Порекло презимена, село Глоговце (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Глоговце, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Глоговце, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Глоговце (Липљан)

Порекло презимена, село Глоговце (Липљан)

Порекло становништва села Глоговце, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници на 2 км југоисточно од Липљана, на Жеговачкој Реци, чије корито пролази средином села.

Збијеног је типа. Дели се на две махале: Отуд реке и Одовуд реке. Нема одвојених етничких делова у селу, већ су циганске и арбанашке куће помешане.

Село је старо и у њему има старих и православних и поисламљених и поарбанашених циганских родова. Село је до првог светског рата било чифлик Хаџи Али-бега из Приштине.

Цигански родови у православљу:

Вељовићи (8 к.), – Јанковићи (5 к.), – Величковићи (5 к.) и – Стајковићи (5 к.), сви старинци и сви са славом св. Василија.

Цигански родови поисламљени и поарбанашени:

Јусуфовићи (2 к.) старинци. На ислам прешли почетком 19. века. Појасеви су им у 1932. од поисламљивања били: Селман, Јусуф, Мемет, Малић (70 година). Ушли су у фис Бериш.

Ајдиновић (1 к.), старинци. Поисламљени кад и Јусуфовићи. Ушли су у фис Соп.

Пушкол (1 к.) и – Пљаковит (3 к.), старинци. На ислам прешли средином 19. века. Појасеви у 1932. од поисламљивања: за Пљаковите: Шабан, Рахман, Тафа. И једни и други су ушли у фис Краснић.

Поарбанашени Срби:

Дановић (1 к.). Пресељен као чифчија 1914. из поисламљеног и поарбанашеног рода Спасића у Гумно-Селу.

Арбанашки родови:

Таировић (4 к.), од фиса Елшана. Досељени из Дуља у Подрими око 1820. Појасеви у 1932. од досељења: Асан, Таир, Али.

Салијовић (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен као чифчија 1914. из Крајишта.

Смаиловић (2 к.), од фиса Сопа. Пресељен као чифчија 1914. из В. Рибара.

Ајрединовит (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен 1914. за чифчију из Сливова (у Лугову).

Баталовит (3 к.), од фиса Гаша. Пресељен из Мрамора 1914. за чифчију.

Ашани (2 к.), од фиса Краснића, Пресељени 1914. за чифчије из истоименог рода у Гумно-Селу.

Јашаровит (2 к.), од фиса Тсача. Пресељени 1914. за чифчије из Д. Гадимље.

Весељовићи (2 к.), од фиса Краснића. Пресељени за чифчије 1917. из Ариљаче.

Селимовић (1 к.) и – Малићевић (1 к.), од фиса Елшана, пресељени 1925. из Петрова, први за чифчију, а други на женино имање.

Ајрулаовит (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен из Вариговца за чифчију 1926.

Кржорек (1 к.), од фиса Краснића. Досељен за чифчију 1922. из Кржореке у Дреници.

Колонисти:

Стефановић (1 к.), католик српскохрватског језика. Пресељен 1924. из варошице Јањева.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

________________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ГЛОГОВЦЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:

Ово село је имало 10 српских домаћинстава и 30 албанских, од којих 20 старинаца, а 10 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства била су потпуне чифчије. Господар села био је Шериф-бег из Приштине. Са добрим имовним стањем била су само 4 Српска домаћинства: Станоја Радића и станоја Велића, која су имала по 11, односно 12 чланова породице и обрађивала бегову земљу од 16, односно 20 дана орања плугом, Јован Величковић 13/5 и Мира Тонић 17/6.

Осталих 6 домаћинстава су слабог имовног стања. Велићи – Стојан 10 чељади, Траја 6 и Веља 10 обрађивали су чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обрађивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојановић – Крста са 8 и Риста са 7 чељади обрађивализемљу од 4, односно 3 дана орања. Земљу на „четврто“ обрађивала су сва Српска домаћинства од 1892. године, а до тад на „пето“, али са порезом. Дворишта су била агина, куће и остале зграде чифчија. Највише стоке 12 грла имао је Станоје Радић. По 10 грла имали су Веља Велић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, а Стојан 8 грла стоке. Јован Величковић имао је 1 грло, а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи нису имали стоке.

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top