Порекло презимена, село Карановац (Варварин)

11. новембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Карановац (по књизи Карановчиће), општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Наспрам села Доњег Крчина, преко Калинћске Реке и Крчинског Поља је село Карановчиће – Карановац. Село се налази на крајњим обронцима двеју коса које се од Благотина спуштају на север према Калиноићској Реци. Сеоске куће су заузеле оба краја тих коса као и јужни ивицу равнице Калинићске Реке а има их и у потоцима између коса. Према овом село је окренуто северу али га косе више Доњег Крчина и Јухор заклањају од северца.

Села Доњи Крчин, Тољевац и Карановац су поређани у кругу око Крчинског Поља, тако да би гласовит викач из среддине овог поља могао дозвати људе из сва три села. Кроз село протиче поток Пешинац, који никада не пресушује. Овај поток не наноси селу никакву штету али му штету причињава Калинићска Река, када се излије.

Воде.

Мештани пију углавном бунарску воду. Постоји само један извор, Шобурак у Дешићској Мали, који је уједно и глава потоку Пешинцу.

Земље и шуме.

Земља је већином слаба – прљуша и каменита пескуша. Боља је земља у Крчинском Пољу уколико припада овом селу, затим у потоку Пешинцу, Павити и Бакчишту као и у месту на коме је село.

Шуме су увелико проређене а оно што има је већином ситна и налази се на источном и западном делу села. Пре 50 година ово село је имало доста шуме, али се, размножавањем, осетила оскудица у зиратној земљи те су их мештани нагло искрчили.

Тип села.

Село је доста раштркано. Збијеније куће су у средини села а нарочито ка Доњем Крчину или Крчинском Пољу док су по брду много ређе. Најгушће су куће у Ивкићској Мали, где су на растојању од 25 метара. Средња удаљеност између кућа је 100-150 метара а 300-500 метара између крајева – махала. Село је подељено на пет махала: Дешићску и Петровићску у врху села, Гмитровићску на источној, Ивкићску у средини села и Мишићску на западној страни села. Мале нису раздвојене већ их има састављених па и измешаних, као што је Ивкићска. Поједине су породице растурене по појединим малама, тако да се куће једне породице нлазе у две или три мале.

У селу је 105 кућа и 130 пореских глава.

Име селу.

О настанку имена села постоје два тумачења. По једном ту је било некада много побијених Турака, који су га због тога доцније назвали овако. По другом се село назвало што су се некада овде много карали (свађали). У околини се ово село зове Карановац.

Старине у селу.

У атару овог села нема никаквих старина осим што су мештани овде налазили неки бакарни и сребрни римски новац.

 

Постанак села и порекло становништва.

Има стараца који причају да су слушали од својих очева и дедова како су они запамтили када је у селу било 10 кућа, што је отприлике могло бити пре 120 година. Некада је било у месту Пешинцу, око извора Шобурка, па се одатле поместило ниже, из непознатих разлога. Тај крај се и данас зове Старо Село. Према томе, а и по старинцима, којих у овом селу има, насеље је одавно могло бити у Старом Селу.

У селу су ове стариначке породице:

Дешићи, славе Никољдан. Има их и у Милутовцу (Орловцу).

Ивкићи, славе Никољдан. Сматрају се као једна породица са Дешићима.

Мишићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.

Досељеници су:

Петровићи и Кезићи су се доселили из Кезавца (?) у Топлици, славе Јовањдан, летњи и зимски.

Гмитровићи и Паразанци су из Гмитровице (могуће је Митровице, оп. Милодан) на Косову, славе Јовањдан.

Стојановићи и Шубарићи су из Сврдла-Бање (Соко-Бање?), славе Јовањдан.

Милосављевићи су из Блендије у средачкој области (?), славе Никољдан.

Ерци су из Жупе, славе Св. Петку, јесењу и летњу.

Гилићи су из Глобара, славе Томиндан.

Ћирковићи су из крајинског округа, где и данас имају фамилију, славе Никољдан.

Марковићи су из Надрља у Левчу, славе Св. Петку.

Стевићи су из Срема, славе Никољдан.

Бојићи су из Чаброва на Косову, славе Илиндан. Има иху Малој Крушевици и Варварину (види Чабрићи).

Јекићи су из Доњег Крчина, славе Никољдан.

Милошевићи су из Рабеновца у Левчу, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Здравковићи су из Лесковца, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Брођани су из Тољевца, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама, а заветина Св. Агатоник – за здравље стоке.

Гробље је једно и налази се на источном крају села.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Miško

    Ne znam odakle ovi podatci….delimično su tačni…Kolko vidim Račića nigde nema….,a i Petrovića koji su bili nastanjeni oko Pavita.Možda zato što su obe familije bile Četnici.A kolko znamo to je bila regularna vojska Kraljevine Srbije.Verovtno zato i dan danas nema ni jedne bandere za struju a kamoli iste.A o putu da i ne pričam.Dešići i Račici iz jedne kuće su potekli koja je i dan danas kolko tolko očuvana.
    Miško.Gagin…Djinin i Milijankin sin.