Poreklo stanovništva sela Slatina, gradska opština Sopot – Grad Beograd. Prema knjizi Borivoja Drobnjakovića „Kosmaj“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Kroz selo protiče Duboki Potok, leva pritoka Stojničke Reke. Granice sela, po „Spisku Alije Nahije Beogradske“ su „od Zveroljinske kapije povrh točke na grobove u kom su Turci… iz Vikovaca na kolje nabili, na Milanov vinograd, na Okruglu Poljanu, na Prostrugu, na Zapis u reku, na staru Sibničku Vodenicu rekom Stojničkom na vrbik, na nadorane njive, na Bučinac na trokraku granicu opet u kapiju“. Veličina sela je u dužinu i širinu pola sata hoda.
Vode i ime selu.
Selo se služi vodom sa Savkovića Bunara, Selkog Bunara i Slatinskog Točka. U Slanim Barama na nekoliko mesta izvire bljutava slana voda. Po ovim izvorima selo je dobilo ime.
Zemlje.
Imanja su na mestima: Vutara, Bučje, Zoroljin, Potes, Gaj, Urvača, Suvača, Mali Točak, Grabovi, Ćeram i Ravnice.
„Na ovoj Aliji nalazi se svega oraće zemlje 59 dana, zavate 13 dana, kosanice 86 kosa i vinograda 18 motika; žirorodne gore vrlo retko ima, po gde koji grm ili ševarica, zemlja je posredstvena. U vreme kada je ova Alija spahiji prinadležala plaćali su Sibničani 40 a Sojičani 18 groša“
Tip sela.
Slatina se deli na Milekića i Savkovića Kraj koji su razdvojeni potokom Sastavci.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Slatina je novije naselje, ranije je tu bila alija koje se, po predanju, zvaka Cukićeva Alija. U spisku svih Alija u Nahiji Beogradskoj (pisano na staroslovenskom, slobodan prevod, op. Milodan) pod brojem 16 pominje se Alija Slatina.
Preci današnjih stanovnika bili su kirajdžije i ovuda su prolazili, idući za Beograd, gde su prevozili beli smok, pršutu, katran i dr. Pošto je bila „pitomina“ i nenaseljen prostor, rešili su da se ovde nastane Za ovo su dobili dozvolu spahije, ali ih Sibničani i Stojničani nisu puštali pošto su oni držali ovu Aliju i to spahiji plaćali. Ipak su uspeli i prvi su se naselili Savko, predak Savkovića i Vuleta, predak Vuletića. Potom su došli Vasiljevići, Damnjanovići i ostali. Kako im je atar bio mali, molili su spahiju da ga proširi do potoka Seone. „Podmitili su spahiju“ i on jednoga dana uzjaše konja i kaže: „kuda prođem tu je sinor“. Tako su dobili današnje granice seoskog atara.
Slatina je 1846. godine imala 10 kuća i pripadala je turijskom srezu. Danas ima oko 50 kuća. Sa Beljinom, Manićem i Rožancima čini jednu opštinu.
–Savkovići, slave Đurđevdan. Praded Savko je došao iz Malog Sela, zaseoka Zagrađa u Kačeru. U Malom Selu imaju rođake Daniloviće i Bogdanoviće, koje je Karađorđe 1809. godine doselio iz Drenove, srez užički. Zovu ih „Erovima“ i diraju ih ovako:
„Iz Slatine je otišlo 70 konjanika na Kosovo i tamo izginuli da bi došli Erovi da se nasele“. Sa Savkovićima su rod:
–Lukići i;
–Milići.
–Vuletići, slave Alimpijevdan. Pomenuti predak Vuletadoselio se iz Teočina – takovski srez i „zahvatio“ najbolju zemlju. S njima su rod:
–Đokići.
–Vasiljevići (Petrovići), slave Nikoljdan. Starinom su iz Koštunića – takovski srez.
–Damnjanovići, slave Aranđelovdan. Deda se doselio iz Gornjih Banjana, takovski srez.
–Milekići (Milanovići), slave Aranđelovdan. Braća Mileka, Milan i Panta došli su 1823. godine iz Gornjih Banjana – takovski srez. Mileka i Milan se nastane ovde a Panta ode u Manić (Pantići).
–Milanovići (Stanići), slave Jovanjdan. Njihovi stari su ovde došli iz Sibnice – Kosmaj, pre 70 godina.
–Kovačevići, slave Aranđelovdan. Toma „pinter“ došao je pre 40 godina iz Kravarice u Dragačevu.
–Adamovići, slave Nikoljdan. Predak iz Tuleža, kolubarski srez, došao u kuću Pante Milića.
IZVOR: Borivoje Drobnjaković – Kosmaj. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)