Порекло становништва села Глоговце, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници на 2 км југоисточно од Липљана, на Жеговачкој Реци, чије корито пролази средином села.
Збијеног је типа. Дели се на две махале: Отуд реке и Одовуд реке. Нема одвојених етничких делова у селу, већ су циганске и арбанашке куће помешане.
Село је старо и у њему има старих и православних и поисламљених и поарбанашених циганских родова. Село је до првог светског рата било чифлик Хаџи Али-бега из Приштине.
Цигански родови у православљу:
– Вељовићи (8 к.), – Јанковићи (5 к.), – Величковићи (5 к.) и – Стајковићи (5 к.), сви старинци и сви са славом св. Василија.
Цигански родови поисламљени и поарбанашени:
– Јусуфовићи (2 к.) старинци. На ислам прешли почетком 19. века. Појасеви су им у 1932. од поисламљивања били: Селман, Јусуф, Мемет, Малић (70 година). Ушли су у фис Бериш.
– Ајдиновић (1 к.), старинци. Поисламљени кад и Јусуфовићи. Ушли су у фис Соп.
– Пушкол (1 к.) и – Пљаковит (3 к.), старинци. На ислам прешли средином 19. века. Појасеви у 1932. од поисламљивања: за Пљаковите: Шабан, Рахман, Тафа. И једни и други су ушли у фис Краснић.
Поарбанашени Срби:
– Дановић (1 к.). Пресељен као чифчија 1914. из поисламљеног и поарбанашеног рода Спасића у Гумно-Селу.
Арбанашки родови:
– Таировић (4 к.), од фиса Елшана. Досељени из Дуља у Подрими око 1820. Појасеви у 1932. од досељења: Асан, Таир, Али.
– Салијовић (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен као чифчија 1914. из Крајишта.
– Смаиловић (2 к.), од фиса Сопа. Пресељен као чифчија 1914. из В. Рибара.
– Ајрединовит (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен 1914. за чифчију из Сливова (у Лугову).
– Баталовит (3 к.), од фиса Гаша. Пресељен из Мрамора 1914. за чифчију.
– Ашани (2 к.), од фиса Краснића, Пресељени 1914. за чифчије из истоименог рода у Гумно-Селу.
– Јашаровит (2 к.), од фиса Тсача. Пресељени 1914. за чифчије из Д. Гадимље.
– Весељовићи (2 к.), од фиса Краснића. Пресељени за чифчије 1917. из Ариљаче.
– Селимовић (1 к.) и – Малићевић (1 к.), од фиса Елшана, пресељени 1925. из Петрова, први за чифчију, а други на женино имање.
– Ајрулаовит (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен из Вариговца за чифчију 1926.
– Кржорек (1 к.), од фиса Краснића. Досељен за чифчију 1922. из Кржореке у Дреници.
Колонисти:
– Стефановић (1 к.), католик српскохрватског језика. Пресељен 1924. из варошице Јањева.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
________________
ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:
Село ГЛОГОВЦЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:
Ово село је имало 10 српских домаћинстава и 30 албанских, од којих 20 старинаца, а 10 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства била су потпуне чифчије. Господар села био је Шериф-бег из Приштине. Са добрим имовним стањем била су само 4 Српска домаћинства: Станоја Радића и станоја Велића, која су имала по 11, односно 12 чланова породице и обрађивала бегову земљу од 16, односно 20 дана орања плугом, Јован Величковић 13/5 и Мира Тонић 17/6.
Осталих 6 домаћинстава су слабог имовног стања. Велићи – Стојан 10 чељади, Траја 6 и Веља 10 обрађивали су чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обрађивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојановић – Крста са 8 и Риста са 7 чељади обрађивализемљу од 4, односно 3 дана орања. Земљу на “четврто” обрађивала су сва Српска домаћинства од 1892. године, а до тад на “пето”, али са порезом. Дворишта су била агина, куће и остале зграде чифчија. Највише стоке 12 грла имао је Станоје Радић. По 10 грла имали су Веља Велић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, а Стојан 8 грла стоке. Јован Величковић имао је 1 грло, а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи нису имали стоке.
Коментари (0)