Порекло презимена, село Мала Крушевица (Варварин)

9. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Мала Крушевица, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Mala Krusevica

Положај села.

Село се налази под планином Благотином, на југо-источној страни и на странама Крушевичког Потока. Већи део села је у присоју, у страни окренутој југо-истоку. Само је неколико кућа у равници поред потока. Овај поток лети пресушује а када се излије чини штету околним имањима.

Воде.

Село пије понајвише бунарску воду. Извора има свега два од којих је један Димин Извор у Стојковићској фамилији а други, звани Топаловицки Извор, налази се у Топаловицкој Мали. Ниједан од ових извора не пресушује.

Земље и шуме.

Земља је мешовита, али је више оне што су слабе родности. У селу има доста и купне горе. Осим са источне стране села свуда је около шума.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су најчешће у Ђипанској Мали, где су међусобно удаљене од 20 до 40 метара. Исто тако и на рубовима села нису куће много удаљене. Село се дели на: Чабрицку Малу, која је сасвим одвојена и налази се у осоју, на десној страни потока; Ђипанску, Дробњачку и Топаловицку Малу, које су у присоју, на левој страни потока.

Селу има 58 кућа и 75 пореских глава. Године 18181. у селу је било 10 кућа а 1873. године 43 пореске главе.

Име селу.

О имену села нема тумачења. Може се од неких чути да је овај назив добило због многих крушака, којих и данас има.

Постанак села и порекло сстановништва.

Ово село је насељено о Првом Устанку. Први досељеници су Стојковићи иза којих су се доселили Дробњаци и најзад Чабрићи. Постоји пак и предање да је ово село постало од Пољне у Левчу са којим има једну сеоску славу – Младенце.

У Ђипанској Мали су:

Ђипанци су досељеници из Степоша код Крушевца. Овако су названи из разлога што им је неки предак могао мног да ђипа – скаче. Славе Никољдан.

У Дробњачкој Мали су:

Дробњаци су се доселили из београдског округа а тамо из Црне Горе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Стојковићи су из крушевачког округа. Оволико их је било и када су се доселили, те се прича да су проклети и да се с’тога не множе. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

У Топаловицкој Мали су:

Топаловићи* су досељени из крушевачког округа а старином из Топлице, славе Пантелијевдан.

*Овако су названи по неком њиховом претку, коме су Турци исекли ноге до колена и руке до лаката, те су га због тога звали Топалом. То је, веле, било приликом отправљања неког посланства од стране Кнеза Милоша Турцима у Зајечар. Ту Турци све посланике исеку, само овај неким чудом преживи. Отуда га је донео кући на леђима у котарици један његов побратим.

Рњићи су непознатог порекла. Славе Никољдан.

У Чабрицкој Мали се налазе:

Чабрићи су се доселили из неког села Чаброва на Косову због чега носе овакво презиме. Има их у Варварину. Славе Илиндан.

Вукањићи су се доселили из Вукање на Јастрепцу, славе Томиндан и Томину Недељу.

Село слави Младенце а заветује и то тек у најновије време Мали Спасовдан – ради здравља стоке.

Постоји једно гробље, које је близу, управо изнад Дробњачке Мале.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.