Порекло презимена, село Сланци (Палилула, Београд)

8. новембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Сланци, општина Палилула – град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Сланци

Положај села.

Село је са обе стране Сланачког Потока, на месту, где се долина проширила, те је село као на равни, која се од потока према странама, нарочито десној, поступно диже. Куће са леве стране потока су поглавито дуж сеоског пута, као и дуж искривуданих и неправилних сокака, који на тај пут излазе. Куће са десне стране Сланачког Потока су без реда распоређене, мада и ту има сокака. Село је са свих страна, изузев према ушћу и извору Потока, окружено косама, које су голе и обрађене.

Поред Потока су баште, а и кућа има ближе Потоку, али је овај незнатан, те не наноси никакве штете, када надође.

Воде.

Становници пију воду из извора и са бунара. Од извора су познати: Точак, Врућа Вода служи за пиће, Врело, Балабановац, Обрадова Вода, Савина Вода, Сарићева Вода, Бубања и др. Бунари готово сви за време суше пресушују изузев једног старог бунара за који причају да је још од Римљана.

У овом селу је хладније но у оближњим селима као у Великом Селу или Вишњици, где снег увек раније копни но у Сланцима. Од ветрова горњак доноси кишу, а кошава је најјача.

Земља, шума и паша.

Становници овог села немају довољно земље за обрађивање. Око кућа ретко има њива, само су понегде до куће баште или мали воћњаци. Сва је земља за обрађивање око села у равници и по косама, а на местима званим: Било, Виногради, Тапино Брдо – ту су били виногради, Балабановац, Брестићи, Ча-Пајино Брдо – и ту су били виногради, Пајстовица, Лешће, Вреле, Точак, Осовље, Градиште, Висле, Оџина Забран – нема шуме, Гај – њиве, баште и луг, Брешће, Деонице, Мала Утрина – где су њиве појединаца и др. Баште су поред Потока и то више села, местимично у селу а највише испод села. Паше (ливада) има мало, само по Пајстовици. Шуме нема осим неколико забрана, један на Балабановцу.

Тип села.

Ово село је збијеног типа, мада је местимично и доста разређено. Куће са леве стране Сланачког Потока су дуж пута и сокака, који излазе на тај пут. Ти су сокаци обично кривудави и неправилни. Куће са десне стране Потока су више разређене а нарочито по окрајцима, где су куће издељених задругара и где око кућа има већих дворова и шљивика.

У селу постоји три мале: Ћуковац, Рибошка и Масларова Мала.

-У Ћуковцу живе: Казанџићи, Сарићи, Бугарчићи, Перичићи (Мишићи и Томићи), Давидовићи и Марковићи.

-У Рибошкој Мали: Рибошки, Павловићи (већ се изгубила стара породица), Врајкорци и Јовановићи.

-У Масларовој Мали су: Масларовићи, Ђурђевићи, Софронијевићи и Кузмановићи.

У селу има око 130 кућа.

Име селу.

Осим имена Сланци, постоји и Мало Сланце, где је, причају, била слана вода те да је по томе и село добило име.

Мале су назване: Рибошка и Масларова – по презимена породица а Ћуковац – по називу места, на коме је.

Старине у селу.

На месту Маломе Сланцу било је некада село, од којега је остало маџарско гробље, које је ту у близини а зна се и за старије српско гробље у Маломе Сланцу. На месту Лешће, прича се, да је било маџарско село Лешће. Ту се налазе темељи од кућа а ту је и чесма Вреле, где налазе старе ћункове. Близу Лешћа је место Жежница, где је било казана у којима се топило олово, а и данас се може наћи „бронза“. У селу постоји један стари бунар (Николе Ристића) за који се прича да је још од Римљана, Близу села постојао је манастир Св. Стевана, који је доцније порушен.

 

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је у овом селу било некада само 7 кућа и породица, чији су преци онда живели у селу, најстарије су и о њиховом пореклу се не зна ништа. То су:

Рибошки, Јовањдан.

Ча-Пајини, Јазавчевићи или Павловићи, Никољдан.

Јевтићи (Јефтовићи), Јовањдан.

Сарићи, Томиндан.

Давидовићи, Никољдан.

Мишићи, по старом а сада Тапићи, Ђурђиц и

Кузмановићи***

Старе породице су и:

Масларови или Петровићи, дошли са Косова, Никољдан.

Казанчићи су пореклом из Врчина, Никољдан.

Остале породице су се доселиле после њих, то су:

Миловански-Илићи, пореклом су из Маслошева, Јасенички срез. Отуда је дошло шесторица браће за време бежаније, 1813. године, да пребегну „преко“. Када су се за време Другог устанка под кнезом Милошем поново вратили да војују у Србији, само се један од њих, Тривун, врати и Маслошево, а остали заостану по селима у Подунављу и Посављу. Један остаде у Сланцима и од њега воде порекло Илићи, један се насели у Вишњици (Јован Шваба), један у Остружници а један у Моштаници.

Стојковићи или Ристићи, Врајкорци, су пореклом из Босне, одакле су им дошли парадедови, од њих су Врајкорци, Михољдан.

Бугарчићи су од Ниша, отуда им је предак дед (човек од 70 година) побегао, убивши тамо девојку. Побегао је са братом, који се одселио у Панчево, Митовдан.

Марјановићи, по староме Јовановићи су дошли „из прека“ (Сурдук или Венек). За њих се прича да су најпре живели у овом селу, па затим побегли „преко“ и потом се вратили у Сланце, Никољдан.

Бранковићи су из Бегаљице***.

Марковићи, по старом Јовановићи су од Свилајнца (из Стропоња?), одакле им је дошао дед због зулума. Неки кажу да су пореклом Власи***.

Ђурђевићи, по старом Вићентијевићи су из „прека“ одкуда им је дед дошао, Никољдан.

Софронијевићи су „из прека“, Никољдан.

Мишићи су из Ковиља, преко Дунава од Сремских Карловаца, Јовањдан.

Најновијих досељеника има само неколико и то:

Павловић Никола је дошао из Прилепа, пре 40 година, чувао стоку у селу па се овде и оженио-призетио у породицу Казанџића, Никољдан.

Спасојевић Павле је из Великог Села, доводац***.

Јосифовић, ковач, је дошао „из прека“, из Црепаје а старином је од Смедерева***.

Стевков Којо је „пречанин“, из Долова, Св. Петка.

Ово село расте искључиво прираштајем. Нема новијих досељеника, јер нема незаузете земље, где би се насељавали*.

*Старац Михаило Илић (Кумрић) прича, како су многи долазили да се населе, али су их сељаци враћали, није било довољно земље ни за њих.

Сеоска слава је Младенци а Трећег дана Васкрса носе литије.

*** Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР:  „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dragan Mirkovic

    Koliko je meni poznato, Knjaz Milos je doveo “ekipu” bugara, koji su bili odlicni odgaivaci povrca I voca… nisu bas svi dosli dobrovoljno, pa su bili vezani lancima I kada su dosli do ovog sela, skinuti su im lanci “ljudi s’lanci” I tako je nastalo selo Slanci!