Порекло презимена, село Слатина (Сопот, Београд)

17. августа 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Слатина, градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Кроз село протиче Дубоки Поток, лева притока Стојничке Реке. Границе села, по „Списку Алије Нахије Београдске“ су „од Зверољинске капије поврх точке на гробове у ком су Турци… из Виковаца на коље набили, на Миланов виноград, на Округлу Пољану, на Простругу, на Запис у реку, на стару Сибничку Воденицу реком Стојничком на врбик, на надоране њиве, на Бучинац на трокраку границу опет у капију“. Величина села је у дужину и ширину пола сата хода.

Воде и име селу.

Село се служи водом са Савковића Бунара, Селког Бунара и Слатинског Точка. У Сланим Барама на неколико места извире бљутава слана вода. По овим изворима село је добило име.

Земље.

Имања су на местима: Вутара, Бучје, Зоролјин, Потес, Гај, Урвача, Сувача, Мали Точак, Грабови, Ћерам и Равнице.

„На овој Алији налази се свега ораће земље 59 дана, завате 13 дана, косанице 86 коса и винограда 18 мотика; жирородне горе врло ретко има, по где који грм или шеварица, земља је посредствена. У време када је ова Алија спахији принадлежала плаћали су Сибничани 40 а Сојичани 18 гроша“

Тип села.

Слатина се дели на Милекића и Савковића Крај који су раздвојени потоком Саставци.

Постанак села и порекло становништва.

Слатина је новије насеље, раније је ту била алија које се, по предању, звака Цукићева Алија. У списку свих Алија у Нахији Београдској (писано на старословенском, слободан превод, оп. Милодан) под бројем 16 помиње се Алија Слатина.

Преци данашњих становника били су кирајџије и овуда су пролазили, идући за Београд, где су превозили бели смок, пршуту, катран и др. Пошто је била „питомина“ и ненасељен простор, решили су да се овде настане За ово су добили дозволу спахије, али их Сибничани и Стојничани нису пуштали пошто су они држали ову Алију и то спахији плаћали. Ипак су успели и први су се населили Савко, предак Савковића и Вулета, предак Вулетића. Потом су дошли Васиљевићи, Дамњановићи и остали. Како им је атар био мали, молили су спахију да га прошири до потока Сеоне. „Подмитили су спахију“ и он једнога дана узјаше коња и каже: „куда прођем ту је синор“. Тако су добили данашње границе сеоског атара.

Слатина је 1846. године имала 10 кућа и припадала је туријском срезу. Данас има око 50 кућа. Са Бељином, Манићем и Рожанцима чини једну општину.

Савковићи, славе Ђурђевдан. Прадед Савко је дошао из Малог Села, засеока Заграђа у Качеру. У Малом Селу имају рођаке Даниловиће и Богдановиће, које је Карађорђе 1809. године доселио из Дренове, срез ужички. Зову их „Еровима“ и дирају их овако:

„Из Слатине је отишло 70 коњаника на Косово и тамо изгинули да би дошли Ерови да се населе“. Са Савковићима су род:

Лукићи и;

Милићи.

Вулетићи, славе Алимпијевдан. Поменути предак Вулета доселио се из Теочина – таковски срез и „захватио“ најбољу земљу. С њима су род:

Ђокићи.

Васиљевићи (Петровићи), славе Никољдан. Старином су из Коштунића – таковски срез.

Дамњановићи, славе Аранђеловдан. Деда се доселио из Горњих Бањана, таковски срез.

Милекићи (Милановићи), славе Аранђеловдан. Браћа Милека, Милан и Панта дошли су 1823. године из Горњих Бањана – таковски срез. Милека и Милан се настане овде а Панта оде у Манић (Пантићи).

Милановићи (Станићи), славе Јовањдан. Њихови стари су овде дошли из Сибнице – Космај, пре 70 година.

Ковачевићи, славе Аранђеловдан. Тома „пинтер“ дошао је пре 40 година из Краварице у Драгачеву.

Адамовићи, славе Никољдан. Предак из Тулежа, колубарски срез, дошао у кућу Панте Милића.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.