Порекло презимена, село Доњи Крчин (Варварин)

9. новембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Доњи Крчин, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Доњи Крчин, фото Радослав Бркић
Доњи Крчин, фото Радослав Бркић

Положај села.

Село се налази на левој обали Калинићске Реке, у једној страни или пропланку благог нагиба. Цело село је окренуто југу. Кад се река излије чини штету кључу. На реци има неколико воденица.

Воде.

Село пије понајвише бунарску воду. Постоји само један извор, звани Бубан, близу Радосављевицке фамилије. Овај извор никада не пресушује.

Земље и шуме.

Већи део сеоског атара је састављен од слабе земље – полњаче и камените прљуше. Најбоља земља је поред реке а нарочито су добре њиве и ливаде у Крчинском Пољу, које се налази на десној обали реке, између Карановчића, Тољевца и овог села. Ово поље је дугачко око 4 а широко више од два километра.

Шуме има доста, али је већином ситна. У месту званом Дубоки Поток општинма има 10 хектара шуме од којих приход иде у општинску касу.

Тип села.

Село је збијеније од Средњег и Горњег Крчина. Између кућа је просечно одстојање 50-60 метара. Село се дели на фамилије.

У селу је 63 куће и 84 пореске главе.

Име селу.

Како је ово село добило име види се у тексту за Средњи Крчин.

Постанак села и порекло становништва.

Стари људи причају како су слушали од дедова да су они запамтили када је у сва три Крчина постојала само једна кућа. То ће свакако бити за време Кочине Крајине, када су готово сва села у овом делу Темнића расељена. Најпре је насељен Средњи потом Доњи и на крају Горњи Крчин. Није било случајева пресељавања из једног у други Крчин.

У селу су ове породице:

Маричићи су из Голаче у Топлици, славе Никољдан.

Радосављевићи и Андрејићи су досељени из Срема, славе Никољдан.

Милићи су из околине Врања, славе Никољдан.

Вељковићи су из Топлице, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Љутићи су из Ратара код Параћина, славе Стевањдан.

Перићи су из Срема, славе Никољдан.

Васићи су од Мишића из Карановчића, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.

У селу је неколико дућана, једна механа, школа и судница.

Сеоска слава је Св. Никола Млади, а заветина Макивеја – за здравље стоке.

У селу је само једно гробље које се налази у дну села, до саме сеоске механе.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Bojan Marinkovic

    Selo je bilo naseljeno jos u srednjem veku. Prvo pominjanje u Turskom popisu 1528 godine. Pominje se kao napusteno (mrtvo) naselje Kercin . Verovatno je naselje bilo naseljeno pa ponovo raseljeno krajem 17 veka kada se raseljava i stanovnistvo okolnih mesta. Ponovno naseljavanje je pocelo oko 1741 godine i tada je naseljen deo oko usca Krusevickog potoka u Kalenicku reku.Poreklo imena sela je tesko rastumaciti jer ne postoji legenda prenosena kroz narod , jer je ime prezivelo vise raseljavanja i dugo bilo napusteno.Ime se prenosilo turskom administracijom pa time verovatno i iskrivilo.Danasnje ime je dobilo tek naseljavanjem pocetkom 19 veka, prvo 1806 iz Vranja, Leskovackog kraja i Toplice a 1809 iz Zupe i Krusevackog kraja. Tada su naseljena i okolna sela Toljevac , Pajkovac i Karanovcic (u njemu je ostalo i nesto starosedelaca 5 kuca) . Osim Male krusevice. A zbog razudjenosti je Krcin dobio Donji i Gornji a u jednom trenutku i Srednji Krcin , taj se naziv u narodu i danas koristi. Otuda tri Krcina.