Порекло становништва села Рајковац, градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Рајковац је на пиносавској површи. Од Младеновца је одвојено реком Серовом. Дели се на Ерски и Доњи Крај.
Воде.
Главнији извори су: Селиште, Селски Бунар и Ковачевчић. У току рата су војници овде, као и у селу Бабама, подигли неколико лепих чесама.
Земље.
Имања су на местима: Врба, Речица, Поља, Атменовац, Трстена, Гајчић, Серова, Парлог, Риловица, Гај, Водице и Банково Брдо.
Старине у селу.
У Селишту, где је данашње гробље, има надгробних плоча од „Маџарског Гробља“.
Постанак села и порекло становништва.
Село је улазило у састав Вићентијеве кнежине и имало је 1818. године 13 а 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 27 кућа а према попису 1921. године у селу је постојало 120 кућа.
О оснивању и имену села исто је предање као и у Влашкој. По предању село је најпре било у Трстени, преко железничке пруге и реке Луга. А имања су имали на месту где је данас село. Како су сељаци из Младеновца и Влашке хтели да им заузму имања, спахија их позове да дођу на имање и да се населе.
–Пајићи (Павловићи, Милосављевићи и Живковићи), славе Ђурђевдан. Они спадају у најстарије родове овог села. Из Трстене су дошли и населили се у Доњи Крај. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“, знају да кажу мештани овог села.
–Субићи (Миленковићи), славе Лучиндан. И они су раније становали у Трстени, па су отуда дошли на данашње имање. Старином су „од Косова“, одакле се доселио њихов прадед. У Биновцу (смедеревском) су им род Суботићи. Са Субићима су род:
–Јеремићи;
–Баба Радићи и:
–Мијаиловићи.
–Жујовићи, славе Аранђеловдан. Род су Жујовићима из Неменикућа.
–Милошевићи (Црногорци), славе Лучиндан. Предак Милош је пре 80-90 година дошао из Жупе у Црној Гори. Станују у Ерском Крају.
–Илићи (Батићи), славе Ђурђиц. Милоша, оца човеку од 80 година, довела је мати, које се овде преудала, из Тополе у Јасеници, где су им рођаци Ивовићи, старином од Сјенице.
–Јакшићи, славе Ђурђиц. Деда Стојан дошао као слуга из Драгачева.
–Арсићи су од Сјенице, славе Никољдан.
Цигани-Роми:
–Стефановићи, Марковићи, Радосављевићи и Симићи, славе Св. Петка и Никољдан. Били су чергари. Најпре су становали у Пресекама. Занимају се земљорадњом и свирачином. Станују у засебном крају.
–Матићи, славе Никољдан. Доселили су се пре четири године из Копљара у Јасеници.
Непознатог су порекла:
–Радишићи – славе Аранђеловдан. Само знају да су, пре него што су дошли на данашње место, њихови стари становали у Трстени.
–Пантићи (Васиљевићи и Никодијевићи) – славе Ђурђевдан.
–Ђурићи – славе Ђурђевдан.
–Илићи (Вујичићи) – славе Никољдан.
–Ђорђевићи (Ђокићи) – славе Никољдан.
–Окетићи – славе Никољдан.
–Живковићи – славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
26. август 2019. у 19:48
Marko Zivkovic
Postovani,
Nisam siguran zasto pise Pajici (Pavlovici, Milosavljevici, Zivkovici) kojima je “pevac prvi zapevao u selu”. Moguce da gresim ali ta 3 prezimena bi trebalo da su od Dobrica. Pavle Dobric, Milosav Dobric i Zivko Dobric. Na koji nacin bi mogao da dodjem do podataka pre ta 3 brata (Dobric), otac, deda… Da li su iz Trstene ili Vlaske ili odakle su i kad dosli. Oni su verovatno 1700 i neke godine rodjeni.
26. јул 2023. у 08:54
Драган
Марко,као дете сам слушао приче од своје пра бабе и бабе у разговору са својим комшиницама, да су те људе и оне звале Пајићи.Колико знам сада у овом месту има код ресторана ДАШЧАРА једна кућа,ја човека знам као Мика и превозник је,па ето можеш ако икако може да ти помогне и њега питати.Сада колико знам су Павловићи а Рајковчани их даље називају Пајићи.
7. октобар 2023. у 13:12
Marko Zivkovic
Dragane,
Hvala puno! Ni na koji nacin nisam mogao da stignem dalje od Jevrema Zivkovica do kog se lako dodje i na samom Rajkovackom groblju. A rodjen je 1835. Ovo mi je prva informacija o necemu pre njega tj. da smo nazivani Pajici pa cu probati na taj nacin nesto vise da saznam. Hvala jos jednom.
Pozdrav,
Marko
16. март 2025. у 15:33
Филип
Поред књиге Миладина В. Арсића – Хроника села Рајковца, постоји и књига Радмила М. Петровића – Космајски Вилајет: од деспотовине до кнежевине (имају примерак у библиотеци у Младеновцу). У тој кљизи Радмило наводи да су једног рода Павловићи, Лукићи, Живковићи, Милосављевићи као и Никодијевићи, Васиљевићи, Пантићи и Ђурићи. Колико сам ја разумео из те књиге Милош Добрић је имао два сина Стојана и Станка (у попису из 1741. г Стојан је уписан као кнез ). Стојан је имао два сина Милију и Пантелију-Панту, а Станко сина Ђурђа.
Милија је имао синове Павла, Николу, Живка и Милосава а Панта Никодија, Василија и из другог брака сина Максима.
Од Павла су Павловићи и Лукићи (моје мишљење је да Пајићи настају од надимка Павловог Паја)
Од Живка су Живковићи
Од Милосава су Милосављевићи
Надам се да сам помогао, Поздрав.
27. јун 2025. у 20:34
Marko
Наравно, хвала пуно!!! Ја сам доста истраживао, али сте ми Ви дали више информација него што сам могао да нађем. Хвала још једном.
12. јул 2025. у 22:57
Филип
Нема на чему, ту сам да помогнем. xD
Поздрав.
28. јун 2025. у 11:37
Марко
Неизмерно хвала на информацијама! Даље од Јеврема (Јефрем на матичним изводима) нисам могао са сигурношћу да стигнем. Ово ми је огромна помоћ и хвала још једном!
28. јун 2025. у 11:38
Марко
Неизмерно хвала на информацијама! Даље од Јеврема (Јефрем на матичним изводима) нисам могао са сигурношћу да стигнем. Ово ми је огромна помоћ и хвала још једном!
Поздрав,
Мако Живковић
29. јун 2025. у 10:12
Драган
Марко задовољство је помоћи некоме ко тражи корене свог постојања овоземаљског.Једном приликом затекао сам се код пријатеља у селу Доња Ржаница код Берана,и тамо један старина а и његов унук од можда 30так година лепо поименце побројаше своје претке до белих пчела и белог орла како се то дели по родослову надам се да нисам погрешио 15 или 16 колено уназад.Ја се обруках дођох до 7 и цврц.Драго ми би што ти људи знају и држе до тога поштују своје али искрено ми не би драго што ја незнадох до 15 или 16 колена.