Порекло презимена, село Пружатовац (Младеновац)

10. августа 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Пружатовац, градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Pruzatovac

Положај насеља.

Пружатовац је друмско насеље, са груписаним кућама дуж сеоских путева. Не дели се на крајеве.

Воде.

Мештани се служе водом са ђермова (бунара). У Селишту постоји једна чесма.

Земље.

Сеоска имања су на местима: Вровине, Горња и Доња Ивовица, Велима и Мала Јабланица, Гај, Јаруге, Обори, Брешће, Карабаре, Водице, Поље, Трмчине, Шумар, Забој и Церје.

Старине у селу.

Јужно од данашњег насеља, ближе речици Милатовици, у Селишту, и данас приликом копања и орања налазе се делови „од мачева“, разног оружја и коњске опреме. По предању овде је било неко старо насеље.

-У долини Јабланице је, поред пута који води од Пружатовца за Међулужје, место Земунице. По причању старијих људи овде су биле земунице, у које су се њихови преци склањали и крили од Турака.

 

Постанак села и порекло становништва.

Лангер је на карти унео насељено место Pruschatovaz у првим десетинама 18. века. У првим десетинама 19. века Пружатовац је припадао Вићентијевој кнежини и имао је 1818. године 14 а 1822. године 16 кућа. Године 1746. село је припадало космајском срезу и имало је 31 кућу. По попису из 1921. године у селу је било 169 кућа.

За најстарије родове сматрају се:

Адамовићи (Војиновићи, Петровићи, Николићи, Дачићи и Миленовићи), славе Мратиндан. О њиховом пореклу се ништа не зна.

Максимовићи (Бркићи, Ђокићи, Степановићи, Петрићевићи, Петровићи, Михаиловићи, Ђурђевићи, Милићи, Мошићи и Којићи), славе Никољдан. Преци Максимовића, старац Иван и баба Јелена, дошли су са Косова и прво су становали на Селишту одакле су се доцније преместили на данашње место. У Селишту је до скоро било стабљика шљива.

Марковићи, славе Никољдан. Прадед Марко дошао је жени у кућу из Неменикућа („укућанин“).

Ђорђевићи (Гајићи), славе Ђурђиц. Деда Гаја дошао је из Црнућа – таковски срез.

Стојановићи, славе Никољдан. Деда старцу од 68 година дошао је „од Призрена“, овде служио и оженио се.

Сталовићи, славе Св. Петку су Цигани-Роми, ковачи, дошли из Кусатка (Јасеница).

Васићи, славе Ђурђиц. Радован, деда човеку од 67 година, дошао је из Амерића (Космај).

Дишићи (Димитријевићи), славе Ђурђиц, доселили су се из Амерића.

Радојичићи, славе Ђурђиц, су се доселили из Тополе (Јасеница).

Јанићи, славе Ђурђевдан. Прадед човеку од 52 године се доселио из Раниловића, од Марјановића а презиме су добили по баба Јани.

Животићи, славе Никољдан. Деда им се доселио из Ковачевца (Јасеница).

Кршљански, славе Видовдан. Дошли су из Неменикућа, од Кршљанских.

Костадиновићи, славе Јовањдан. Зови их „Власима“. Њихови преци су били колари, због чега их зову и „Коларевићима“.

Андрејићи, славе Св. Василија – Нову Годину. Они су пореклом из Босуте у Качеру, где имају рођаке.

Аћимовићи, славе Никољдан. Деда Аћа дошао је из Поповића (Космај), био је добар јунак и „тукао се са Маџарима“.

Лукићи, славе Јовањдан, пореклом су из Босне.

Обрадовићи, славе Аранђеловдан. Преци су им дошли од Сјенице.

Грујичићи, славе Митровдан. Дошли су из „прека“.

Стејићи, славе Никољдан. Дошли су из Трешњевице у Јасеници.

Живојиновићи, славе Ђурђиц. Доселили су се из Кораћице.

Николићи, славе Никољдан. Дошли су пре 15 година из Заграђа у Качеру.

Непознатог порекла:

Марковићи, славе Ђурђиц.

Јовановићи, славе Ђурђевдан.

Стојановићи, славе Алимпијевдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Стеван

    Поштовани,
    Интересује ме да ли знате одакле су Стејићи пореклом. По мојим сазнањима су из Пружатовац. По човеку Стеји. Који је са мајком дошао или рођен у Пружатовцу.
    По речима старих мештана.
    Дошла је жена која је родила Стеју
    и Брку а затекла Ђоку.
    Од њих су настале фамилије:
    Стејић, Бркић и Ђокић.
    Хвала у напред!