Порекло презимена, село Раља (Сопот, Београд)

12. августа 2014.

коментара: 1

Порекло становништва варошице Раља, градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Ralja

Положај насеља.

Варошица Раља је на рипањској површи у коју се овде својим горњим током усекла река Раља и направила дубоку долину.

Воде.

Главнији извори су у Доњој Раљи: Скупа Вода и Велико Поље. У Горњој Раљи се служе бунарском водом.

Земље.

Имања су на местима: Влашко Брдо. Бездан, Луњевац, Голи Оглавак, Зољина Јаруга, Грујинац – где је данашље гробље, Гаглова, Костадинова Јаруга, Клисура, Скупа Вода, Хајдучка Јаруга, Велико Поље, Бакчина и Мезулана.

Тип насеља.

Варошица се дели на Горњу и Доњу Раљу. Горња Раља је онај део са обе стране друма, од железничке станице идући државним магацинима и Ропочеву, а Доња Раља је од железничке станице према долини реке Раље и даље на север и североисток. Горња Раља је право друмско насеље, ушорено насеље – и то је управо варошица. Куће су груписане поред друма и око железничке станице. У Доњој Раљи има група кућа око фабике цемента, са кафанама и дућанима. Има неколико кућа на месту Липару.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

За време Турака овде је, на друму за Београд, била само једна механа у Доњој Раљи. Доцније је, 1808. године, подигнута нова кафана и то је основа данашње Доње Раље. Када је прорадила пруга, 4. септембра 1884. године, у близини станице, где су већ биле подигнуте две бараке, почели су се појединци насељавати и тако је постала Горња Раља. У административном погледу Раља је чинила општину са Парцанима. Године 1923. проглашена је за варошицу а 1925 се административно одвојила од Парцана. Данас у Раљи има око 40 кућа.

Становништво ј махом досељено из најближих села.

Из Парцана су дошли:

Пантићи, славе Аранђеловдан.

Радосављевићи, славе Никољдан.

Гајићи, славе Аранђеловдан.

Мирковићи, славе Јовањдан.

Николићи, славе Аранђеловдан.

Спасојевићи, славе Никољдан.

Из Поповића су се доселили:

Митровићи, славе Јовањдан.

Ранковићи, славе Никољдан.

Исаиловићи, славе Стевањдан.

Марјановићи, славе Ђурђиц.

Ранковићи, славе Јовањдан.

Ивановићи, славе Јовањдан.

Из Ропочева су:

Тодоровићи, славе Св. Петку.

Трифуновићи, славе Трифундан.

Из Лисовића су:

Павловићи, славе Св. Петку.

Ристовићи, славе Аранђеловдан.

Из Амерића су дошли:

Ранковићи, славе Ђурђиц.

Из Мале Иванче су дошли:

Марковићи, славе Ђурђиц.

Из Босне су се доселили:

Миловановићи, славе Митровдан.

Из „прека“ су дошли:

Мисленовићи, славе Ђурђевдан.

Сви они станују у Горњој Раљи.

У Доњој Раљи су:

Спасојевићи, славе Никољдан.

Радосављевићи, славе Никољдан.

Лукићи, славе Аранђеловдан.

Пантићи, славе Аранђеловдан.

Илићи, славе Велику Госпојину.

Гајићи, славе Аранђеловдан.

Максимовићи, славе Аранђеловдан.

Сви су се доселили из Парцана.

Ђуричићи, славе Никољдан. Они су се доселили из Поповића.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Милодан

    Прилог роду Павловићи у Раљи. Извод из текста Дуги Дел – Сурдулица:

    -Диминци, Св. Петка. Оснивач рода деда Димо доселио се око средине XIX века из Божице – махала Царица код Босилеграда: Веселин, 48 година – Таса – Велин – Димо, који се доселио. Димов брат Павле иселио се у Раљу у Србији, где данас постоји његов род. Димо и Павле су у Божици „убили Турчине“ па се иселили.
    ____________________________________________________

    И једни и други славе Св.Петку.