Порекло презимена, село Добра Вода (Јагодина)

9. новембра 2014.

коментара: 6

Порекло становништва села Добра Вода (по књизи Гладна – што је ранији назив овог села), град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Dobra Voda

Положај села.

Село је на странама потока Трстене, који се, пошто се споји са Бучином, зове Дубоки Поток.

Воде.

Главни извори су: Селиште, Тресет, Јазвинац и Бигар.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Игриште (на северу села), Чунгар, Обрш, Црно Поље, Ивино Брдо, Величково Брдо, Селиште, Барино Брдо, Дугачко Брдо, Кратко Брдо, Рајкиначко Брдо, Пешино Брдо, Бучина, Велики Браник и Дрењар.

Тип села.

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. У њему је око 75 кућа и 8 родова. Године 1819. У селу је било 14 кућа са 15 пореских глава док је 1870. године било 70 пореских глава.

Име селу.

Предање каже да се село раније звало Доброводица, па је доцније добило ово име*.

*Предање каже да се село назвало Гладна због тога што је ту некада боравила војска, која је увек била гладна. Ова верзија бившег назива овога села се налази и на сајту Града Јагодине, оп. Милодан.

Друго предање каже да јеу ово место долазио Високи Стеван, па је цео дан трпео глад и гладан пио воду са Тресета услед чега се разболео и једва жив остао. Том приликом рекла је Царица Милица:

-Доброводице – црноводице, да Бог да да увек била гладна.

Старине у селу.

У Селишту су зидине за које се не зна од чега су. Ту су мештани налазили комаде старог оружја, старог посуђа и по који стари новац.

 

Постанак села и порекло становништва.

Неки причају да је село овде од старине, а други тврде да је било у Селишту, јужно од данашњег села. Прича се, да су стари становници били Срби, који су пребегли у Маџарску одакле се нису враћали. Данашњи становници су Румуни који су се пре 160 година доселили из Тимочке Крајине.

У Горњем Крају су:

Илићи, славе Св. Петку.

Шурковићи – Михољдан.

Мијаиловићи и Симићи – Велика Госпојина.

Радовановићи – Ђурђиц и Алимпијевдан.

У Доњем Крају су:

Јовичићи – Никољдан.

Голубовићи – Јовањдан.

Јонићи – Митровдан.

Мијаиловићи су се доселили пре 100 година са Хомоља, славе Митровдан.

Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова) а заветина Младенци – ради здравља у дому.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Ivica

    Ako se već nešto piše za dobrobit ovog naroda, onda to treba biti istina i proverene informacije. Nema ovde ni 10% istine. I glavno , selo nije rumunsko. U selu ne žive Rumuni već Vlasi.

  2. Ivica

    Još jednom, u selu ne žive Rumuni i nikada i nisu. U selu žive Vlasi.

    • Бранко Тодоровић

      Треба имати на уму да је текст преузет из књиге која је објављена 1928. године. Можда би и за то време било погрешно рећи Румуни, али вам само скрећем пажњу да је реч о књизи писаној пре готово једног века.

    • crni dragi

      tako je ivice koliko ja znam mismo pre polaska u prvi razred isli u pripravni da bi naucili srpski jezik.

      • Ivica

        Upravo tako. Nemam ništa pritiv Rumuna ali mi smo Vlasi. I moji roditelji i dedovi i tako generacijama unazad. A i tada pre više od veka su naši preci iz sela ratovali za odbranu otadžbine kao Vlasi, a isto tako su i naše genaracije činile pred kraj prošlog veka.