Порекло презимена, село Врлане (Свилајнац)

Порекло станоништва села Врлане (по књизи Врлан), општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села. 

Село је на заравни испод Хума, коју на истоку просеца поток Шоборка, а на западу Хумски Поток.

Воде.

Изврои су: Кладенац и Стублина.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Хум (Ум), Лећиште, Шоборка, Дедин Поток, Криве Њиве, Јаме, Тополе, Велике Ћелије (где се налазе римски новац), Мале Ћелије, Пландиште, Хумски Поток, Обложине, Подруми, Брестак и Орешак.

Тип села.

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има 55 кућа и 9 родова. Године 1819. у селу је било 16 кућа и 44 пореске главе, а 1870. година 45 пореских глава.

Старине у селу.

У Великим Ћелијама и у Орешку се налази новац и рбине од посуђа. На Врланском Хуму (Уму) је велики камен, за који се прича да га је бацио Краљевић Марко. Ту је испод једне плоче и дубока рупа, за коју народ мисли, да је био бунар Кнеза Лазара. Изгледа да је то било рударско окно. У Великим Ћелијама је и „подрум Кнеза Лазара“, што ће свакако бити остатак од старог рудника.

 

Постанак села и порекло становништва.

Мисли се да је старо село било у Великим Ћелијама, па се отуда преместило. Када је то било – не зна се. Биће да је у Великим Ћелијама некада било рударско насеље.

У Горњој Мали су:

–Миловановићи, славе Јовањдан. Они су старинци.

–Петровићи, славе Никољдан. Дошли су из Тимочке Крајине.

–Стојановићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се са Косова.

–Богосављевићи, славе Лучиндан. Доселили су се из Тимочке Крајине.

У Доњој Мали су:

–Ђурђевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Књажевца.

–Стојановићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Тимочке Крајине.

–Ошљанци, славе Никољдан. Дошли су из Ошљана у Тимочкој Крајини.

–Стојановићи други, славе Св. Василија – Нову Годину. Доселили су се из из Житковца код Алексинца пре 30 година.

–Ђорђевићи, славе Симеундан. Предак дошао из Грабовца као домазет.

Сеоска слава је Мали Спасаовдан, четвртак по Вазнесењу а заветине су Благовести и Маркован.

 

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

*

Савремено стање у селу Врлане:

Врлане (385 ст.), ратарско-сточарско (51,2% аграрног становништва) сеоско насеље збијеног типа, на (205 m) изворишним странама периодичног Селског потока, у подножју Врпанског хума (390 m), с обе стране сеоског пута према Грабовцу, 10 km југоисточно од Свилајнца. Површина атара износи 432 ha, а насеља 70 hа.

Помиње се и под именом Врлан (1921).  Подељено је на два “краја”: Горњи и Доњи.

По предању, припада старим насељима. Првобитно село (рударско насеље) формирано је на локалитету Велике ћелије, где се налазио и “подрум кнеза Лазара”, одакле је премештено на садашњу локацију. Током историје има променљиву насељеност (1819. – 16 кућа и 44 пореске главе, 1870. – 45 пореских глава, 1921. – 50 домова и 350 житеља итд.).

Пре Другог светског рата представља заселак Грабовца.

Становништво је српско (слави Св. Јована Крститеља, Св. Николу и др.; сеоска слава Мати Спасовдан), староседелачко и досељено са Косова, из Тимочке крајине, околине Алексинца и др.

Струју добија 50-их год. ХХ века, а водом се снабдева преко сопствених водовода (90,8% домаћинстава) и из копаних бунара (9,2%).

Има четвороразредну ОШ (одељење ОШ “Јован Јовановић Змај“ из Свилајнца) у којој према тренутном стању (из 2017. године) нема ниједног жака…

Најпознатија личност родом из овог села је  Дража Глигоријевић који је са Иваном Бабејићем чинио озлоглашени пар “Последњих хомољских хајдука”. Дража Глигоријевић се конкретно спомиње и у књизи нашег познатог публицисте, писца и новинара Марка Лопушине у књизи “Најзагонетније Југословенске убице”. Не зна се где му је гроб, претпоставља се да је убијен у Нишу. У селу има његових потомака.

У књизи “Жртве лагера Ниш” (1941-1944), (Нишки културни центар, 2014, стр. 136) стоји следећи навод о Дражи Глигоријевићу:

Глигоријевић Дража, земљорадник из села Врлане код Свилајнца, рођен између 1890. и 1900. године. Био је са Иваном Бабејићем најпознатији предратни разбојник – хајдук у Краљевини Југославији (извршио преко 300 прекршаја), због чега је уцењен од власти на 100.000 динара. После хапшење осуђен на казну смрти. Из затвора у Јагодини, пребачен је у нишки Срески затвор одакле су га Немци окованог отерали и стрељали 22. септембра 1941. године на Делијском вису. Име му је било истакнуто на излепљеним плакатима 24. септембра 1941. године. Писало је да је стрељан као комуниста.

У селу Врлане постоји фудбалски клуб  “Хум” из Врлана, који је био освајач Општинске лиге и у једном периоду је играо у вишем рангу такмичења. Клуб је реорганизован 2006. године, али данас више није у погону.

На брду Хум се налази мала црква познатија као “Црквина” коју су саградили мештани Врлана и околних села. На Мали ускрс, Врланци и становници околних села који се налазе у близини Хума, посећују цркву.

Према неким причама старијих мештана, сматра се да је у близини постојало село које се називало Јанково јер се налазила грнчарија по оближњим пољима. А и данас један део Врланског атара мештани називају “Јанково”.

Према локалним предањима, село Врлане је настало тако што је извесни Мијат, тражио неприступачан крај како би био ван домашаја друмских разбојника, лопова, војске и тако је настало Врлане.

Село Врлане је у оба светска рата давало војнике, као и носиоце Албанске споменице.

Највећи број становника у селу Врлану је био 453 и то према попису из 1961. године. Данас у селу према последњем попису становника из 2011. године, има само 173 становника, са даљом тенденцијом пада.

У селу живе следећи родови: Здравковић, Младеновић, Милојковић, Лазић, Вићентијевић, Вукчевић.

Једини оџачар у целом Свилајначком крају, долази управо из Врлана, зове се Миодраг Вукчевић, о њему су писале и Вечерње новости.

Због конфигурације терена и самог географског положаја, амбијент у коме се налази село је идеално за бављење ловом, што становници Врлана обилато користе.

ИЗВОРИ: Географска енциклопедија насеља Србије; Жртве лагера Ниш 1941-1944; мештани Врлане.