Poreklo stanovništva sela Jarinje, opština Leposavić – Kosovskomitrovački okrug. Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo se deli na dva dela – zaseoka. Gornje i Donje Jarinje.
Gornje Jarinje nalazi se pod brdom Jarikom i od Donjeg Jarinja odvojeno je brdom Galičnikom.
Poreklo porodica:
U Gornjem Jarinju žive ove porodice:
-Vatalovići, Đurđevdan;
-Blažarići, Đurđevdan i;
-Milivojevići, Đurđevdan.
Doseljeni su iz Stare Srbije.
U Donjem Jarinju žive ove porodice:
-Mijatovići, Aranćelovdan. Oni su starinci.
-Janoševići, Aranđelovdan. I oni su starinci.
-Nikolići, Sv. Vrače. Oni su „prešli preko granice“.
-Kuzmanovići, Đurđic. I oni su „prešli preko granice“.
Zaselak Čajetina.
Položaj zaseoka.
Ovaj zaselak se sada nalazi u jaruzi potoka Senokosa. Najviši je zaselak u oblasti i leži nepunih 800 metara ispod najvišeg vrha Kopaonika – Suvog Rudišta.
Vode.
Meštani ovog zaseoka koriste vodu sa izvora, od kojih su glavniji: Toplik (zimi je voda topla – leti je hladna), Kod Borića, Kovaonica i Pod Bukvom.
Zemlje.
Bačije su ranije gradili po Kopaoniku na opštinskoj utrini. Sada im je tu zemlju oduzela država te su prinuđeni da drže manje stoke i da grade bačije odmah oko kuće u Kostovcu. Još su im paše oko zaseoka na mestima koja se zovu: Grabovac, Dugački Breg, Selište i dr.
Starine u selu.
Nije oduvek Čajetina bila na današnjem mestu. Ranije je ona bila na desnoj strani potoka i to ne u jaruzi kao danas, već po jednoj kosi, koja čini desnu stranu te jaruge. To se mesto, gde je ranije bila Čajetina, zove Selište. Ispod Selišta, na jednoj manjoj glavičici, nalazi se jedno manje groblje sa mermernim spomenicima (mahom sa krstovima) a u sredini groblja temelji jedne stare crkve, koji se i danas dosta dobro raspoznaju.
Na nekoliko mesta u ataru ovog zaseoka nalazi se prilična količina stare rudarske šlaknje, što neminovno upućuje na negdašnje rudarske poslove.
I ovaj zaselak se pominje u jednom našem spomeniku iz srednjeg veka. Pomenut je u povelji despota Stefana Lazarevića manastiru Hilandaru.
Tip zaseoka.
Kuće su izgrađene po stranama plitke jaruge u samom izvornom delu pomenutok potoka.
Zaselak je razređenog tipa.
Poreklo porodica.
–Bačani, Jovanjdan. Stara porodica.
–Kolašinci (Petrovići), Sv. Petka. Doseljeni su davno iz Kolašina.
IZVOR: Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Napomena: Ovaj tekst, osim na Jarinje, odnosi se i na selo Košutica, jer je do 1975. godine bila deo Jarinja.
9. decembar 2016. u 23:40
Vasilije
Ja sam Bačanin iz Trebića,koliko je meni poznato u Jarinju nema Bačana ima ih u Šipačini na padinama Kopaonika.
10. decembar 2016. u 00:43
Milodan
Vasilije!
Moguća je greška, da zaselak Čajetina nije u sastavu selaJarinje već pripada, kako rekoste, Šipačini. U svakom slučaju, po knjizi, Bačani su u zaseoku Čajetina. Drugog objašnjenja nemam.
Pozdrav!
10. decembar 2016. u 01:09
Vasilije
Zahvaljujem, zaista prvi put ćitam ovaj podatak. Od deinjstva sam slušao od starih koji su znali sve o našim rođacima, gde ih ima, odakle su došli i kuda su otišli.I Vama srdačan pozdrav.
27. maj 2018. u 08:18
Vojislav Ananić
GORNJE i DONJE JARINJE
Gornje Jarinje je pod Kolibištem, s kućama duž puta i pruge Raška-Kosovska Mitrovica. Gornje Jarinje od Donjeg Jarinja odvaja kosa Galačnik, što se od Jarika (1049) spušta Ibru. Donje Jarinje je niže od Gornjeg Jarinja, u podnožju Jarika. Vodotoci su: Ibar, Beli, Koritački, Negovački potok i Potok u Podluge. Delovi atara se nazivaju: Polje, Mostenjača, Njive i Livade kod Crkvine, Selište, Kriv laz i Negovac. Dve bačije su na Senicama.
Gornje i Donje Jarinje su zaseoci, upravo dva sela međusobno udaljena oko 2 kilometra. Sastavljaju kućne grupe srodnika i one su na malom odstojanju jedna od druge. Groblje Gornjeg Jarinja je u Polju, a Donjeg Jarinja na Tupanu.
Kralj Stefan dečanski 9. jula 1327. godine priloži manastiru Studenici selo Jarinje na Ibru. U povelji cara Stefana Uroša od 15. jula 1363. godine zapisana su:
Selo Jarinje i drugo Jarinje. Godine 1812. Srbi su pod svojom vladom držali selo Jarinje u knežini Gornji Ibar, u Nahiji novopazarskoj. U Rečniku J. Gavrilovića (1846) Dolnje i Gornje Jarinje su sela u srezu jošaničkom i okrugu kruševačkom. G. 1874. U Gornjem Jarinju su 15 kuća, a u Donjem Jarinju su 24 kuće. Po popisu od 1921. “selo” Donje Jarinje je imalo 39 domaćinstava, s 321 članom, a “zaselak” Gornje Jarinje imalo je 19 domaćinstava sa 107 članova; g. 1948, po izvršenom popisu, Jarinje Gornje i Donje Jarinje imalo je 106 domaćinstava, sa 625 članova.
U Donjem Jarinju, u Selištu je “starovremska” (nemanjićka) crkva. Na temeljima od lomljenog kamena spajanog krečnim malterom, nedavno su prezidani zidovi visine 1 do 1. 1/2 m. Oko crkvine je “staro” groblje. Grobovi su obeleženi krstovima od kamena, skoro utonulim u zemlju. Na krstovima nema nikakvih oznaka. Na Tupalu, pored današnjeg seoskog groblja je starije groblje Donjeg Jarinja. U njemu su pokopani preci današnjih stanovnika. Niže Tupana, idući Ibru je staro groblje – kažu “čivutsko”. U ovom groblju grobovi su obeleženi neobrađenim blokovima stena. Blizu groblja, na površini se vide veća i manja ulegnuća, kao i kupišta lomljenog kamena. Vate-Vataovići ili Ćorđevići u Gornjem Jarinju prilikom riljanja zemljišta za vinograd u Polju su naišli na “staro” groblje. Tom prilikom iskopali su mnoštvo ljudskih kostiju. Ima predanje da je na Mostenjači stajao “most” “s gvozdenim gredama” za prelaz preko Ibra. Zna se da je preko mosta prelazio put iz Novog Pazara, preko Kopaonika u Toplicu. Izvor Vrbica je stara voda. Voda u česmu je dovedena zemljanim-glinenim cevima. U Donjem Jarinju stojala je kula “gospodara age Turčina”. Na mestu porušene agine kule vidi se utoleglica u zemlji i kraj nje velika količina lomljenog kamena. Meštani su otkopali ovde cevi vodovoda; od izvora Ivanoviće u kulu.
Rodovi. – Bpažarići i Milivojevići (12 kuća, Đurđic i Đurđev dan) su starinci. Inž. Milan Milivojević, od 60-ih godina XX veka zasnovao porodicu u Kruševcu. – Bate – Bataovići ili Đorđevići (2 kuće, Đurđic i Đurđev dan) spustili su se u selo iz rudnika u Zaplanini (na Kopaoniku), svakako u vreme kad je rad u rudniku prestao. U Zaplanini njihovi preci su bili “vate” (rudarski nadzornici, sudije). Došli su u selo kao imućni ljudi i nastaniše se na zemlji što je kupiše od “gospodara, seoskog age Turčina”. Neko vreme po doseljenju Vate nisu slavili slavu, a kasnije otpočeše slaviti Đurđic i Đurđevdan – slave suseda Blažarića i Milivojevića. Dovde navedeni rodovi su u Gornjem Jarinju. – U Donjem Jarinju su: Mijatovići i Janoševići (15 kuća, Sv. Arhanđeo, u novembru). Njihov predak doselio se posle Velike seobe od Sjenice. Daljim poreklom su iz plemena Morače. – Za Sjeničanima doselio se predak Nipića (5 kuća, Sv. Vračevi jesenji i letnji). Bio je iz nekog sela ili zaseoka u staroj nahiji Vračima. Posle rata 1877/78. prešli su iz Leška: Leštani, Vučkovići i Đorđevići 4 kuće, Sv. Vračevi jesenji i letnji). Daljim su poreklom iz Kovačice u kopaoničkoj Šalji (lapska strana). – Kuzmapovići (Sv. Alimpije Stolpnik) su iz zaseoka Ostraća u kmetiji Lešku.
Izvor: Radoslav LJ. Pavlović – KOPAONIK, Brus, 2012.
15. oktobar 2019. u 18:44
Gorštak
Iz Donjeg i Gornjeg Jarinja ima par tesiranih rodova.
Milivojević, Đurđevdan, Gornje Jarinje, Leposavić
Pripada haplogrupi E-V13, rodu Kuča (Z5018>>Z16661). Od testiranih iz ovog roda najbliži mu je Plazinić iz Guberevaca kod Lučana, razlikuju se na samo 2 od 23 markera, a dele i neke za ovaj rod ređe vrednosti (YGATAH4=10, DYS481=24 i DYS533=13). Za Milivojeviće se kaže da su starosedelački rod koji je po predanju doseljen iz okoline
Peći početkom 19. veka.
Ninić, Sveti Vrači, Jarinje, Leposavić
Pripada haplogrupi I2-CTS10228, verovatno njenoj grani Z17855>A1221. Ninić je po svemu sudeći povezan sa dvojicom Filimonovića iz Donje Jošanice kod Blaca, sa obojicom se razlikuje na 3 markera od uporediva 23. Po predanju se i Ninići i Filimonovići vezuju tj. vezuju svoje poreklo za Kadiće iz Leška koji su I2-M223 tako da je to predanje upitno.
Đorđević, Sveti Vrači, Jarinje, Leposavić
Pripada haplogrupi I2-M223. Iako ima četiri razlike na 23 uporediva markera, nesumnjivo je povezan sa dvojicom Kadića iz Leška, što između ostalog i predanje kaže.
O daljem poreklu testiranog:
“Blagoje Pavlović beleži da ih nazivaju „Leštani“.Doselili su se iz Leška (Leposavić) a daljim poreklom su iz Kovačice (Kosovska Mitrovica) u Kopaoničkoj Šalji. Dalje navodi da su im se preci doselili jako davno, verovatno iz okoline Peći u okviru metohijske struje a starinom su iz Kovačice. Prema predanju, bila su tri brata. Jedan je ostao u Kovačici, drugi je u okolini Leška i od njega su Kadići a treći se odselio u okolinu Peći čiji su verovatno potomci današnji Đorđevići u Donjem Jarinju.
Đorđeviće takođe nazivaju i “Vučkovići”.
Testirani navodi predanje da su neki Kadići bežeći zbog ubistva nekog age, ne navodi odakle, prešli granicu kod Jarinja i da su se straži prijavili kao Đorđevići, kako bi zavarali trag. On broji sledeća kolena do najstarijeg poznatog pretka, koji je unuk rodonačelnika Đorđevića: Predrag-Ljubo-Ivan-Anto(sredina 19.veka).
Anto je imao braću Sima, Gvozdena, Konstantina i Toma. Sin od jednog od Tomove braće se posle 1878.godine iselio u Kuršumliju a njegovi potomci su se posle Prvog svetskog rata odselili u Gojbulju na Kosovu.”
Može se reći da je genetika potvrdila predanje o poreklu.
19. novembar 2019. u 18:52
Goran
Testiran je Blažarić iz Gornjeg Jarinja,rezultat I1Z63 Y13946.Sobzirom na ovu haplogrupu mislim da su Blažarići iz istog mesta odakle su došli i Vatalovići,možda dasu i rod.Vatalovići,prezime već govori da potiču od Sasa rudara,dok Blažarić ima ,,Sasku,,haplo grupu,poreklo od rudara.Moguće dasu Blažarići u Jarinju mnogo ranije od Milivojevića.Doseljenici iz 19veka nigde nisu starinci,starinci su iz 17,18veka ili stariji.