Poreklo prezimena, selo Slanci (Palilula, Beograd)

Poreklo stanovništva naselja Slanci, opština Palilula – grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je sa obe strane Slanačkog Potoka, na mestu, gde se dolina proširila, te je selo kao na ravni, koja se od potoka prema stranama, naročito desnoj, postupno diže. Kuće sa leve strane potoka su poglavito duž seoskog puta, kao i duž iskrivudanih i nepravilnih sokaka, koji na taj put izlaze. Kuće sa desne strane Slanačkog Potoka su bez reda raspoređene, mada i tu ima sokaka. Selo je sa svih strana, izuzev prema ušću i izvoru Potoka, okruženo kosama, koje su gole i obrađene.

Pored Potoka su bašte, a i kuća ima bliže Potoku, ali je ovaj neznatan, te ne nanosi nikakve štete, kada nadođe.

Vode.

Stanovnici piju vodu iz izvora i sa bunara. Od izvora su poznati: Točak, Vruća Voda služi za piće, Vrelo, Balabanovac, Obradova Voda, Savina Voda, Sarićeva Voda, Bubanja i dr. Bunari gotovo svi za vreme suše presušuju izuzev jednog starog bunara za koji pričaju da je još od Rimljana.

U ovom selu je hladnije no u obližnjim selima kao u Velikom Selu ili Višnjici, gde sneg uvek ranije kopni no u Slancima. Od vetrova gornjak donosi kišu, a košava je najjača.

Zemlja, šuma i paša.

Stanovnici ovog sela nemaju dovoljno zemlje za obrađivanje. Oko kuća retko ima njiva, samo su ponegde do kuće bašte ili mali voćnjaci. Sva je zemlja za obrađivanje oko sela u ravnici i po kosama, a na mestima zvanim: Bilo, Vinogradi, Tapino Brdo – tu su bili vinogradi, Balabanovac, Brestići, Ča-Pajino Brdo – i tu su bili vinogradi, Pajstovica, Lešće, Vrele, Točak, Osovlje, Gradište, Visle, Odžina Zabran – nema šume, Gaj – njive, bašte i lug, Brešće, Deonice, Mala Utrina – gde su njive pojedinaca i dr. Bašte su pored Potoka i to više sela, mestimično u selu a najviše ispod sela. Paše (livada) ima malo, samo po Pajstovici. Šume nema osim nekoliko zabrana, jedan na Balabanovcu.

Tip sela.

Ovo selo je zbijenog tipa, mada je mestimično i dosta razređeno. Kuće sa leve strane Slanačkog Potoka su duž puta i sokaka, koji izlaze na taj put. Ti su sokaci obično krivudavi i nepravilni. Kuće sa desne strane Potoka su više razređene a naročito po okrajcima, gde su kuće izdeljenih zadrugara i gde oko kuća ima većih dvorova i šljivika.

U selu postoji tri male: Ćukovac, Riboška i Maslarova Mala.

-U Ćukovcu žive: Kazandžići, Sarići, Bugarčići, Peričići (Mišići i Tomići), Davidovići i Markovići.

-U Riboškoj Mali: Riboški, Pavlovići (već se izgubila stara porodica), Vrajkorci i Jovanovići.

-U Maslarovoj Mali su: Maslarovići, Đurđevići, Sofronijevići i Kuzmanovići.

U selu ima oko 130 kuća.

Ime selu.

Osim imena Slanci, postoji i Malo Slance, gde je, pričaju, bila slana voda te da je po tome i selo dobilo ime.

Male su nazvane: Riboška i Maslarova – po prezimena porodica a Ćukovac – po nazivu mesta, na kome je.

Starine u selu.

Na mestu Malome Slancu bilo je nekada selo, od kojega je ostalo madžarsko groblje, koje je tu u blizini a zna se i za starije srpsko groblje u Malome Slancu. Na mestu Lešće, priča se, da je bilo madžarsko selo Lešće. Tu se nalaze temelji od kuća a tu je i česma Vrele, gde nalaze stare ćunkove. Blizu Lešća je mesto Žežnica, gde je bilo kazana u kojima se topilo olovo, a i danas se može naći „bronza“. U selu postoji jedan stari bunar (Nikole Ristića) za koji se priča da je još od Rimljana, Blizu sela postojao je manastir Sv. Stevana, koji je docnije porušen.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Priča se da je u ovom selu bilo nekada samo 7 kuća i porodica, čiji su preci onda živeli u selu, najstarije su i o njihovom poreklu se ne zna ništa. To su:

–Riboški, Jovanjdan.

–Ča-Pajini, Jazavčevići ili Pavlovići, Nikoljdan.

–Jevtići (Jeftovići), Jovanjdan.

–Sarići, Tomindan.

–Davidovići, Nikoljdan.

–Mišići, po starom a sada Tapići, Đurđic i

–Kuzmanovići***

Stare porodice su i:

–Maslarovi ili Petrovići, došli sa Kosova, Nikoljdan.

–Kazančići su poreklom iz Vrčina, Nikoljdan.

Ostale porodice su se doselile posle njih, to su:

–Milovanski-Ilići, poreklom su iz Masloševa, Jasenički srez. Otuda je došlo šestorica braće za vreme bežanije, 1813. godine, da prebegnu „preko“. Kada su se za vreme Drugog ustanka pod knezom Milošem ponovo vratili da vojuju u Srbiji, samo se jedan od njih, Trivun, vrati i Masloševo, a ostali zaostanu po selima u Podunavlju i Posavlju. Jedan ostade u Slancima i od njega vode poreklo Ilići, jedan se naseli u Višnjici (Jovan Švaba), jedan u Ostružnici a jedan u Moštanici.

–Stojkovići ili Ristići, Vrajkorci, su poreklom iz Bosne, odakle su im došli paradedovi, od njih su Vrajkorci, Miholjdan.

–Bugarčići su od Niša, otuda im je predak ded (čovek od 70 godina) pobegao, ubivši tamo devojku. Pobegao je sa bratom, koji se odselio u Pančevo, Mitovdan.

–Marjanovići, po starome Jovanovići su došli „iz preka“ (Surduk ili Venek). Za njih se priča da su najpre živeli u ovom selu, pa zatim pobegli „preko“ i potom se vratili u Slance, Nikoljdan.

–Brankovići su iz Begaljice***.

–Markovići, po starom Jovanovići su od Svilajnca (iz Stroponja?), odakle im je došao ded zbog zuluma. Neki kažu da su poreklom Vlasi***.

–Đurđevići, po starom Vićentijevići su iz „preka“ odkuda im je ded došao, Nikoljdan.

–Sofronijevići su „iz preka“, Nikoljdan.

–Mišići su iz Kovilja, preko Dunava od Sremskih Karlovaca, Jovanjdan.

Najnovijih doseljenika ima samo nekoliko i to:

–Pavlović Nikola je došao iz Prilepa, pre 40 godina, čuvao stoku u selu pa se ovde i oženio-prizetio u porodicu Kazandžića, Nikoljdan.

–Spasojević Pavle je iz Velikog Sela, dovodac***.

–Josifović, kovač, je došao „iz preka“, iz Crepaje a starinom je od Smedereva***.

–Stevkov Kojo je „prečanin“, iz Dolova, Sv. Petka.

Ovo selo raste isključivo priraštajem. Nema novijih doseljenika, jer nema nezauzete zemlje, gde bi se naseljavali*.

*Starac Mihailo Ilić (Kumrić) priča, kako su mnogi dolazili da se nasele, ali su ih seljaci vraćali, nije bilo dovoljno zemlje ni za njih.

Seoska slava je Mladenci a Trećeg dana Vaskrsa nose litije.

*** Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR:  „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.