srezojevcima.
-Prokovići, slave Sv. Petku. I oni su posrbljeni Cigani-Romi. Bave se kovačkim zanatom.
Prema novim granicama, povučenim prilikom izrade katastra, Srezojevcima pripadaju od Leušića:
-Andrići, slave Nikoljdan i;
-Milosavljevići, slave Đurđic.
Poreklo im je opisano u Leušićima.

IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.