Порекло презимена, село Кованлук (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кованлук, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [cap Порекло становништва села Кованлук, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [cap Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кованлук (Краљево)

Порекло презимена, село Кованлук (Краљево)

Порекло становништва села Кованлук, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Василија Острошког у Кованлуку

Црква Св. Василија Острошког у Кованлуку

Топографске прилике.

Сеоске куће су на заравни поред пута за Ратину. Брдо је Шумари (Белимарковац).

Воде.

Реке: Ибар и Рибница.
Потоци: Црвчански Поток, Чкодровац и Совљак.
Извор: Бубан (Црвчански Извор).
Служе се и водом из бунара и шмркова које има скоро свака друга сеоска кућа.

Земље и шуме.

Њиве су поред Ибра, у Чоловој Луци.
Ливаде су поред пута за Ратину, око сеоских кућа и изнад Чолове Луке.
Шуме и утрине су на заравни више села.
Ливаде: Берановац, Совљак и Ливаде у Старом Кованлуку.
Забрани: Шумари (Белимарковац*).
Утрине: Совљак и Шумари.
*Негдашње шуме генерала Јована Белимарковића из Београда.

Остали подаци о селу.

Насеље има 24 рода и 40 кућа.
Гробље је у селу поред сеоског пута за Ратину.
Године 1844. Кованлук је био заселак села Рибнице.
По М. Ђ. Милићевиићу село Кованлук има деветнаесст домова.
Сеоска заведина је Први дан Св. Тројица – Први дан Духова.

Име селу.

Име селу долази од речи „кованлук“ (пчеланик-пчелињак). Према народном предању овде су били „кованлуци“ (пчеланици) карановачких „Турака“. Неки опет казују да су овде били кованлуци манастира Жиче.

Постанак села и пореклсо становништва.

По предању насеље је засновано после ослобођења Карађорђеве Србије. Прво јебило на месту које се данас зове Стари Кованлук а доције су се његови становници изместили са кућама ближе путу Краљево-Крушевац.

Негдашњи родови:

-Брестовци, Лучиндан, су из Брестовца у Гружи. Иселили су се у Коваче.
-Вулићевићи (Ђурковићи), Никољдан, су од Вулићевића из Мељанице. Изумрли су око 1900. године.
-Дедеићи, непозната слава. Последњи потомак Маринко умро је 1868. године. „Дедеићко“ имање је „отишло у мираз“ Вукадиновићима из овог села.
-Кошани, Св. Петка, су од Кошана из Драгосинаца. Изумрли су пре 60 година.
-Ковачевићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су од Ковачевића из Ковача. Браћа Максим и Симо, последњи мушки потомци овога рода били су ковачи. У Чоловој Луци се познају места на којима су били њихови вигњеви. Неки Ковачевићи су се раније иселили у Ратину и тамо их има у једној кући.
-Пантовићи, Лучиндан, су „од Пазара“. Изумрли су око 1900. године.
-Вучетићи, Аранђеловдан. Чукунбаба са ћерком иселила се у Врбету у Гружи.
-Чкодрићи (Шкодрићи), Лучиндан, су „од Пазара“, неки кажу „од Скадра“. Иселили су се. Успомена на њих сачувала се у називу потока – Чкодровоац.
-Стојановићи, Лучиндан, су грана Пантовића. Изумрли су пре 50 година. Њихово земљиште су купили Милошевићи (Радивојевићи) од Милошевића из Метикоша.
-Глогићи, Ђурђиц. Мехо Глогић је дошао као слуга 1919 из Новог Пазара. Овде се покрстио и оженио девојком од Рачића из овог села. Иселио се у Нови Пазар 1928. године.

Данашњи родови:

-Качаревићи, Аранђеловдан, су непознатог порекла а доселили су се из Рибнице.

Досељени у првој полоини 19. века:

-Поскурице (Вукадиновићи), Јовањдан, су од Поскурица из Ратине. Род су Чмерићима у Мељаници и;
-Чмерићима, Јовањдан, у овом селу, који су се доселили из Мељанице пре 30 година.
-Јаношевићи, Аранђеловдан – прекада Аранђеловдан летњи, су из Мораче, дошли из Јариња у Ибру од Јаношевића.
-Илићи (Петковићи), Алимпијевдан, су из Мораче.
-Пискањци, Ђурђиц, су од Пискањаца из Крушевице.
-Ристовићи, Алимпијевдан, су од Ристовића из Мељанице.

Досељени посел 1850. године:

-Кнежевићи, Јовањдан су „из Санџака“.
-Мандићи, Никољдан, су „од Студенице“, дошли најпре у Рибницу па отуд овамо.
-Прњаци, Св. Јоаким и Ана, су од Прњака из Мељанице.
-Рачићи, Ђурђиц, су од Рачића из Каменице.
-Николићи, Јовањдан, су „од Пазара“.
-Борчевићи, Никољдан, су „од Пазара“, дошли најпре у Рибницу па отуда овамо.
-Радисављевићи, Никољдан, су од Новог Пазара.
-Лазаревићи, Никољдан, су из Црчева у Рашкој, доселили се после ратова 1876-1878. године. Род су Лазаревићима у Рибници.
-Милошевићи (Радивојевићи), Св. Александар Невски, су од Милошевића из Метикоша.
-Чковре, Јовањдан, су од Чковра из Брезне.
-Дежевци (Миливојевићи) су из Дежеве, доселили су се после ратова 1876-1878. године. Неки од њих су се иселили у Краљево.
-Илинчићи (Радовановићи), Св. Александар Невски, су од Васојевића. Овамо су се доселили из Драгосинаца.
-Ђиђе, Никољдан, су из неког села у Драгачеву, дошли најпре у Готовац па отуда у ово село.
-Андрићи (Пошкоњци), Аранђеловдан, су од Андрића из Ратине.
-Остраћани, Ђурђиц, су од Остраћана из Мељанице.
-Радовићи, Стевањдан, су од Радовића других из Врбе.
-Кучевићи (Живановићи), Јовањдан, су од Кучевића (Живановића) из Драгосинаца.
-Јовановићи, Св. Петка, су од Веснића из Грдице код Краљева, доселили се после Великог рата. Веснићи су старином из Дунушића у Сјеничком срезу.
ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top