Порекло презимена, село Рајковац (Младеновац)

12. августа 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Рајковац, градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Rajkovac

Положај села.

Рајковац је на пиносавској површи. Од Младеновца је одвојено реком Серовом. Дели се на Ерски и Доњи Крај.

Воде.

Главнији извори су: Селиште, Селски Бунар и Ковачевчић. У току рата су војници овде, као и у селу Бабама, подигли неколико лепих чесама.

Земље.

Имања су на местима: Врба, Речица, Поља, Атменовац, Трстена, Гајчић, Серова, Парлог, Риловица, Гај, Водице и Банково Брдо.

Старине у селу.

У Селишту, где је данашње гробље, има надгробних плоча од „Маџарског Гробља“.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је улазило у састав Вићентијеве кнежине и имало је 1818. године 13 а 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 27 кућа а према попису 1921. године у селу је постојало 120 кућа.

О оснивању и имену села исто је предање као и у Влашкој. По предању село је најпре било у Трстени, преко железничке пруге и реке Луга. А имања су имали на месту где је данас село. Како су сељаци из Младеновца и Влашке хтели да им заузму имања, спахија их позове да дођу на имање и да се населе.

Пајићи (Павловићи, Милосављевићи и Живковићи), славе Ђурђевдан. Они спадају у најстарије родове овог села. Из Трстене су дошли и населили се у Доњи Крај. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“, знају да кажу мештани овог села.

Субићи (Миленковићи), славе Лучиндан. И они су раније становали у Трстени, па су отуда дошли на данашње имање. Старином су „од Косова“, одакле се доселио њихов прадед. У Биновцу (смедеревском) су им род Суботићи. Са Субићима су род:

Јеремићи;

Баба Радићи и:

Мијаиловићи.

Жујовићи, славе Аранђеловдан. Род су Жујовићима из Неменикућа.

Милошевићи (Црногорци), славе Лучиндан. Предак Милош је пре 80-90 година дошао из Жупе у Црној Гори. Станују у Ерском Крају.

Илићи (Батићи), славе Ђурђиц. Милоша, оца човеку од 80 година, довела је мати, које се овде преудала, из Тополе у Јасеници, где су им рођаци Ивовићи, старином од Сјенице.

Јакшићи, славе Ђурђиц. Деда Стојан дошао као слуга из Драгачева.

Арсићи су од Сјенице, славе Никољдан.

Цигани-Роми:

Стефановићи, Марковићи, Радосављевићи и Симићи, славе Св. Петка и Никољдан. Били су чергари. Најпре су становали у Пресекама. Занимају се земљорадњом и свирачином. Станују у засебном крају.

Матићи, славе Никољдан. Доселили су се пре четири године из Копљара у Јасеници.

Непознатог су порекла:

Радишићи – славе Аранђеловдан. Само знају да су, пре него што су дошли на данашње место, њихови стари становали у Трстени.

Пантићи (Васиљевићи и Никодијевићи) – славе Ђурђевдан.

Ђурићи – славе Ђурђевдан.

Илићи (Вујичићи) – славе Никољдан.

Ђорђевићи (Ђокићи) – славе Никољдан.

Окетићи – славе Никољдан.

Живковићи – славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Marko Zivkovic

    Postovani,
    Nisam siguran zasto pise Pajici (Pavlovici, Milosavljevici, Zivkovici) kojima je “pevac prvi zapevao u selu”. Moguce da gresim ali ta 3 prezimena bi trebalo da su od Dobrica. Pavle Dobric, Milosav Dobric i Zivko Dobric. Na koji nacin bi mogao da dodjem do podataka pre ta 3 brata (Dobric), otac, deda… Da li su iz Trstene ili Vlaske ili odakle su i kad dosli. Oni su verovatno 1700 i neke godine rodjeni.