Poreklo prezimena, selo Karanovac (Varvarin)

Poreklo stanovništva sela Karanovac (po knjizi Karanovčiće), opština Varvarin – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Naspram sela Donjeg Krčina, preko Kalinćske Reke i Krčinskog Polja je selo Karanovčiće – Karanovac. Selo se nalazi na krajnjim obroncima dveju kosa koje se od Blagotina spuštaju na sever prema Kalinoićskoj Reci. Seoske kuće su zauzele oba kraja tih kosa kao i južni ivicu ravnice Kalinićske Reke a ima ih i u potocima između kosa. Prema ovom selo je okrenuto severu ali ga kose više Donjeg Krčina i Juhor zaklanjaju od severca.

Sela Donji Krčin, Toljevac i Karanovac su poređani u krugu oko Krčinskog Polja, tako da bi glasovit vikač iz sreddine ovog polja mogao dozvati ljude iz sva tri sela. Kroz selo protiče potok Pešinac, koji nikada ne presušuje. Ovaj potok ne nanosi selu nikakvu štetu ali mu štetu pričinjava Kalinićska Reka, kada se izlije.

Vode.

Meštani piju uglavnom bunarsku vodu. Postoji samo jedan izvor, Šoburak u Dešićskoj Mali, koji je ujedno i glava potoku Pešincu.

Zemlje i šume.

Zemlja je većinom slaba – prljuša i kamenita peskuša. Bolja je zemlja u Krčinskom Polju ukoliko pripada ovom selu, zatim u potoku Pešincu, Paviti i Bakčištu kao i u mestu na kome je selo.

Šume su uveliko proređene a ono što ima je većinom sitna i nalazi se na istočnom i zapadnom delu sela. Pre 50 godina ovo selo je imalo dosta šume, ali se, razmnožavanjem, osetila oskudica u ziratnoj zemlji te su ih meštani naglo iskrčili.

Tip sela.

Selo je dosta raštrkano. Zbijenije kuće su u sredini sela a naročito ka Donjem Krčinu ili Krčinskom Polju dok su po brdu mnogo ređe. Najgušće su kuće u Ivkićskoj Mali, gde su na rastojanju od 25 metara. Srednja udaljenost između kuća je 100-150 metara a 300-500 metara između krajeva – mahala. Selo je podeljeno na pet mahala: Dešićsku i Petrovićsku u vrhu sela, Gmitrovićsku na istočnoj, Ivkićsku u sredini sela i Mišićsku na zapadnoj strani sela. Male nisu razdvojene već ih ima sastavljenih pa i izmešanih, kao što je Ivkićska. Pojedine su porodice rasturene po pojedinim malama, tako da se kuće jedne porodice nlaze u dve ili tri male.

U selu je 105 kuća i 130 poreskih glava.

Ime selu.

O nastanku imena sela postoje dva tumačenja. Po jednom tu je bilo nekada mnogo pobijenih Turaka, koji su ga zbog toga docnije nazvali ovako. Po drugom se selo nazvalo što su se nekada ovde mnogo karali (svađali). U okolini se ovo selo zove Karanovac.

Starine u selu.

U ataru ovog sela nema nikakvih starina osim što su meštani ovde nalazili neki bakarni i srebrni rimski novac.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ima staraca koji pričaju da su slušali od svojih očeva i dedova kako su oni zapamtili kada je u selu bilo 10 kuća, što je otprilike moglo biti pre 120 godina. Nekada je bilo u mestu Pešincu, oko izvora Šoburka, pa se odatle pomestilo niže, iz nepoznatih razloga. Taj kraj se i danas zove Staro Selo. Prema tome, a i po starincima, kojih u ovom selu ima, naselje je odavno moglo biti u Starom Selu.

U selu su ove starinačke porodice:

–Dešići, slave Nikoljdan. Ima ih i u Milutovcu (Orlovcu).

–Ivkići, slave Nikoljdan. Smatraju se kao jedna porodica sa Dešićima.

–Mišići, slave Đurđic i Alimpijevdan.

Doseljenici su:

–Petrovići i Kezići su se doselili iz Kezavca (?) u Toplici, slave Jovanjdan, letnji i zimski.

–Gmitrovići i Parazanci su iz Gmitrovice (moguće je Mitrovice, op. Milodan) na Kosovu, slave Jovanjdan.

–Stojanovići i Šubarići su iz Svrdla-Banje (Soko-Banje?), slave Jovanjdan.

–Milosavljevići su iz Blendije u sredačkoj oblasti (?), slave Nikoljdan.

–Erci su iz Župe, slave Sv. Petku, jesenju i letnju.

–Gilići su iz Globara, slave Tomindan.

–Ćirkovići su iz krajinskog okruga, gde i danas imaju familiju, slave Nikoljdan.

–Markovići su iz Nadrlja u Levču, slave Sv. Petku.

–Stevići su iz Srema, slave Nikoljdan.

–Bojići su iz Čabrova na Kosovu, slave Ilindan. Ima ihu Maloj Kruševici i Varvarinu (vidi Čabrići).

–Jekići su iz Donjeg Krčina, slave Nikoljdan.

–Miloševići su iz Rabenovca u Levču, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Zdravkovići su iz Leskovca, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

–Brođani su iz Toljevca, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

Seoska slava je Beli Četvrtak po Trojicama, a zavetina Sv. Agatonik – za zdravlje stoke.

Groblje je jedno i nalazi se na istočnom kraju sela.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.