Порекло презимена, село Јариње (Лепосавић)

16. јула 2015.

коментара: 7

Порекло становништва села Јариње, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Брдо Јарик изнад Јариња
Брдо Јарик изнад Јариња

Положај села.

Ово село се дели на два дела – засеока. Горње и Доње Јариње.
Горње Јариње налази се под брдом Јариком и од Доњег Јариња одвојено је брдом Галичником.

Порекло породица:

У Горњем Јарињу живе ове породице:
-Ваталовићи, Ђурђевдан;
-Блажарићи, Ђурђевдан и;
-Миливојевићи, Ђурђевдан.
Досељени су из Старе Србије.

У Доњем Јарињу живе ове породице:
-Мијатовићи, Аранћеловдан. Они су старинци.
-Јаношевићи, Аранђеловдан. И они су старинци.
-Николићи, Св. Враче. Они су „прешли преко границе“.
-Кузмановићи, Ђурђиц. И они су „прешли преко границе“.

Заселак Чајетина.

Положај засеока.

Овај заселак се сада налази у јарузи потока Сенокоса. Највиши је заселак у области и лежи непуних 800 метара испод највишег врха Копаоника – Сувог Рудишта.

Воде.

Мештани овог засеока користе воду са извора, од којих су главнији: Топлик (зими је вода топла – лети је хладна), Код Борића, Коваоница и Под Буквом.

Земље.

Бачије су раније градили по Копаонику на општинској утрини. Сада им је ту земљу одузела држава те су принуђени да држе мање стоке и да граде бачије одмах око куће у Костовцу. Још су им паше око засеока на местима која се зову: Грабовац, Дугачки Брег, Селиште и др.

Старине у селу.

Није одувек Чајетина била на данашњем месту. Раније је она била на десној страни потока и то не у јарузи као данас, већ по једној коси, која чини десну страну те јаруге. То се место, где је раније била Чајетина, зове Селиште. Испод Селишта, на једној мањој главичици, налази се једно мање гробље са мермерним споменицима (махом са крстовима) а у средини гробља темељи једне старе цркве, који се и данас доста добро распознају.
На неколико места у атару овог засеока налази се прилична количина старе рударске шлакње, што неминовно упућује на негдашње рударске послове.
И овај заселак се помиње у једном нашем споменику из средњег века. Поменут је у повељи деспота Стефана Лазаревића манастиру Хиландару.

Тип засеока.

Куће су изграђене по странама плитке јаруге у самом изворном делу поменуток потока.
Заселак је разређеног типа.

Порекло породица.

Бачани, Јовањдан. Стара породица.
Колашинци (Петровићи), Св. Петка. Досељени су давно из Колашина.

ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Напомена: Овај текст, осим на Јариње, односи се и на село Кошутица, јер је до 1975. године била део Јариња.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Vasilije

    Ja sam Bačanin iz Trebića,koliko je meni poznato u Jarinju nema Bačana ima ih u Šipačini na padinama Kopaonika.

    • Милодан

      Василије!

      Могућа је грешка, да заселак Чајетина није у саставу селаЈариње већ припада, како рекосте, Шипачини. У сваком случају, по књизи, Бачани су у засеоку Чајетина. Другог објашњења немам.
      Поздрав!

  2. Војислав Ананић

    ГОРЊЕ и ДОЊЕ ЈАРИЊЕ

    Горње Јариње је под Колибиштем, с кућама дуж пута и пруге Рашка-Косовска Митровица. Горње Јариње од Доњег Јариња одваја коса Галачник, што се од Јарика (1049) спушта Ибру. Доње Јариње је ниже од Горњег Јариња, у подножју Јарика. Водотоци су: Ибар, Бели, Коритачки, Неговачки поток и Поток у Подлуге. Делови атара се називају: Поље, Мостењача, Њиве и Ливаде код Црквине, Селиште, Крив лаз и Неговац. Две бачије су на Сеницама.
    Горње и Доње Јариње су засеоци, управо два села међусобно удаљена око 2 километра. Састављају кућне групе сродника и оне су на малом одстојању једна од друге. Гробље Горњег Јариња је у Пољу, а Доњег Јариња на Тупану.
    Краљ Стефан дечански 9. јула 1327. године приложи манастиру Студеници село Јариње на Ибру. У повељи цара Стефана Уроша од 15. јула 1363. године записана су:
    Село Јариње и друго Јариње. Године 1812. Срби су под својом владом држали село Јариње у кнежини Горњи Ибар, у Нахији новопазарској. У Речнику Ј. Гавриловића (1846) Долње и Горње Јариње су села у срезу јошаничком и округу крушевачком. Г. 1874. У Горњем Јарињу су 15 кућа, а у Доњем Јарињу су 24 куће. По попису од 1921. “село” Доње Јариње је имало 39 домаћинстава, с 321 чланом, а “заселак” Горње Јариње имало је 19 домаћинстава са 107 чланова; г. 1948, по извршеном попису, Јариње Горње и Доње Јариње имало је 106 домаћинстава, са 625 чланова.
    У Доњем Јарињу, у Селишту је “старовремска” (немањићка) црква. На темељима од ломљеног камена спајаног кречним малтером, недавно су президани зидови висине 1 до 1. 1/2 м. Око црквине је “старо” гробље. Гробови су обележени крстовима од камена, скоро утонулим у земљу. На крстовима нема никаквих ознака. На Тупалу, поред данашњег сеоског гробља је старије гробље Доњег Јариња. У њему су покопани преци данашњих становника. Ниже Тупана, идући Ибру је старо гробље – кажу “чивутско”. У овом гробљу гробови су обележени необрађеним блоковима стена. Близу гробља, на површини се виде већа и мања улегнућа, као и купишта ломљеног камена. Вате-Ватаовићи или Ћорђевићи у Горњем Јарињу приликом риљања земљишта за виноград у Пољу су наишли на “старо” гробље. Том приликом ископали су мноштво људских костију. Има предање да је на Мостењачи стајао “мост” “с гвозденим гредама” за прелаз преко Ибра. Зна се да је преко моста прелазио пут из Новог Пазара, преко Копаоника у Топлицу. Извор Врбица је стара вода. Вода у чесму је доведена земљаним-глиненим цевима. У Доњем Јарињу стојала је кула “господара аге Турчина”. На месту порушене агине куле види се утолеглица у земљи и крај ње велика количина ломљеног камена. Мештани су откопали овде цеви водовода; од извора Ивановиће у кулу.
    Родови. – Бпажарићи и Миливојевићи (12 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан) су старинци. Инж. Милан Миливојевић, од 60-их година XX века засновао породицу у Крушевцу. – Бате – Батаовићи или Ђорђевићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђев дан) спустили су се у село из рудника у Запланини (на Копаонику), свакако у време кад је рад у руднику престао. У Запланини њихови преци су били “вате” (рударски надзорници, судије). Дошли су у село као имућни људи и настанише се на земљи што је купише од “господара, сеоског аге Турчина”. Неко време по досељењу Вате нису славили славу, а касније отпочеше славити Ђурђиц и Ђурђевдан – славе суседа Блажарића и Миливојевића. Довде наведени родови су у Горњем Јарињу. – У Доњем Јарињу су: Мијатовићи и Јаношевићи (15 кућа, Св. Арханђео, у новембру). Њихов предак доселио се после Велике сеобе од Сјенице. Даљим пореклом су из племена Мораче. – За Сјеничанима доселио се предак Нипића (5 кућа, Св. Врачеви јесењи и летњи). Био је из неког села или засеока у старој нахији Врачима. После рата 1877/78. прешли су из Лешка: Лештани, Вучковићи и Ђорђевићи 4 куће, Св. Врачеви јесењи и летњи). Даљим су пореклом из Ковачице у копаоничкој Шаљи (лапска страна). – Кузмаповићи (Св. Алимпије Столпник) су из засеока Остраћа у кметији Лешку.

    Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

  3. Влашанин

    Ваталовић и Блажарићи су дошли из истог места из Запланине,сродници,само су Блажарићи дошли у Јариње много времена пре Ваталовића,потомци рудара Саса.

    • Горштак

      Из Доњег и Горњег Јариња има пар тесираних родова.

      Миливојевић, Ђурђевдан, Горње Јариње, Лепосавић

      Припада хаплогрупи E-V13, роду Куча (Z5018>>Z16661). Од тестираних из овог рода најближи му је Плазинић из Губереваца код Лучана, разликују се на само 2 од 23 маркера, а деле и неке за овај род ређе вредности (YGATAH4=10, DYS481=24 и DYS533=13). За Миливојевиће се каже да су староседелачки род који је по предању досељен из околине
      Пећи почетком 19. века.

      Нинић, Свети Врачи, Јариње, Лепосавић

      Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вероватно њеној грани Z17855>A1221. Нинић је по свему судећи повезан са двојицом Филимоновића из Доње Јошанице код Блаца, са обојицом се разликује на 3 маркера од упоредива 23. По предању се и Нинићи и Филимоновићи везују тј. везују своје порекло за Кадиће из Лешка који су I2-M223 тако да је то предање упитно.

      Ђорђевић, Свети Врачи, Јариње, Лепосавић

      Припада хаплогрупи I2-M223. Иако има четири разлике на 23 упоредива маркера, несумњиво је повезан са двојицом Кадића из Лешка, што између осталог и предање каже.

      О даљем пореклу тестираног:

      “Благоје Павловић бележи да их називају „Лештани“.Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи. Даље наводи да су им се преци доселили јако давно, вероватно из околине Пећи у оквиру метохијске струје а старином су из Ковачице. Према предању, била су три брата. Један је остао у Ковачици, други је у околини Лешка и од њега су Кадићи а трећи се одселио у околину Пећи чији су вероватно потомци данашњи Ђорђевићи у Доњем Јарињу.
      Ђорђевиће такође називају и “Вучковићи”.

      Тестирани наводи предање да су неки Кадићи бежећи због убиства неког аге, не наводи одакле, прешли границу код Јариња и да су се стражи пријавили као Ђорђевићи, како би заварали траг. Он броји следећа колена до најстаријег познатог претка, који је унук родоначелника Ђорђевића: Предраг-Љубо-Иван-Анто(средина 19.века).

      Анто је имао браћу Сима, Гвоздена, Константина и Тома. Син од једног од Томове браће се после 1878.године иселио у Куршумлију а његови потомци су се после Првог светског рата одселили у Гојбуљу на Косову.”

      Може се рећи да је генетика потврдила предање о пореклу.

  4. Горан

    Тестиран је Блажарић из Горњег Јариња,резултат I1Z63 Y13946.Собзиром на ову хаплогрупу мислим да су Блажарићи из истог места одакле су дошли и Ваталовићи,можда дасу и род.Ваталовићи,презиме већ говори да потичу од Саса рудара,док Блажарић има ,,Саску,,хапло групу,порекло од рудара.Могуће дасу Блажарићи у Јарињу много раније од Миливојевића.Досељеници из 19века нигде нису старинци,старинци су из 17,18века или старији.