Порекло презимена, село Стојник (Сопот, Београд)

20. августа 2014.

коментара: 0

Stojnik, crkvaПорекло становништва села Стојник, градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Стојник је на рипањској површи, коју су испресецали потоци Ајдуковац (Ерчић), Божански Поток и Лесковац, који чине Кључеве. Од Кључева и Дучинског Потока постаје Стојничка Река.

Воде.

Главнији су извори: Чесма, Топлик, Ћелеминац, Врбовац, Скупаја, Водица, Боговица и Ајдуковац.. Извор Живиница сматра се да је лековит, ту долазе жене о Ђурђевдану и врачају.

Земље.

Делова атара су: Градиште, Лесковац, Требежине, Парлог, Стануждина, Рудине, Ћуковац, Ћемелинац, Топлик, Костенац, Просијана, Сламњаке, Ћосино Поље, Џоринац, Скупајица, Јалова Лука, Засаде, Смрдан, Боговица, Трчинога, Кошариште, Зорољин, Морак, Џидов Кључ, Аљаје, Пећчине, Кључеви, Ајдуковац, Тамничина, Ражњеви и Мекоте.

Тип села.

Село се дели на Старо Село, Божаново и Бањицу. Ови крајеви даље се деле у џемате по родовима који у њима живе.

Старине у селу.

У „Старом Селу“ има трагова од ранијег гробља које зову „Гробљице“. У атару је северно од села „Градиште“, где се налазе трагови старог насеља.

 

Постанак села и порекло становништва.

По предању село је најпре било у „Старом Селу“ а доцније у „Дубокој Јами“, у изворном делу потока Врбовца, у чијој је близини данашње гробље. На овоме су месту били стара црква и школа. Доцније су се, „због чуме која је свет затирала“ преселили на данашња места и подигли мале колине у којима су становали.

Лангер помиње у београдском дистрикту Stojnik, а и на карти где је унео под именом Stonik. Године 1732. Стојник је имао 30 кућа. Првих десетина 19. века село је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. године 38, а 1822. године 44 куће. Године 1846. је имало 79 кућа и припадало је срезу туријском. Године 1921. у селу је било 228 кућа.

За најстарије родове у селу се сматрају Бедићи и Вукотићи.

Бедићи (Томашевићи), славе Томиндан. Старац Милош Илић од 80 година прича да је у Стојник први дошао неки Јагар из Сјенице. Јагаров син или унук је Радован „Беда“, од кога су Бедићи, који су некада били врло моћни и богати. Бедићима их, веле, зову због тога, што је њихов предак Радован био „беда“ за село. Био је, кажу, моћан и бесан, отимао је новац и имање и од Срба и од Турака. Код Турака је опадао (вероватно цинкарио, оп. Милодан) и Србе и Турке и њему се све веровало. Причају да је овако радио: Неки од Срба искрчи и истреби шуму и спреми за орање. Кад Радован то види, узме плуг и пооре крчевину, и тако је присвоји. Да би га се ослободили, многи га почну окумљивати, те је тако имао много кумстава. Да би се ослободио многих кумова, Радоован је Столу „Бугарину“, за кога је удао кћер, „предао половину кумства“.

Вукотићи (Марковићи, Мијаиловићи и Кузмановићи), славе Никољдан. Стојко, чукундеда Глигорију Вукотићу од 78 година дошао је одмах после Јагара од Бијелог Поља у Полимљу.

За овима су се доселили:

Бранковићи (Милутиновићи, Пантелићи, Јанковићи, Павловићи, Живановићи, Урошевићи, Радосављевићи, Николићи и Мијатовићи), славе Ђурђевдан. Предак Бранко са четири сина дошао је такође од Бијелог Поља и населио се у Дубокој Јами, одакле се доцније због чуме преселио на данашње место.

Игњатовићи (Поповићи, Путићи и Миланковићи), славе Ђурђевдан. Род су Бранковићима.

Јеринићи, славе Никољдан. Пре 160 година су њихови стари побегли од Бијелог Поља – Сјенице због турског зулума.

Максићи, славе Никољдан. И они су од Бијелог Поља. Преци Степан и Стеван су били имућни сточари. Турци су извршили насиље над њиховим женама, због чега их они побију, оставе кућу и дођу у Стојник. Куће су им прво биле Џоркаду (?). У матици су славили Лазаревдан, па су славу променили да их Турци не би пронашли.

Ивановићи (Дабићи), славе Никољдан. Род су Максићима, потомци једног од Степанових синова.

Андрићи (Цветковићи), славе Марковдан и Ђурђиц. Воде порекло од неког Андреје, који је пре 100-120 година из Дражња (грочански срез) дошао жени (Милици) у кућу. Андреја је погинуо на Засавици. Милица се преуда за неког Цветка „Вла“ из околине Пожаревца. Андреја је оставио сина Јована, а овај четири сина, од којих је сада жив само један (Андрић). Од Цветка и његових потомака су Цветковићи. Имају рођаке у Дражњу, Дедиће и Марковиће, који су пореклом из Херцеговине.

Антонијевићи, славе Никољдан. Претка Антонија довео је из Горачића у Драгачеву Вукосав, предак Вукосављевића.

Вукосављевићи (Милосављевићи), славе Никољдан. Прадед Вукосав са три брата дошао је из Горачића у Драгачеву око 1830. године. У Горачићу се презивају Поповићи.

Маринковићи, славе Никољдан. Предак је пореклом из Драгачева.

Деспотовићи (Павловићи и Танасковићи), славе Стевањдан. Пре 100 година су се доселили „од Рудника“.

Јовановићи (Милићи), славе Никољдан. Чукундеда се звао Милија и по њему се презивају Милићи.

Бугарчићи (Столићи), славе Никољдан. Предак Столе „Бугарин“ дошао је „из јужних крајева“. Овде се оженио ћерком Радована „Беде“.

Ђурђевићи (Белопољци) су од Бијелог Поља у Полимљу.

Кузмановићи, славе Никољдан. Они су род са Вукотићима.

Петровићи, славе Јовањдан. Преци Сава и Тодор дошли су пре 50 године из Бијељине у Босни – Семберији.

Стојичићи, славе Јовањдан. Предак дошао као радник из Бугарске.

Милићевићи, славе Лучиндан. Пореклом су из околине Ужица. У Дучини су им род Даниловићи.

Пантићи (Сретеновићи), славе Св. Враче. Доселили су се из Драгачева.

Милосављевићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Неваде у таковском срезу.

Непознатог порекла су:

Ивковићи (Љубисављевићи) – славе Велику Госпојину.

Аћимовићи (Митровићи) – Ђурђиц

Даниловићи (Милинковићи) – Никољдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.