Порекло презимена, село Јариње (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јариње, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [caption i Порекло становништва села Јариње, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [caption i Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јариње (Лепосавић)

Порекло презимена, село Јариње (Лепосавић)

Порекло становништва села Јариње, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Брдо Јарик изнад Јариња

Брдо Јарик изнад Јариња

Положај села.

Ово село се дели на два дела – засеока. Горње и Доње Јариње.
Горње Јариње налази се под брдом Јариком и од Доњег Јариња одвојено је брдом Галичником.

Порекло породица:

У Горњем Јарињу живе ове породице:
-Ваталовићи, Ђурђевдан;
-Блажарићи, Ђурђевдан и;
-Миливојевићи, Ђурђевдан.
Досељени су из Старе Србије.

У Доњем Јарињу живе ове породице:
-Мијатовићи, Аранћеловдан. Они су старинци.
-Јаношевићи, Аранђеловдан. И они су старинци.
-Николићи, Св. Враче. Они су „прешли преко границе“.
-Кузмановићи, Ђурђиц. И они су „прешли преко границе“.

Заселак Чајетина.

Положај засеока.

Овај заселак се сада налази у јарузи потока Сенокоса. Највиши је заселак у области и лежи непуних 800 метара испод највишег врха Копаоника – Сувог Рудишта.

Воде.

Мештани овог засеока користе воду са извора, од којих су главнији: Топлик (зими је вода топла – лети је хладна), Код Борића, Коваоница и Под Буквом.

Земље.

Бачије су раније градили по Копаонику на општинској утрини. Сада им је ту земљу одузела држава те су принуђени да држе мање стоке и да граде бачије одмах око куће у Костовцу. Још су им паше око засеока на местима која се зову: Грабовац, Дугачки Брег, Селиште и др.

Старине у селу.

Није одувек Чајетина била на данашњем месту. Раније је она била на десној страни потока и то не у јарузи као данас, већ по једној коси, која чини десну страну те јаруге. То се место, где је раније била Чајетина, зове Селиште. Испод Селишта, на једној мањој главичици, налази се једно мање гробље са мермерним споменицима (махом са крстовима) а у средини гробља темељи једне старе цркве, који се и данас доста добро распознају.
На неколико места у атару овог засеока налази се прилична количина старе рударске шлакње, што неминовно упућује на негдашње рударске послове.
И овај заселак се помиње у једном нашем споменику из средњег века. Поменут је у повељи деспота Стефана Лазаревића манастиру Хиландару.

Тип засеока.

Куће су изграђене по странама плитке јаруге у самом изворном делу поменуток потока.
Заселак је разређеног типа.

Порекло породица.

Бачани, Јовањдан. Стара породица.
Колашинци (Петровићи), Св. Петка. Досељени су давно из Колашина.

ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Напомена: Овај текст, осим на Јариње, односи се и на село Кошутица, јер је до 1975. године била део Јариња.


Коментари (4)

  • Vasilije

    Ja sam Bačanin iz Trebića,koliko je meni poznato u Jarinju nema Bačana ima ih u Šipačini na padinama Kopaonika.

    Одговори
    • Милодан

      Василије!

      Могућа је грешка, да заселак Чајетина није у саставу селаЈариње већ припада, како рекосте, Шипачини. У сваком случају, по књизи, Бачани су у засеоку Чајетина. Другог објашњења немам.
      Поздрав!

      Одговори
      • Vasilije

        Zahvaljujem, zaista prvi put ćitam ovaj podatak. Od deinjstva sam slušao od starih koji su znali sve o našim rođacima, gde ih ima, odakle su došli i kuda su otišli.I Vama srdačan pozdrav.

        Одговори
  • Војислав Ананић

    ГОРЊЕ и ДОЊЕ ЈАРИЊЕ

    Горње Јариње је под Колибиштем, с кућама дуж пута и пруге Рашка-Косовска Митровица. Горње Јариње од Доњег Јариња одваја коса Галачник, што се од Јарика (1049) спушта Ибру. Доње Јариње је ниже од Горњег Јариња, у подножју Јарика. Водотоци су: Ибар, Бели, Коритачки, Неговачки поток и Поток у Подлуге. Делови атара се називају: Поље, Мостењача, Њиве и Ливаде код Црквине, Селиште, Крив лаз и Неговац. Две бачије су на Сеницама.
    Горње и Доње Јариње су засеоци, управо два села међусобно удаљена око 2 километра. Састављају кућне групе сродника и оне су на малом одстојању једна од друге. Гробље Горњег Јариња је у Пољу, а Доњег Јариња на Тупану.
    Краљ Стефан дечански 9. јула 1327. године приложи манастиру Студеници село Јариње на Ибру. У повељи цара Стефана Уроша од 15. јула 1363. године записана су:
    Село Јариње и друго Јариње. Године 1812. Срби су под својом владом држали село Јариње у кнежини Горњи Ибар, у Нахији новопазарској. У Речнику Ј. Гавриловића (1846) Долње и Горње Јариње су села у срезу јошаничком и округу крушевачком. Г. 1874. У Горњем Јарињу су 15 кућа, а у Доњем Јарињу су 24 куће. По попису од 1921. „село” Доње Јариње је имало 39 домаћинстава, с 321 чланом, а „заселак“ Горње Јариње имало је 19 домаћинстава са 107 чланова; г. 1948, по извршеном попису, Јариње Горње и Доње Јариње имало је 106 домаћинстава, са 625 чланова.
    У Доњем Јарињу, у Селишту је „старовремска“ (немањићка) црква. На темељима од ломљеног камена спајаног кречним малтером, недавно су президани зидови висине 1 до 1. 1/2 м. Око црквине је “старо“ гробље. Гробови су обележени крстовима од камена, скоро утонулим у земљу. На крстовима нема никаквих ознака. На Тупалу, поред данашњег сеоског гробља је старије гробље Доњег Јариња. У њему су покопани преци данашњих становника. Ниже Тупана, идући Ибру је старо гробље – кажу „чивутско“. У овом гробљу гробови су обележени необрађеним блоковима стена. Близу гробља, на површини се виде већа и мања улегнућа, као и купишта ломљеног камена. Вате-Ватаовићи или Ћорђевићи у Горњем Јарињу приликом риљања земљишта за виноград у Пољу су наишли на „старо“ гробље. Том приликом ископали су мноштво људских костију. Има предање да је на Мостењачи стајао „мост“ „с гвозденим гредама“ за прелаз преко Ибра. Зна се да је преко моста прелазио пут из Новог Пазара, преко Копаоника у Топлицу. Извор Врбица је стара вода. Вода у чесму је доведена земљаним-глиненим цевима. У Доњем Јарињу стојала је кула „господара аге Турчина“. На месту порушене агине куле види се утолеглица у земљи и крај ње велика количина ломљеног камена. Мештани су откопали овде цеви водовода; од извора Ивановиће у кулу.
    Родови. – Бпажарићи и Миливојевићи (12 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан) су старинци. Инж. Милан Миливојевић, од 60-их година XX века засновао породицу у Крушевцу. – Бате – Батаовићи или Ђорђевићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђев дан) спустили су се у село из рудника у Запланини (на Копаонику), свакако у време кад је рад у руднику престао. У Запланини њихови преци су били „вате“ (рударски надзорници, судије). Дошли су у село као имућни људи и настанише се на земљи што је купише од „господара, сеоског аге Турчина“. Неко време по досељењу Вате нису славили славу, а касније отпочеше славити Ђурђиц и Ђурђевдан – славе суседа Блажарића и Миливојевића. Довде наведени родови су у Горњем Јарињу. – У Доњем Јарињу су: Мијатовићи и Јаношевићи (15 кућа, Св. Арханђео, у новембру). Њихов предак доселио се после Велике сеобе од Сјенице. Даљим пореклом су из племена Мораче. – За Сјеничанима доселио се предак Нипића (5 кућа, Св. Врачеви јесењи и летњи). Био је из неког села или засеока у старој нахији Врачима. После рата 1877/78. прешли су из Лешка: Лештани, Вучковићи и Ђорђевићи 4 куће, Св. Врачеви јесењи и летњи). Даљим су пореклом из Ковачице у копаоничкој Шаљи (лапска страна). – Кузмаповићи (Св. Алимпије Столпник) су из засеока Остраћа у кметији Лешку.

    Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top