Poreklo stanovništva sela Šepšin, Gradska opština Mladenovac – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela, zemlje i vode.
Selo je sa tri strane opkoljeno brdima, izuzev prema severu kuda teče Šepšinica. Kuće su pored potoka i po kosama sa leve i desne strane potoka, naročito sa desne strane, gde je blaži nagib; ima ih na glinuši i peskuši. U selu ima bunara i izvora, većinom zapuštenih.
Tip sela.
Selo se deli na ove krajeve. Jezero, Bugarski Kraj, Janoševski, Vukovski i Kekićski Kraj. Krajevi su međusobno udaljeni 300 do 400 metara a srednje odstojanje između kuća je 50 do 60 metara. U jednom kraju ima najviše 28 kuća (u Vukovskom), a najmanje 11 (u kekićskom).
Ime selu.
Priča se da je selo nazvano po potoku Šepšinici.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
–Krnjići ili Milušići su najstarija porodica u selu***.
–Tinugići su jedna od najstarijih porodica u ovome selu, od kojih je poslednji potomak otišao u Selevac.
Ostale porodice su se doselile posle njih:
–Ratkovići su iz Lisica – Rudnički okrug***.
–Vukovići su došli posle Ratkovića ali se ne zna odakle***.
–Janoševci su od Novog Pazara, najpre su se naselili u Užičkom okrugu i tamo promenili slavu, pa ih otuda raselio knez Miloš, jer su pljačkali Turke***.
–Gajići su iz sela Crnuća – Rudnički okrug, otuda je pobegao Gaja zbog krađe crkvenih para***.
–Jeremijići su iz leskovačkog sreza udkuda se doselio Jeremija***.
–Ristići („Bugari“) su iz Timočkog okruga***.
–Đergo je iz Tetova***.
–Stevan Kolar je došao među poslednjima – ne zna se odkuda***.
Priča se da je pri doseljavanju bilo mađarskih kuća i izgleda da današnje selo nije postojalo ranije od pre 120 do 150 godina.
***Ne zna se koju slavu slave.
IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
2. decembar 2013. u 23:13
vitavita
Poštovani,
Postoji li neka druga knjiga u kojoj se spominju selo Šepšin i njegovo stanovništvo? Ovaj deo knjige Riste T. Nikolića deluje mi poprilično površno odrađen (za razlikuod nekih drugih delova); naprosto je neverovatno da se ne zna koju slavu slave određene porodice. I čini mi se da neke porodice nedostaju na popisu.
Zahvaljujem se na odgovoru.
23. april 2014. u 05:17
Dušan Vuković
Za Vukoviće u Šepšinu se kaže da su ”starinci”:dakle ”niotkuda” nisu došli već su,znači,duže vreme od drugih na prostoru ovog sela.
Selo je bilo podeljeno na Donji Šepšin i Gornji Šepšin odnosno stanovnici su se prema prilikama prebacivali iz jedne u drugu lokaciju.
Nije tačno da je selo ”novijeg” porekla.
Šepšin je možda najstarije selo.
Literatura su turski poreski spisi.
Postoji lokalitet u blizini:”madžarsko groblje”;postoji i mađarsko prezime ”Šepšei”…
Da li to neke veze ime sa korenom ”šepšin”?
11. novembar 2014. u 21:21
vitavita
Prema Geografskoj enciklopediji naselja Srbije (svezak I) Srboljuba Đ. Stamenkovića (izdavač: Agena) Šepšin se spominje u turskim spisima na početku 16. veka pod nazivima Donji i Gornji Šepšin. (Ovo potvrđuje prvi deo komentara gospodina Vukovića).
Isti izvor navodi da selo obuhvata pet zaselaka (ili krajeva): Brđane, Bugarski, Janoševski, Vukovski i Kekićki. Stanovništvo je srpsko, a seoska slava Sv. Arhanđel letnji, iz čega se da zaključiti da je Brđanski kraj onaj Jezerski, koji je naziv ispravan, ne znam (možda oba), znam da u selu danas postoje i Brđanska i Jezerska ulica.
4. maj 2015. u 15:42
Dušan Vuković
Varovnice su prepune i neprohodne od žbunja ŠIPKA koji se na ruskom kaže:ŠIPŠINI PLODI.
Mislim da je koren imena sela u imenu šipka na ruskom odnosno starosrpskom,staroslovenskom.
Vukovići slave Sv Nikolu.
16. jul 2016. u 08:45
Ratno ostrvo
Tačno tumačenje!
7. oktobar 2020. u 21:50
Stevan (od Vukovića)
Više puta sam čuo to tvrđenje da ime sela potiče od ruske reči za šipak, ali to nije tačno. Na ruskom se šipak kaže “šipovnik”, a na ukrajinskom “šipšini”. Čudno bi mi bilo da je selo dobilo ime po ukrajinskoj reči.
U svom traganju za poreklom reči našao sam da je reč skoro sasvim sigurno srpskog porekla jer, navodno, sve druge reči koje sadrže dva slova “š” su bez izuzetka srpskog porekla. Logičnije je, istorijski gledano, da je srpska reč otišla u Ukrajinu i tamo dobila taj oblik nego obrnuto.
Takođe, u porodičnom predanju, Vukovići su jedna od dve porodice (dva brata koji su osnovali selo) jako davno (sigurno pre više od 300 godina).
Samo da dodam da se Bugarski kraj danas u selu zove “Bugaraši”.
5. januar 2023. u 16:19
Dušan Vuković
U velikom delu istočne Ukrajine žive etnički Rusi.
5. januar 2023. u 16:28
Dušan Vuković
Istina je da je možda i par stotina hiljada Srba naselilo područje Nove Srbije ili Slavenosrbije, Bahmut- Lugansk.
Varovnice su prepune šipka i to je žestok argument.
10. oktobar 2014. u 11:48
nikola
jedna greska , nije janosevci, vec janosevici koji su se doselili iz Sjenice preko uzica i kragujevca i dosli u sepsin . jedan brat milovan otisao je od ostala 2 brata u Malu vrbicu i tamo se i danas nalaze njegovi potomci, s tim sto su u jednom periodu 1860 nosili prezime Milovanovic, ali samo nekih desetak godina pa su vratili na staro.Ostala dva brata koja su ostala u Sepsinu i ciji potomci i dalje zive promenili su prezimena u Viktorovice i Nesice.
11. novembar 2014. u 22:03
vitavita
Ovo o Janoševićima je vrlo zanimljivo. Proverila sam ovde na portalu: u Maloj Vrbici žive Janoševići koji odgovaraju Vašem tragu, jedino što se tamo navodi da su došli iz Sjenice (kao što i Vi to pišete) i slave Sv. Arhanđela, dok se u “Okolini Beograda” Riste Nikolića navodi da su stigli od Novog Pazara, preko Užica (okruga, ne grada, znate li u kojem su selu bili), gde su promenili slavu ( jesu li je promenili?, a ako jesu, znate li zašto i koja je bila).
Nameće mi se misao o Janoševićima kao porodici koja je prošla kroz područja pod vlašću Mađara (Janoš=mađ. Jovan), ili pak o Janoševićima kao nosiocima vlaškog prezimena (Ianos=rum. Janoš), ali to se nikako ne poklapa sa zapisima skupljenim na terenu.
Bilo bi zanimljivo pronaći „Letopis Podunavskih mesta“(Beč 1998) period 1812 – 1935 g. Letopisa, po predanju, Podunavskih mesta i običaji nastanak sela ko su bili Dosenjenici čime se bavili meštani, možda bi se tamo pronašli precizniji podaci koji bi potkrepili Vaša saznanja (hvala što ste ih podelili s nama.)
I jedna sitna ispravka: nisu Viktorovići nego Vitorovići.
18. decembar 2014. u 10:46
nikoola
Prema recima Svetislava Janosevica koji je slusao pricu njegovog oca Dusana inace borca iz Balkanskih ratova i prvog sv.rata koji je belezio i kazivao predanja o svojoj porodici kaze. Janosevici su poreklom iz okoline Sjenice prijatelji i rodjaci sa Zujevicima i da su zbog navodno ubistva nekih Turaka morali da zajedno sa Zujevicima beze i menjaju slavu , pre su slavili sv. Iliju.Takodje nisu svi Janosevici krenuli ka unutrasnjosti vec su se neki okrenuli ka Kopaoniku i to u selo
donje Jarinje.
21. decembar 2014. u 23:03
vitavita
Nikola, hvala.
3. jun 2016. u 12:35
vitavita
Godinu i po kasnije:
Prema informacijama koje je priredio gospodin Milodan (prema knjizi Radovana Ilića: Ibar) Janoševići u Donjem Jarinju su starinci (http://www.poreklo.rs/2015/07/16/poreklo-prezimena-selo-jarinje-leposavic/ ). S druge strane (opet prema podacima koje je priredio vredni saradnik portala Milodan, a prema knjizi Radosava Pavlovića: Podibar i Gokčanica), u selu Kovanluk, kod Kraljeva, postoje Janoševići koji su doselili iz Jarinja, u prvoj polovini 18. veka (http://www.poreklo.rs/2015/07/01/poreklo-prezimena-selo-kovanluk-kraljevo/ ) , a starinom su iz Morače. Jedni i drugi slave Aranđelovdan.
Mislim da ipak ovi Janoševići (Jarinje, Kovanluk) nemaju veze s Janoševićima iz Male Vrbice i Šepšina, koji su došli iz Novog Pazara, odnosno Sjenice, preko Užica, menjali veru pa sad slave Aranđelovdan. Barem što se predanja tiče, a predanja su, osim što su čarobna, ponekad, pomalo i varljiva.
16. jul 2016. u 08:50
Ratno ostrvo
Izgleda da su VUKOVIĆI kako je zapisano “starinci” što bi značilo da su bili već duže u Šepšinu i da su ih tu svi drugi zatekli.
7. mart 2017. u 13:46
mladen matejic
tacno je da su Janosevici iz Sjenice,selo Korito,da su stalno bili u sukobu sa Turcima,pa se preselili u okolinu Novog Pazara,pa za vreme Karadjordjevog ustanka 1809.ucestvovali u njemu,pa kada se Karadjordje povukao i oni posli ka Sumadiji(jedan deo ka Uzicu gde su pljackali Turke pa ih Karadjordje raselio).U Sumadiji odlaze ispod Kosmaja u Malu Vrbicu(selo Americ),tu ostaje brat Janko,a ostalih petoro brace u potrazi za plodnom zemljom odlaze ispod Kosmajskih obronaka Varovnica u selo Sepsin(brat Nikola dobio sina Nesu i to su Nesici, od brata Radojka sin Vitor/Vitorovici,od brata Radenka sin Obrad/Obradovici,od brata Prodana sin Mateja/Matejici i u selo Senaju nedaleko od Sepsina otisao brat Milos i dobio sina Jovana/Jovanovici).Svi su dakle poreklom od Janosevica iz Sjenice,a ovi iz plemena Vasojevica iz Morace.Svi slave Arandjelovdan.Posto Mateja umire(ili gine)mlad sa dvadesetak godina,a sa zenom Zivanom(od Ilica iz Malog Pozarevca) ostalo dva maloletna sina,Zivana se preudaje za mog pretka DJordja(od oca Vucka),koji je u Sepsin dosao iz jugoistocne Srbije oko 1868.god,bio bezemljas i tu sluzio kao pastir i sl.(mesecni prihodi mu bili oko 2 talira).Sa Zivanom 1869. dobija sina Marka,a odneguju i Zivanina dva sina iz prvog braka sa Matejom.Sva tri Zivanina sina uzmu prezime po pokojnom ocu Mateji/Matejici(ukjlucujuci i mog pretka Marka) i slavu Arandjelovdan.Zauzvrat Marko dobije deo imanja/zemlje Matejica.Moje pitanje,ako neko moze da pomogne,da li se moze doci do podataka odakle je u Sepsin dosao DJordje od oca Vucka i koju je slavu slavio(samo znam da je dosao oko 1868.god. negde iz jugoistocne Srbije)?Kojim tragom da se rukovodim i kojim pisanim izvorima?Zahvaljujem, Mladen Matejic, Zemun.
24. mart 2019. u 20:33
Miroslava Mihailović
Moj deda Predrag Mijailović, od oca Dušana i majke Miroslave, je poreklom iz Šepšina. Ne mogu naći nikakve podatke. Miroslava (ili Mirosava) je preminula na porodjaju dok je radjala dedu. Dušan se zatim oženio još dva puta. Iz drugog braka ima još troje dece. Sva deca su se preselila u Beograd. Ne vidim da se spominju Mijailovići.
11. april 2019. u 14:43
Dušan Stevanović
Odgovor za Miroslavu:
ja znam da se u Šepšinu nalazi bar jedna porodica Mijailović. Služio sam vojsku sa jednim od njih.
24. jul 2019. u 23:59
Staro prezime Mijailovic
Postovana koju slavu slave Vasi Mijailovici/
3. april 2019. u 13:05
Dušan Stevanović
Poštovani,
Da li neko može da mi pomogne ili posavetuje sa pronalaženjem porekla porodice Stevanović?
Po nekom usmenom predanju mog dede, koje sam slušao kao dečak, naš predak je Stevan. Deda je mislio da se Stevan nije prezivao Stevanović, ali je nije bio siguran. Takođe deda je mislio da se Stevan naselio u toku neke od seobe Srba.
Po knjigama sam pronašao da je “Stevan Kolar je došao među poslednjima – ne zna se odkuda***.”
Napravio sam kompletan rodoslov od Stevanovog unuka, tj mog čikundede do mene, ali ta dva kolena nedostaju, kao i Stevanovo poreklo.
Hvala
Odgovor za Miroslavu,
ja znam da se u Šepšinu nalazi bar jedna porodica Mijailović. Služio sam vojsku sa jednim od njih.
16. septembar 2019. u 15:48
Nikola Petrovic
Postovani, da li neko zna poreklo porodice Petrovic iz Sepsina? Na sajtu nisam mogao da nadjem, a na sepsinskom groblju postoje spomenici. Najstariji je Damjan Petrovic, rodjen 1854. godine, tako da mi je nelogicno da ne postoji ta porodica u popisu iz 20ih godina proslog veka. Hteo bih da saznam odakle su dosli. Mislim da su ih zvali Vorveci ili Vorvecovi… Hvala unapred