Порекло презимена, варошица Сопот (Београд)

17. августа 2014.

коментара: 1

Порекло становништва варошице Сопот, градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Sopot

Положај насеља.

Варошица Сопот је у котлини, управо овде је мало више проширена долина потока Сопота. Куће су са обе стране потока. Већи део варошице је на десној обали. На левој обали има кућа до среског расадника, одакле настаје село Ропочево.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

Сопот је новије насеље. Лангер је на карти уцртао и унео само Sopot Bach. Описујући бој на Сопоту, Петар Јокић наводи „да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту. Ту је тада био такав луг, да је наших десет могло дочекати сторину Турака“. На друму који из Београда преко Ропочева и Сопота, затим преко Неменикућа и Кораћице води за Тополу и даље, најпре је била подигнута механа „шидрралија“; сав остали простор био је ненасељен и припадао је Ропочеву. Доцније, око 1838. године, уместо оне старе подигнута је нова механа, која и данас постоји, само преправљена, својина Стеве Милошевића. Саграђен је и срески конак, који је изгорео 1888. године Из суседних села, поглавито из Ропочева и Неменикућа, почели су се појединци досељавати и тако је формирано ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу. До 1905. године Сопот и Ропочево су чинили једну општину а те се године Сопот одвојио. И сада је заједничко гробље за ова два насеља.

Родови:

Мајсторовићи, славе Митровдан.

Васићи, Никољдан.

Синђелићи, Трифундан.

Жујовићи, Аранђеловдан.

Поповићи, Никољдан.

Радомировићи, Никољдан.

Радосављевићи, Ђурђевдан.

Ивковићи, Ђурђиц.

Антонијевићи, Лазаревдан.

Ковачевићи, Јовањдан.

Јанићи, Митровдан.

Великићи, Ђурђиц.

Сви су дошли из Ропочева и поглавито су трговци, кафеџије и занатлије.

Из Неменикућа су дошли:

Милошевићи, славе Аранђеловдан.

Ђурићи, Ђурђиц.

Јовановићи, Јовањдан.

Ђорђевићи, Аранђеловдан.

Прокићи, Ђурђевдан.

Николичићи, Никољдан.

Јешићи, Ђурђиц.

Поглавито су занатлије и трговци. Из осталих космајских села:

Милинковићи си из Дучине, славе Јовањдан.

Жујовићи су из Рогаче, Аранђеловдан.

Јовановићи, Никољдан;

Трајковићи, Јовањдан и;

Тодоровићи, Стевањдан су из Стојника.

Пантићи су из Парцана, славе Аранђеловдан.

Животићи, славе Јовањдан и:

Митићи, славе Аранђеловдан су из Поповића.

Живојиновићи су из Амерића, славе Стевањдан.

Из Баба су:

Милинковићи, Трифундан.

Радојевићи, Јовањдан.

Симићи, Никољдан.

Новичићи, Аранђеловдан.

Павловићи су из Лисовића, не каже се коју славу славе.

Димитријевићи су из Међулужја, славе Ђурђиц.

Радовановићи су из Кораћице, славе Ђурђиц.

Јанковићи су из Влашке, славе Јовањдан.

Николићи су из Мале Врбице, славе Ђурђиц.

Николићи су из Јеленца у Јасеници, славе Никољдан.

Јанковићи су из Пожаревца, славе Св. Петку и;

Церовићи, не каже се ништа за славу.

Ђурићи су из Винче у Јасеници, славе Лучиндан.

Анђелковићи су из Соко Бање, славе Мратиндан.

Чарапићи су из Белог Потока, славе Ђурђиц.

Михаиловићи су из Јагодине. Славе Аранђеловдан.

Марковићи су из Шепшина, славе Никољдан.

Копчићи су из Ужица, славе Никољдан.

Симићи су из Београда, славе Ђурђевдан.

Из Баната су:

Јовановићи, славе Никољдан и;

Стефановићи, славе Ђурђевдан.

Из Тетова су:

Михаиловићи, славе Никољдан и;

Јовановићи, славе Никољдан.

Из Македоније су:

Ђорђевићи, славе Стевањдан;

Плавше су из Љубљане.

Из Грчке су:

Димитријевићи, славе Св. Цар Константин и Царица Јелена.

Николајевић, славе Св. Танасије.

Анастасијевић, Св. Цар Константин и Царица Јелена.

Поповићи су из Врховина у Лици, не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. vojislav ananić

    СОПОТ

    У Сечи, око извора Гајић и шире, постоје трагови неолитског насеља. Драгомир Маричић, који се аматерски бави археологијом, приметио је занимљиве детаље па је 1964. године позвао археолога Гордану Марјановић. Она је прегледом ископина констатовала са се у Сечи налази локалитет неолитске културе стар од шест до десет хиљада година. Драгомир Маричић је нашао камену секиру коју је изорао његов стриц Радоје. Сада се тај предмет налази међу експонатима Градског музеја у Београду.
    Трагова античких насеобина на тлу Сопота (Ропочева) има више али нису довољно проучени.
    У Дрвнику се на великој површини налазило античко насеље. Ту се и сада налази чесма са истоименим називом чији извор је каптиран у римско доба, а из исте каптаже долази вода и у садашњу чесму. На овом локалитету пронађен је римски новац из другог века наше ере и један клесањем издубљен камен који је служио као саркофаг.
    У Вртачама, на Великој Капији, па и у самом центру Сопота приликом рашчишћавања плаца за подизање стамбене зграде пронађени су камени лавови, урне, остаци канализације, много керамике итд.
    Настанак
    Зачетак насеља Сопот је механа код извора Сопот, саграђена 1823. године по налогу Кнеза Милоша Обреновића. Ова механа била је направљена од дрвене грађе и покривена шиндром. Механа је служила као преноћиште на путу за Београд.
    Кнез Милош је 1830. године заповедио званичним писмом капетану Јовану Вићентијевићу да му у Сопоту начини неколико колиба ради преноћишта. Колибе су саграђене (плац среске зграде, данас зграда Скупштине општине Сопот), те је кнез Милош са својом пратњом ноћивао када је прелазио из Крагујевца у Београд или обратно. Прво помињање Сопота као места налазимо 1832. у писму туријског капетана Николе Катића кнезу Милошу у Крагујевац којим преноси молбу три села туријске капетаније за помоћ ради довршавања цркве у колубарском делу Шумадије чију је градњу Кнез одобрио. Кнез Милош је 1836. заповедио старешини среза космајског Лазару Ивановићу Брки да му на месту где су колибе начини конак по плану који му је послао. Конак је саграђен од дрвеног материјала, патосан циглом, а састојао се из две собе, једном оџаклијом и кафе оџаком. Посебно је направљен ар за коње.
    По дозволи кнеза Милоша подигнута је 1838. на месту механе, нова механа са аром. Око ове механе и конака кнеза Милоша настаје насеље Сопот.
    Сопот се споро развија до последње деценије 19. века, али захваљујући централном положају у срезуКосмајском, што је у ондашње време био раскрсница многих путева (за Тополу, Буковичку бању, Аранђеловац, Стојник, Београд), као и постојање конака кнеза Милоша у њему (правитељствене куће) узетог за среску канцеларију, Сопот је од 1842. стално седиште (столица) среза Космајског.
    Сопот постаје насеље у другој половини 19. века, тачније од 1860. године. Око 1857. године Прока Недељковић, ћурчија из Београда отворио је радњу у Сопоту, а 1859. дозвољено је Обраду Мајсторовићу да отвори дућан у својој кући у Сопоту (кућа се налазила на месту данашње робне куће).
    Молба Ропочевачке општине да се Сопот прогласи за варошицу 1882. године одбијена је с образложењем да Сопот нема услове да буде варошица по свом положају. Сопот се налази у котлини па се не може ширити, чинило се тадашњем среском начелнику Ђорђу Недићу, који је поводом молбе дао негативно мишљење, па је молба одбијена.
    Године 1891. поднела је Општина по други пут молбу да се Сопот прогласи за варошицу. Иницијатори ове молбе били су угледни сопотски трговци Љуба Николић, Обрад Мајсторовић и Глиша Новичић.
    Повод је уствари био решење Народне скупштине којим се ограничава продаја многих артикала по сеоским дућанима, којим је био угрожен опстанак тих дућана.
    Одбор и Збор су подржали молбу са потписом 222 грађанина упућену министру унутрашњих дела који је потом тражио да се испитају све прилике овог места (економске, здравствене и социјалне) пре него што донесе одлуку.
    Варош
    Молба је позитивно решена 1893. када Краљ Александар Први Обреновић издаје указ којим се Сопот проглашава за варошицу.
    Извор: Интернет