Порекло презимена, село Брезна (Горњи Милановац)

18. децембра 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Брезна, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Brezna

Положај села.

-Са изузетком „варошице“, која је поред Брезанске речице, село је по дугачким косама и странама са обе стране Ријеке Ђуроваче и њене главне приточоце Матовића Потока – чији је крак Брезанска Рјечица. Ђуровача се после зове Дреновица и улива се у Дичину. Између Ђуровачког Потока и Матовића Потока лежи коса Терзића Брдо а лево од Ђуроваче – међу њом и Дичином – дугачка греда Ђурово Брдо – Боровњачка Греда. Кроз село воде путеви Горњи Милановац – Прањани и Ваљево – Чачак, раскршће је на Чукари.

Воде.

-Главне чесме и извори у селу су: Матовића Чесма, Љубичића Чесма, Филимово Врело, Глоговац, Гајовчев Извор и Илињача. Непосредно близу у Космају је врело – поточић Бугарка.

Земље и шуме.

-Њиве ливаде и забрани су на местима: Васовина, Крушчање, Мијајилова Страна, Дуварине, Брајовића Брдо, Чурлића Ријека, Шукунђед, Рид, Вис, Кремен, Подунавац, Терзића Брдо, Питомине, Матовића Брдо, Боровњачке Ливаде, Ђурово Брдо, Стан, Код Записа Њива, Гувниште, Плац, Гороцвијет, Рујевина, Градине, Маџариште, Обрешци, Овчица, Бобалиште, Ражина и Дука. Општина „селина“ је делимично у селу (Рид и Чукара), али је поглавито у атару Срезојевца и то: Планина, Бубалиште и Космај. У селу је пет воденица са по једним каменом.

Тип села.

-Осим „варошице“, која представља неправилну гомилу кућа, засеоци и куће и њима су веома раштркани. Главни засеоци или „крајеви“ су: Ђурово Брдо, Трешњица, Бели Камен, Дуварине, Кремен, Ражна, Филиповића Брдо, Питомине, Варошица и Рт. У селу је свега 114 домаћинстава. У Варошици су школа и црква, раније је било више дућана и кафана, до 1953. године и општина. Општина и дома Земљорадничке задруге су сада на брегу изнад Варошице. Два су гробља, на Селишту и Ражани. Сеоска заветина је и литија на Друге Тројице а вашар на Петровдан. Црква слави Митровдан.

Старине у селу.

-Два су „маџарска“ гробља; једно је на брду Овчици док је друго на главици на коси на Трешњици, код Јоковића кућа, обрасло у забран. Има сачуваних надгробних споменика, који су већином грубе плоче, положене по гробу а има и мање усађених плоча. Било је и треће „маџарско“ гробље на Кремену, али је оно преорано. Приликом орања у Боровњачкима ливадама налазе се камени темељи од кућа, али се не зна ништа о том старом насељу, као ни на Селишту, где је гробље скорашње.
На Дуваринама, у кречару, постоје две вртаче, које су у селу огласили за старе рударске рупе. На Ђуровом Брду има старинских разора, али нико не памти када је то орано. Прича се да је некада била црква брвнара у Брезни под Висом или Рујевином, па је одатле премештена у Течин, из Теочина у Лозањ па опет у Брезну на садашње место у Ломину потоку. Где год да је била увек је била скривана у шуми. Та црква постоји још у рушевинама а у натпису грађења мало се шта распознаје. Напуштена је јер је поред ње саграђена зидана црква. У црквеној порти има више гробова свештеника и истакнутих људи из 19. и 20. века а изван порте су споменици ратницима изгинулим у ратовима 1876. и 1885. године. На Шукунђеду се још познају ровови из 1914. године где су били истурени положаји Аустријанаца, са којих они у Колубарској бици одбијени.

Постанак села и порекло становништва.

Код цркве су најпре кафану саградили Терзићи, после њих Боровњаци, пре више од 70 година, а касније су и други подизали кафане и дућане, у које су долазили само преко дана; једино је Милошевић становао стално у „варошици“. Ту су биле многе „софре“ брезанске, теочинске, коштунићске, леушићке, бершићке и срезојевачке. Око цркве је било сеоско гробље, које је напуштено у годинама после Првог светског рата. Код цркве су гробови неколицине истакнутих људи, међу којима и гроб Васлије Поповића, управитеља Пожешке нахије, који је умро 1832. године и кнеза Танаска Мијаиловића из Бершића. Прича се да је у селу било Турака: Алемпије, прадед Боровњака, служио је код Турчина у селу. На Дуваринама је био Турчин кадија.
Родови су:
-Аџићи или Јовановићи, звани и Ландарићи, славе Аранђеловдан. Раније су се презивали Васићи. Опште је уверење да су они најстарији род у селу али се не зна одакле су пореклом. За претка Васу прича се да је имао дивове коња вилаша и да му је Турчин тражио да му их прода. Васо није хтео због чега ми је Турчин одузео део земље (до’) и поклонио свом слуги Алемпију Боровњаку.
-Ружићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли посел Аџића, али су били у неком сродству са њима, као и Јоковићи, Ружићи треба да су пореклом из „Старе Србије“; дошли давно „испреко“ Мораве. Има их више породица у Београду. У кући Ж. Ружића се сада налазти унук му Радојковић из Лозња.
-Јоковићи, славе Аранђеловдан. Предак Јоко је дошао из Санџака пре Карађорђевог устанка. Сахрањен је у гробљу на Селишту. У Коштунићима се прича да су из Црне Горе или Херцеговине пошла три брата, од којих се један настанио у Коштунићима (Дамњановићи), Јоко у Брезни док је трећо отишао у околину Лазаревца. Некада су имали велико имање.
-Брајовићи (Павловићи или Ћурчићи), Трифуновићи, Ковачевићи, Филиповићи и Таловићи су некада си били Матијевићи – славе Никољдан. Старином су из Црне Горе од Даниловграда – села Косића у Бјелопавловићима. Милић Брајовић је учествовао у Устанку. Ковачевиће зову и „Маџарима“ по дедову надимку „Маџар“; предак им јебио ковач у селу.
-Матовићи, славе Аранђеловдан. Предак је дошао из села Брезовица код Рашке, а старином су од Васојевића. Када су дошли подигли су само један вајат, покривен са папрати и у њему су живели неколико година. До 1927. године била је у селу само једна кућа, са око 30 чељади. Тих Матовића има и у Ужичком округу.
-Боровњаци, славе Алимпијевдан. Неколико браће је пошло од Сјенице, где је планина Боровњак(?) удаљена шест сати хода од Сјенице, по којој су названи. Други веле да им је кнез Милош тако назвао претка Алемпија, јер је био висок. Изгледа да су они сви најпре дошли у Брусницу. Од оних који су остали у Брусници воде порекло Стругаревићи. Браћа Дмитар, који је био ожењен и неожењени Алемпије, пошто су провели у Рошцима две године дошли су у Брезну, још за турска вемена.
-Васиљевићи и огранак Љубичићи, славе Аранђеловдан. Названи тако по баби, досељени су од Нове Вароши и можда су се звали Милојевићи, у турско време. Од њих је био сеоски кнез Васиљ а на договору у Такову 1815. године учествовао је Лазар Васиљевић.
-Вучковићи и њихов огранак Милојевићи, славе Митровдан. Старином су Вучковићи из Црне Горе. Могуће је да су род Пеулићима (Перовићима) у Дренови. Васиљ Милојевић је био на договору у Такову 1815. године.
-Ломе или Ломовићи, славе Аранђеловдан. Настањени су у селу пре Боровњака. Од тог рода био је један свештеник и једдан адвокат. Има их исељених у Загребу. Порекло им је непознато. Мисле (не тврде) да је Арсеније Ломо био од њиховог рода, који је био из Драгоља у Качеру.
-Павловићи или Терзићи, славе Лучиндан. Они су заједничког порекла са Павловићима-Мијајловићима у Бершићима.
-Лазаревићи или Станићи и Даничићи (нечитко), славе Аранђеловдан. Они су на Рт-у; предак је дошао „од Старе Србије, близу Босне“, пре 1804. године.
-Козодери су на Чукари и они су од Козодера у Теочину; предак доша пре 100 година.
-Милошевићи, славе Лазаревдан. Дед, односно прадед, звани Кезун, доселио се из Санџака.
-Милосавић, отац Миленко дошао из Врнчана; био ванбрачно дете те је по мајци прозван Милосавић. Дошао је овамо на „селско“ и основао породицу.
-Тодоровић, славе Аранђеловдан по имању. Отац му дошао из Трбушана „на мираз“ у Ломовиће.
-Миловићи, славе Ђурђевдан. Два брата дошла пре 40 година из Жирове у Ужичком крају, на селину.
-Таловић Ј. слави Аранђеловдан по имању. Дошао је из Бреснице код Љубића 1922. године у кућу Дар. Симовића.
-Даниловићи, славе Ђурђевдан. Дед им дошао из Доњег Бранетића „на мираз“ у кућу Чурлића.
-Михаиловић, слав Лучиндан. Дошли су из Бершића на купљено имање.
-Вујичићи, славе Аранђелодан. Дошли су из Озрема 1938. године на купљено имање.
-Повреновићи су без мушких чланова. Василија је била удата у Повреновиће и Калиманићима, па се вратила. Родом је од Марковића, који су изумрли у мушкој лози.
-Радојевићи, славе Аранђеловдан по имању. Они су из Лочеваца, дошли код бабе.
-Александровић Вишња, дом без мушких чланова; муж јој био бојаџија из Крагујевца. Умро без деце.
-Чурлићи, славе Ђурђевдан. Они су на Чукари. Не зна се њихово порекло.
-Луковићи, славе Ђурђевдан. Они су од точинских Луковића; нове катарске границе су их доделили Бразној.
-Проковићи, славе Петровдан. Они су ковачи циганског-ромског порекла. Отац Глишо је дошао из Срезојеваца и настанио се на раскршћу по Чукаром.
-Величковић, свештеник. Он је родом из Доње Горевнице, дошао 1950. године.
-Јејовићи, чијег рода има у Коњевићима, су изумрли у Брезни.
-Беат Никола је живео у Брезни (Брезној), који је пореклом из Босне.
Поједина домаћинства из Бершића, Миодраг Павловић и др., имају имање са кућама у Брезни и ту бораве преко лета.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Милош

    Чурлића има у околини Краљева. Највише у селу Ратина и Годачици.
    Погледати књигу,,Подибар и Гокчаница,, за село Ратина (постоји на сајту). Слава је такође Ђурђевдан. Врло интересантних података има о овој породици.

  2. Милодан

    Ево, има их и у Дренови, дошао из Брезне. Преносим оно што пише у књизи.

  3. Vesna

    Postoje Radojevici koji su dosli iz Pranjana, tacnije Milojko Radojevic rodjen 1902.god u Pranjanina. Porodica Vrcalovic ga je usvojula.

  4. Милодан

    Имате Радојевиће у Брезни. Само сам пренео податке из поменуте књиге.

  5. Brajovići žive u 26 zemalja svijeta, a korijeni su im zajednički.
    Brajo Pavkov je njihov rodonačelnik.
    Pavko je Mitrov, a On Bijelog Pavla pa su oni i bjelopavlići – Danilovgrad. Njihova najstarija sela odakle potiču su Krasovina, Laće, Poda i Jelenak.
    Od Braja su sledeća brastva: Brajovići, Jovovići, Ikovići, Filipovići, Điknići, Đuretići, Ajkovići, Savićevići, Begovići, Jugovići, Tomkovići, Prelevići, Jahići, Vukeljići u Srbiji Pavlovići i Petrovići i mnoga još brastva i podbrastva svi od Braja.
    Smatra se da ih ima više od 1000 domova i kada bi se svi vratili na zajedničko prezime Brajović bili bi najbrojnije bratstvo u Crnoj Gori, a možda i šire.
    Njihova najveća sela su Jelenak i Kosić opš.Danilovgrad i u Zeti Mojanoviċe.
    Pravoslavne su vjere, a ima ih manji broj katolika i Jahići su u 16. vijeku prešli u islam.Po nacionalnosti se izjašnjavaju kao crnogorci, srbi, muslimani- bošnjaci i kao hrvati manji broj.2011g.na zadnjem popisu stanovnici Jelenka su se u 96℅izjasnili kao Crnogorci.Krsna slava Brajovića je Sv.Petka 27.okt.
    A prije 200g. slavili su Sv.Nikolu.Petkovdan je inače slava svih bjelopavlića.
    Mnogo je znamenitih ljudi iz ovoga brojnog brastva i to: privrednika, kulturnih stvaraoca,prosvetnih
    i zdravstvenih radnika, oficira, sportista, političara pa i predśednika vlade, skupštine i države Crne Gore.
    No o tome neki drugi put.Božidar -Budo Brajović oficir u penziji Danilovgrad.